Bojan JOVANOVIĆ

1. februar 2020.

Nešto pred početak ove godine na Steamu se tiho pojavila igra koja će tek praviti bum, barem kada je svet muzičkih igara u pitanju. Kao prvenac malog studija, već je postavila neke standarde za early access igre i udahnula još života u nekada moćan žanr. Ali, krenimo redom.

Spin Rhythm XD (da, sa XD kao smajlijem koji mi, milenijalci koristimo) u potpunosti je indie naslov i to se odmah da primetiti, jer ne morate da kupujete nikakvu plastičnu dranguliju da biste igrali. Dovoljni su tastatura i miš, štaviše, preporučeni su od developera. Naravno, možete igrati i na gamepadu, ili čak i na DJ kontrolerima. Tu se ne misli na pola kile plastike što je dolazila uz DJ Hero, već na prave MIDI uređaje koji se koriste za digitalno vrtenje ploča u klubovima i na festivalima. Dakle, ozbiljna oprema je podržana i to od trenutka kada se igra pojavila na Steamu, iako je u pitanju early access naslov. Impresivno, u najmanju ruku.

Samo na prvi pogled deluje da igra ima dodirnih tačaka sa DJ Hero ili praktično bilo kojom ritmičkom igrom do sada. Ovoga puta ste za kontrolama rotirajućeg diska, podeljenog na plave i crvene segmente, koji treba vrteti tako da se „hvataju” pločice naznačene boje. Kliktanjem miša hvatate pomenuti disk i dajete ritam na velikim svetlećim pločama, ali se disk isto tako može zafrljačiti u stranu na naznačenim zonama. Od tastera se jedino još koristi ’Space’ za zelene note i to je to, igra ne može biti jednostavnija. Jedna od genijalnosti igre je u naslovnom vrtenju diska, koji će automatski pogoditi prvu pločicu nakon vrtenja. Osećaj koji ovo, ali i ostali detalji igračke mehanike stvaraju, odlično je uživljavanje u muziku i neretko sam đipao u stolici tokom igranja.

Jedina prepreka za sada je u težini igre, koja je čak i na Arhiva-Tekst nezanemarljiva. Kao nekome ko je već u prvoj sesiji druženja sa Beat Saber dogurao do Hard težine, potpisniku ovih redova ovo je bila ozbiljna packa. Tek posle nekoliko sati ozbiljnog igranja moguće je uopšte preživeti Hard nivoe, ali je put do Expert težine nešto kraći, jer se uglavnom svodi samo na koncentraciju. Interesantno je da na nižim nivoima težine ne igrate čitavu pesmu, već obično polovinu nje.

Priliku da zaradite epilepsiju imate na dvadeset tri pesme i četiri težinska nivoa. Soundtrack je čista elektronika, a potpisnika ovih redova najviše je oduševilo to što je većina numera iz bogate kolekcije Monstercata. Za neupućene, to su one „wub wub bweee” melodije koje trešte na gotovo svakom e-sport događaju i Twitch strimovima. Elektronikom nabijena lista poprilično varira tempom i podžanrovima, pa se muzički izbor kreće od fanka i elektro-džeza, sve do tvrdog dabstepa. Iako su, sem Pegboard Nerds i Tristam, poprilično underground imena u pitanju, sve pesme savršeno odgovaraju stilu igre i nude različite nivoe izazova. Bukvalno već sada se vidi koje bi to bile „kraljice”, ako developeri odluče da igri podare kampanju. Tu je i rudimentarni multiplayer u vidu SpinFM, dve liste pesama koje se beskonačno vrte, gde možete uskočiti bilo kad i bez penala juriti se sa drugim igračima po tabeli, kao i dnevni izazovi. Ono što bi uskoro trebalo da stigne je split-screen za dva igrača.

Spin Rhythm XD je jedna od najispeglanijih early access igara koja se pojavila do sada. Savršeno igriva i poprilično utegnuta, ona ne samo da je temelj onoga što će verzija 1.0 kad-tad doneti, već uz Dead Cells može da posluži kao domaći zadatak svima koji objavljuju igre kroz ovaj format na Steamu. Jedina realna zamerka odnosi se na povremena štucanja animacije koja ne smetaju preterano, kao i nepostojanje (barem za sada) nekih standardnih opcija iz sličnih naslova. Studio Super Spin Digital pritom radi punom parom na podršci, pa je tako već dostupan editor nivoa koji će, držimo palčeve, kasnije dobiti mogućnost uvoženja muzike. Za puno izdanje se najavljuje lista od preko 40 pesama i Nintendo Switch izdanje, ali što se moje malenkosti tiče – ovo i te kako vredi kupiti već sada. Cena od svega osamnaest evra je sasvim fer kada se sve sabere i oduzme.