Vladimir PISODOROV

1. januar 2020.

Došla su teška vremena za „kopače” kriptovaluta. Recesija traje već dve godine i ne vidi joj se kraj, a rudarima se čini da su ih zidovi rudnika pritisnuli sa svih strana. Težina rudarenja opasno se povećala, cene novčića na berzi sve su manje, troškovi održavanja rigova sve su veći... Ostati konkurentan u ovakvim, nepovoljnim, uslovima izuzetno je teško, makar se kriptorudarenjem bavili amaterski i u kućnim uslovima. Zbog toga je smanjivanje troškova, ma koliko se oni činili minornim, od esencijalne važnosti i valja iskoristiti svaku priliku za njihovo kresanje.

Jedna od karika u lancu štednje može da bude i miner koji se koristi u procesu rudarenja. Gledajući ovaj segment, možemo da kažemo da se rudari dele u dve kategorije: one koji koriste standalone ostvarenja i one koji su se priklonili visokointegrisanim rešenjima, koja im se dostavljaju u vidu mini operativnih sistema. Bez obzira na to da li ste se odlučili za SimpleMiningOS, Hive OS ili neko treće rešenje, znači da ste spremni da njihovim tvorcima na mesečnom nivou uplaćujete apanažu za svaki aktivirani rig. S druge strane, standalone ostvarenja su besplatna, barem kada je fiat (dekretni) novac u pitanju. Ono što ne platite na mostu, platićete na ćupriji, tako da u naznačenim vremenskim intervalima resurse vaših rigova na kratko „prepuštate” kreatorima programa koji ih potom koriste ne bi li rudarili za svoj ćar.

Tu na scenu stupa PhoenixMiner koji se smatra alatkom za rudarenje koja je trenutno najjeftinija za korišćenje. Naime, famozni developer fee u njegovom slučaju iznosi svega 0,65 procenata, a to u prevodu znači da će miner na svakih 90 minuta provesti 35 sekundi rudareći u korist njegovih tvoraca. U poređenju sa tim, Claymore, jedan od najpopularnijih standalone minera, ima developer fee od jednog procenta (mada „rudari„ i dalje polemišu na temu istinitosti ove tvrdnje i iznose sumnje da je nadoknada i veća od toga). Prethodno rečeno odnosi se na slučajeve pojedinačnog rudarenja, ali PhoenixMiner može da radi i u dual mining režimu. U tom slučaju situacija je nešto drugačija, pa developer fee raste na 0,90 procenata – na svakih 65 minuta miner će provesti 35 sekundi rudareći za svoje tvorce.

Međutim, značajno niži developer fee nije jedina stvar koja će uticati na zainteresovanost rudara za PhoenixMiner. Zahvaljujući prilagodljivom radnom algoritmu, ovaj miner efikasnije koristi resurse koji su pred njim, a to rezultuje smanjivanjem potrošnje električne energije za dva do tri procenta, pa čak i na povećanje hashratea u rasponu od 0,4 do 1,3 procenta. Sve ove brojke i procenti slučajnim posmatračima činiće se beznačajnim i zanemarljivim, ali mineri znaju da rudarenje kriptovaluta nije sprinterska disciplina, već maraton. Zbog toga je svaki procenat „u plusu” i te kako važan, naročito u situacijama kada je rudarenje na granici isplativosti i svodi se na pokrivanje osnovnih troškova.

Da biste mogli da poterate Phoenix-Miner biće vam potrebna 64-bitna verzija Windowsa ili Linuxa i, praktično, bilo koja grafička kartica. Ograničeni ste isključivo količinom video-memorije, odnosno zahtevnošću kriptoalgoritma u departmentu koji želite da „napadnete”. Što se tiče AMD-ovih modela, podržane su sledeće kartice: RX5700, Radeon VII, Vega, 590/580/570/480/470, 460/560, Fury, pa čak i 390/290. Kada je u pitanju suparnička Nvidija, situacija je podjednako dobra i na spisku podržanih nalaze se modeli iz sledećih serija: GTX 20x0, 16x0, 10x0 i 9x0. Kartice mogu i da se mešaju, odnosno u jednom rigu ne samo da možete da imate različite modele kartica, već i one različitih proizvođača. Autori su čak ostavili mogućnost da istovremeno pokrećete više instanci minera, a jedini uslov je da se ista kartica ne stavlja istovremeno u pogon u obe instance programa. S druge strane, PhoenixMiner dozvoljava i da rudarite različite valute istovremeno, opet uz „kvaku” da morate da pazite da istoj kartici ne dodelite dva različita posla.

Miner je prvenstveno namenjen rudarenju novčića iz Ethash familije, među kojima su Ethereum, MOAC, Metaverse, Pirl, Ethereum Classic, ali i neki manje poznati kao što su Aura, Genom, Callisto, Akroma, Atheios i tako dalje. Na spisku se nalaze i nešto poznatiji Musicoin, DubaiCoin i Expanse, ali to nije sve. Naime, tu je i podrška za Ubqhash, to jest za Ubiq, kao i „eksperimentalna” u vidu ProgPoW algoritma koji koristi Bitcoin Interest (BCI). Pomenuli smo da su moguće i dual mining avanture, iako se one sve ređe i ređe pominju u „rudarskom” okruženju (razlog je jednostavan – tek to je neisplativo). PhoenixMiner, tako, može da pravi kombinaciju između Ethash/Ubqhash i Blake2s algoritama, pa ko voli, i nađe računicu, neka izvoli.

Kao što je to nepisano pravilo, ovaj miner se koristi iz komandne linije i nema vidljiv grafički korisnički interfejs. Možemo da kažemo da po organizaciji neodoljivo podseća na Claymore, što autori i ne kriju, a od njega je preuzeo i način konfigurisanja. U praksi to znači da ćete uz male izmene BAT fajl korišćen za pokretanje Claymorea moći da koristite i za pokretanje PhoenixMinera. Neke komande se razlikuju, a u uputstvu koje stiže sa minerom sve su lepo objašnjene, tako da nećete imati problema. Osnovni sadržaj BAT fajla izgledao bi ovako:

setx GPU_FORCE_64BIT_PTR 0

setx GPU_MAX_HEAP_SIZE 100

setx GPU_USE_SYNC_OBJECTS 1

setx GPU_MAX_ALLOC_PERCENT 100

setx GPU_SINGLE_ALLOC_PERCENT 100

PhoenixMiner.exe -pool eu1.ethermine.org:4444 -worker NAZIV_RIGA -wal ADRESA_VAŠEG_NOVČANIKA –coin eth

Iz primera datog za rudarenje Ethereuma preko Ethermine poola, vidi se da je podešavanje zaista slično podešavanju Claymorea. Kao naziv riga možete da koristite bilo koju alfanumeričku „kovanicu” do 32 znaka, koja neće sadržati specijalne karaktere. Baš kao i Claymore, PhoenixMiner podržava hardversku kontrolu grafičkih kartica u cilju podešavanja brzine okretanja kulera i kontrole temperature. Tako možete da odredite maksimale temperature grafičkih kartica, minimalne i maksimalne brzine okretanja kulera, radne frekvencije i napone memorije i jezgra i tome slično. Prilikom podešavanja možete da „napadnete” samo jednu ili određene kartice, odnosno sekvencu kartica. U slučaju problema, miner automatski može da se restartuje i tada se koristi reboot.bat datoteka, kako bi se stvari vratile u normalu. Isto tako, ugrađen je failsafe mehanizam za slučajeve kada dođe do prestanka rada podrazumevanog poola (možete da navedete rezervni), kao i podrška za monitoring rada „sa daljine”.

Po prvom pokretanju, PhoenixMiner aktivira autotune režim (važi samo za AMD-ove kartice) koji služi za određivanje mogućnosti dostupnih kartica i njihovo automatsko tweakovanje kako bi se izvukao maksimum. Sve se obavlja bez ikakvih intervencija korisnika „sa strane” i za to vreme (od tri do pet minuta), hashrate će divljati gore-dole. Nakon obavljenog posla, bićete obavešteni o vrednostima gt parametra za svaku karticu i možete mirno da nastavite sa rudarenjem. Inače, prikaz podataka, opet, sličan je onom u Claymoreu, što znači da na ekranu vidite hashrate za svaku karticu ponaosob, njenu trenutnu temperaturu, brzinu ventilatora, potrošnju struje i tome slično. Miner će vas periodično obaveštavati o prosečnom hashrateu i vrednostima koje su zabeležene na samom poolu, uz obavezno prezentovanje zbirne potrošnje struje. Sve u tekstualnom maniru, naravno. Kao i u drugim segmentima, dva minera stoje rame uz rame, s tim da i ovde PhoenixMiner za stavku ili dve prednjači.

U out of the box maniru, bez ikakvih podešavanja i tweakovanja, uporedili smo vrednosti koje postižu ova dva minera, koristeći se isključivo sopstvenim algoritmima za podešavanje. Test rig sastojao se od pet Radeona RX580 i oni su pod Claymoreom dostizali prosečni hashrate od 148,07 megaheša u sekundi. S druge strane, PhoenixMiner je u identičnim uslovima dostigao 148,939 megaheša u sekundi. To znači da je PhoenixMiner ostvario pobedu za 0,6 procenata. Kada je potrošnja električne energije u pitanju, svih pet kartica trošilo je pod Claymoreom oko 369 vati, dok su pod PhoenixMinerom trošile nešto više od 366 vati. Opet, pretvoreno u procente, brojke kazuju da je još jednom pobednik PhoenixMiner i to za 0,8 procenata. Naravno, ovde treba naglasiti da je zaključak izveden na osnovu podataka koje daju sami mineri i da nismo obavili upoređivanje njihovih postignuća na osnovu realnih podataka. Ne verujemo da su autori frizirali rezultate, ali važno je da napomenemo kako smo do njih došli.

Na kraju, postavlja se pitanje da li je 0,6 i 0,8 procenata vredno truda? Njega, zapravo, i nećete morati da uložite jer PhoenixMiner možete da pokrenete i u as is formatu i pustite ga da radi za vas. Ne treba zaboraviti ni developer fee koji na tas vage dodaje dodatnih 0,35 procenata, što znači da je u tri od tri posmatrane kategorije PhoenixMiner izašao kao pobednik. Odluka je na kraju dana samo vaša, a naša preporuka je da ovom mineru date šansu jer vas to, sem nešto malo slobodnog vremena, ne košta ama baš ništa.