Vladimir PISODOROV

1. decembar 2019.

Koliko prosečan korisnik obraća pažnju na fluktuacije u angažovanosti hardverskih resursa? Odgovor će vas možda iznenaditi, ali veoma malo! Situacija je paradoksalna – ovaj tip softvera naročito je popularan, ali u realnim uslovima nema preteranu upotrebnu vrednost. “Caka” je u tome što ostvarenja iz grupe na ekranu često deluju izuzetno upečatljivo, pa su must have ako u društvu želite da ispadnete mangupi. Naravno, osim što stižu sa “trčkalicama” i “bljeskalicama”, alatke ovog tipa na malom prostoru pakuju gomilu korisnih informacija koje i te kako mogu da budu značajne.

Thilmera7

Thilmera (www.thilmera.com, 12,47 MB) pravi je primer kako program ovog tipa treba da izgleda ako želi da zadovolji potrebe oba sveta. U prozoru veličine kutije šibica nalazi se toliko podataka da će vam se od njihovog “trčkanja” zavrteti u glavi. Iako je upotrebljen jedan od bazičnih sistemskih fontova za ispis podataka, thilmeri potreban šmek daju animirane statusne linije za svaku od nadgledanih komponenata, baš kao i “živi” dijagram zauzetosti procesora koji se, kao nekakav EKG, odmotava na beskonačnoj traci. Pored toga, thilmera na ekran postavlja i tačno vreme, datum, beleži dolaznu i odlaznu mrežnu aktivnost, korišćenje hard-diskova prilikom upisa i iščitavanja podataka, a tu su i podaci o zauzetosti grafičkog podsistema, te temperaturi pratećeg čip-seta.

Prozor sa podacima može da se postavi bilo gde na ekranu i to iznad ostalog sadržaja, ali može i da se “zaključa” tako da ne može da dođe do neželjenog pomeranja. Zgodna stvar je što su autori ostavili opciju da se prikaz na kratko sakrije kada se pokazivač miša nađe iznad prozora programa. Inače, širina prozora može da se menja direktno sa desktopa, ali ne i njegova visina, što je čudno.

Ako ste pomislili da je navedeno sve što thilmera može, prevarili ste se. Otvaranje sekcije sa podešavanjima otkriće vam potpuno novi svet mogućnosti i opcija. Tako je na ekran moguće postaviti i kalendar, dodati časovnike za četiri različite vremenske zone, aktivirati evidenciju dužine rada kompjutera, pratiti potrošnju virtuelne i memorije grafičkog podsistema, a vizuelno je sve moguće prilagoditi sopstvenim potrebama promenom svake od dostupnih komponenata pojedinačno. Nažalost, nije omogućen rad sa temama, ali su umesto toga na raspolaganju setovi. U pitanju su svojevrsni šabloni između kojih možete da se prebacujete “u letu”, a koji na ekran donose prikaz različitih parametara – onih koje ste pre toga odabrali za svaki od njih posebno. Thilmera podržava i izlistavanje pokrenutih procesa za koje odvojeno može da se prati potrošnja procesorskog vremena i memorije. Broj mogućnosti koje thilmera donosi prevelik je da stane u opis ovog tipa, pa vam savetujemo da program obavezno probate, jer ćete sigurno naći ono što želite da vam uvek bude u vidokrugu.

Za kraj priče valja pomenuti i to da thilmera ima i nekoliko propratnih mogućnosti koje “ispadaju” iz osnovne teme. Na primer, omogućeno je “čupanje” screenshotova u JPG formatu, uz mogućnost definisanja izlaznog kvaliteta, a tu su i Power opcije za isključivanje, restartovanje ili slanje kompjutera u Sleep režim (možete čak i da isključite monitor). Pored 32/64-bitnih verzija, thilmera dolazi i u Lite obliku koji ostavlja znatno manji footprint, a na raspolaganju je čak i verzija za administratore, mada ona nije besplatna.

XMeters

U odnosu na thilmeru, XMeters (entropy6.com/xmeters, 20,2 MB) zasnovan je na totalno drugačijoj premisi. Program ne donosi ni izbliza toliko mogućnosti kao pomenuti oponent. Manevarski prostor kada je podešavanje u pitanju je ograničen, ali je i pored svega toga reč o alatki koja deluje upečatljivo. XMeters se “vezuje” za taskbar i podatke “iscrtava” odmah do systraya. Na to ne možete da utičete, ali za time i nema potrebe, pošto je upravo ovo jedna od najvećih prednosti programa.

Nadgledanje je omogućeno za samo četiri osnovne komponente: procesor, memoriju, hard-disk i mrežni adapter. Shodno tome, u svakom momentu možete da vidite koliko je zauzeto bilo koje jezgro procesora, da li se vrši (i kojim intenzitetom) upis/iščitavanje podataka, da li se razmenjuju informacije putem mreže i koliko još radne memorije imate na raspolaganju. Ukoliko vam se razuđen prikaz procesorskih jezgara ne sviđa, možete da ga “sabijete”, da se prikazuje samo zbirna vrednost, odnosno da se obavi kombinovanje logičkih jezgara. Sistemski poslovi mogu da se odvoje od onih koje je inicirao korisnik, a sve može da se označi drugačijim bojama kako bi prikaz bio jasniji. Da stvar bude još bolja, XMeters nudi prikaz informacija na tri različita načina: tekstualno, preko bar ili “torta” dijagrama.

Osvežavanje podataka obavlja se u intervalu od tri sekunde i to, nažalost, u besplatnoj verziji ne može da se menja naniže. S druge strane, period između dva “preseka” može da se poveća na maksimalnih deset sekundi i to u koracima od jedne desetinke. Još jedna stvar koja nam se nije svidela je to što ćete prilikom nadgledanja morati da napravite neke ustupke i odlučite se za prioritete. Na primer, program može da prati sve hard-diskove ili jedan, a nikako njih nekoliko. Ista situacija je i kod mrežnih adaptera gde se prati jedan ili svi odjednom.

XMeters krasi minimalistički upravljački interfejs i jednostavna, ali krajnje upečatljiva, prezentacija podataka. Uvek su vidljivi i na dohvat ruke i pri tome taskbaru daju dozu svežine. Od dodatnih mogućnosti tu je samo opcija da pozovete Task Manager tako što ćete kliknuti mišem na prikaz podataka na taskbaru.

My System Monitor 1.12

Baš kao i XMeters, My System Monitor (www.myportablesoftware.com/mysystemmonitor.aspx, 263 KB) je stacionarnog karaktera, ali umesto na taskbaru podatke prikazuje na posebnoj paleti alatki koja se “prišiva” za gornju ivicu ekrana. Veličinu ne možete da joj menjate, baš kao ni to šta će se od podataka prikazivati, pa čak ni da ih sortirate po svom ukusu. Program se, dakle, koristi u as is obliku i to ne mora nužno da znači da je u pitanju loša stvar.

My System Monitor namenjen je praćenju najvažnijih radnih parametara i po tome je veoma sličan XMetersu. Prvo što ćete primetiti je da program prepoznaje sve particije i da svakoj dodeljuje posebnu ikonicu. Kada se na bilo kojoj od njih obavlja upis/čitanje podataka to se označava “farbanjem” ikonice u crvenu ili zelenu boju. Sistemska particija nadgleda se dodatno, u smislu da je ovde (brojčano) moguće videti brzinu upisa/čitanja podataka. Sledeći na redu je procesor čije zauzeće se označava procentualno i preko sićušnog grafikona u kvadratiću. Slična stvar je i sa memorijom, s tom razlikom da broj koji prethodi grafikonu označava količinu slobodne radne memorije, dok se u kvadratiću zelenom bojom označava slobodna, a crvenom zauzeta količina radne memorije. Konačno, poslednja mogućnost je merenje mrežnog protoka, posebno za upload, posebno za download.

Program ne sadrži sekciju sa podešavanjima, ali iz kontekstualnog menija ipak možete da načinite određene izmene. Recimo, odavde može da se odredi da li će se traka sa podacima prikazivati preko svih prozora ili će biti moguće da je pošaljete u pozadinu; da li će se program podizati zajedno sa Windowsom ili ne, ali i koji će se od prepoznatih mrežnih adaptera nadgledati. Za krajnjeg korisnika, My System Monitor potpuno je besplatan, a oduševilo nas je to što je u pitanju prenosna alatka (baš kao i thilmera), koja na hard-disku zauzima neverovatnih 263 kilobajta. Footprint programa u Task Manageru je zanemarljiv, ali je on iz nekog razloga na našoj test mašini dovodio do čudnih pojava. Naime, svaki put kada bi se obavilo osvežavanje podataka, dolazilo bi do kratkotrajnog “trzaja”, gotovo do zamrzavanja operativnog sistema. Da li je u pitanju podatak da je My System Manager 32-bitni program ili se radi o nepotpunoj kompatibilnosti sa Windowsom 10 - nismo uspeli da razlučimo.

Desktop Info 2.0.1

Ako niste čuli za Conky, nije veliko iznenađenje – u pitanju je jedan od najboljih programa za Linux koji se bavi sistemskim monitoringom. Njegova nezvanična alternativa za Windows je Desktop Info (www.glenn.delahoy.com/desktopinfo, 2,04 MB), besplatno prenosno programče koje organizacijom unekoliko podseća i na thilmeru.

Nakon pokretanja, radni ekran smešta se na desktopu, u njegovom gornjem desnom uglu. Forma je providna, pa imate utisak da je deo desktop “tapete”, ali to nije sve. Bez ikakvih problema i pomeranja radnog ekrana možete da pristupate ikonicama ispod nje, a dozvoljeno je da formu premeštate po ekranu, nažalost ne i da je postavite ispred svih aktivnih prozora. Nezgodna situacija nastaje ako pozovete sistemsku funkciju Show Desktop, jer tada radna forma nestaje sa ekrana, a kako se u systrayu ne smešta komandna ikonica za pristup opcijama, imaćete problem da je vratite nazad. Ovde nam se nije svidela još jedna stvar, a to je da po povratku radne forme na ekran ona zauzima podrazumevanu poziciju, umesto onu sa koje je prvobitno “nestala”.

Što se tiče uključenih podataka, autor se držao osnovnih postulata i akcenat je bacio na prikaz informacija. Tako ćete zauzeće procesora i mrežni protok pratiti putem grafički upečatljivih, beskonačnih dijagrama, koji se nalaze u pratnji brojčanih podataka. U slučaju procesora pravi se razlika između zauzeća izazvanog sistemskim i radom korisnika, dok se kod mrežnog protoka meri brzina uploada i downloada, ali i ukupna količina prenetih podataka. Desktop Info omogućava uvid i u potrošnju radne memorije, taksativno navodeći koliko je megabajta od raspoložive količine zauzeto u svakom trenutku. Kao bonus, tu je i podatak o procesu koji troši najviše memorije (slično je moguće i kada je procesor u pitanju), a navodi se i koliko je to tačno u megabajtima. Kada je komunikacija sa hard-diskovima u pitanju, zime neće biti. Prikazuju se sve particije, uz mogućnost praćenja brzine upisa i čitanja podataka i kolorne statusne linije koje pokazuju zauzeće prostora. Pored ovih informacija, u zaglavlju se ispisuju datum i vreme, odnosno stanje baterije, ukoliko je program pokrenut na laptopu.

Desktop Info je konfigurabilan do te mere da možete da izaberete da se eprikazuje još sijaset korisnih informacija, pa čak i da ih podelite po oblastima od kojih svaka zauzima po jednu radnu formu (ukupno može da ih bude osam). Problem nastaje onog trenutka kada budete posegnuli za sekcijom Configuration – na ekranu će se umesto podešavanja pojaviti INI datoteka otvorena u Notepadu, ostavljajući vas da se pitate šta dalje. Uz program dolazi opširno uputstvo u PDF obliku na čak 87 stranica, koje je autor uobličio sa takvom predanošću i pedantnošću da je to za svaku pohvalu. Ipak, bilo bi bolje da je deo uložene energije usmerio na kreiranje klasične sekcije sa podešavanjima. Sreća u nesreći je da se u paketu nalazi i konfiguraciona datoteka sa uključenim svim mogućnostima, koju je samo potrebno preimenovati i potom izbacujući iteme eksperimentisati sa prikazom na ekranu.

Sidebar Diagnostics 3.5.3

Kao što naziv sugeriše, Sidebar Diagnostics (github.com/ArcadeRenegade/SidebarDiagnostics, 13,75 MB) je alatka koja podatke prikazuje u okviru klasičnog sidebara. Ona može da bude “prilepljena” uz levu ili desnu ivicu ekrana, uvek vidljiva ili samo onda kada je pozovete. Program se dobro snalazi i u multimonitorskom okruženju, tako da možete da ga “vežete” za ekran po vašem izboru. Sidebar Diagnostics “hrani” se podacima koje pruža Libre Hardware Monitor – fork čuvenog Open Hardware Monitora. U pitanju je klasičan dijapazon informacija: prati se procesor, memorija, grafička kartica i mrežni adapter. Zbog mnoštva podataka moraćete da obavite skaliranje “iscrtanog” sadržaja kako bi uspeo da se smesti u okvir sidebara. U suprotnom, moraćete da obavite skrolovanje svaki put kada budete poželeli da steknete uvid u kompletnu sliku.

Po defaultu, program nadgleda svako dostupno procesorsko jezgro ponaosob i pruža podatke o njihovom zauzeću u procentima. Pored toga, tu su i podaci o temperaturi, naponu, ali i radnom taktu procesora. Podaci o memoriji nešto su siromašniji, pa se osim procenta zauzeća još dobijaju i podaci o iskorišćenoj i dostupnoj memoriji u gigabajtima. U slučaju grafičkog podsistema, možete da očekujete da ćete videti podatke o njegovoj opterećenosti, radnoj temperaturi, brzini jezgra i memorije, ali i brzini okretanja ventilatora. Podaci o detektovanim particijama sledeći su na listi, gde se pored brzine upisivanja i čitanja podataka za svaku od njih ponaosob mogu videti i podaci o veličini, procentu zauzeća raspoloživog prostora i tome slično. Mrežni saobraćaj prati se putem brzine inbound/outbound protokola, a kao svojevrsni bonus videćete i IP adresu samog adaptera.

Prikaz je minimalistički, ali prija, naročito što jednim pogledom na sidebar jasno vidite sve ono što vas zanima. Jedna od prednosti programa je i to što u “sitna crevca” možete da podešavate izgled prezentovanog sadržaja i tu ne mislimo samo na vizuelnu komponentu, već i tip podataka koji će biti uključeni u miks.

Moo0 System Monitor 1.83

Moo0 System Monitor (www.moo0.com/software/SystemMonitor, 6,33 MB) nije klasičan predstavnik programa za sistemski monitoring. Njegovi autori kažu da je u pitanju ostvarenje koje će vam pre pomoći da steknete uvid u to šta vam koči kompjuter, nego vam izlistati gomilu parametara na vizuelno upečatljiv način. To ne znači da prikaz nije ubav i bogat – naprotiv, možete da birate između brojnih skinova, da odaberete intenzitet providnosti, da radni ekran postavite bilo gde na ekranu i/ili ispred ostalog sadržaja, pa čak i da mu dimenzije menjate po volji. Tu je i mogućnost automatskog “sakrivanja” interfejsa nakon proticanja određenog vremena, baš kao i izbor vremenskog intervala između dva osvežavanja podataka (po defaultu je to jedna sekunda).

System Monitor procesor posmatra kao celinu (ne mora da bude tako) i njegovu zauzetost u procentima prati sićušan grafikon na kom mogu da se uoče spikeovi. Ovo je veoma važno pošto se odmah ispod “izlistavaju” procesi koji opterećuju procesor, a koje prati grafička reprezentacija njihovog uticaja na njega. Opterećenje grafičkog podsistema takođe je dato u procentima i predstavljeno je identičnim grafikonom kao u slučaju procesora. Još jedna stvar koja povezuje ove dve stavke je temperatura koja se u oba slučaja uredno prikazuje na ekranu. Ako ste pomislili da je GPU sekcija mršava, sačekajte sa podacima u komplementu namenjenom radnoj memoriji. Ovde se na grafičko/brojčani način prikazuje isključivo količina slobodne memorije, a ako vam zatreba više, moraćete do sekcije sa podešavanjima.

Program po defaultu prikazuje samo protok podataka vezan za sistemsku particiju, ali (gle čuda) i to može da se promeni. Preko grafikona pratite količinu podataka sa kojima se barata (u zbiru), a tu je i lista procesa koji trenutno pristupaju hard-disku. Nudi vam se i podatak o količini slobodnog prostora i temperaturi hard-diska. Network sekcija je naizgled siromašna informacijama i donosi grafikon protoka podataka, brojčanu vrednost onoga što se prenosi i IP adresu sa kojom se “predstavljate” svetu. Ono što nas je posebno iznenadilo je postojanje sekcija Bottleneck i Burdened By koje, redom, upućuju korisnika na “usko grlo” u sistemu i proces koji dovodi do “zagušenja”.

Sledeća zanimljiva stvar je što System Monitor dozvoljava da dijapazon nadgledanih parametara organizujete po sopstvenom nahođenju, to jest, da sa spiska uklanjate ili dodajete polja. Verovali ili ne, na raspolaganju je nekoliko desetina različitih parametara i pomenućemo samo neke od njih: vreme proteklo od podizanja sistema, stanje baterije, broj aktivnih procesa, brzine okretanja ventilatora, datum i vreme, brzina procesora...

• • •

Svi takmaci zanimljivi su na svoj način. Thilmera je definitivno najsveobuhvatnije rešenje, koje pri tome podatke prikazuje na krajnje zanimljiv i upečatljiv način, a uz to se i jednostavno koristi i ne košta ništa. Ako bismo morali da se opredelimo, upravo ova alatka bila bi nam prvi izbor. S druge strane, XMeters smatramo obaveznim delom svake instalacije Windowsa, jer se svi osnovni podaci dobijaju baš tamo gde ih najviše i očekujete – na taskbaru. Ukoliko vam je apetit velik, moraćete da tražite dalje, pošto je ovo ostvarenje namenjeno onima na dijeti.

Sidebar Diagnostics nalazi se između ova dva sveta i predstavlja dobru alternativu, konfigurabilan je, prikaz podataka u sidebaru dobro je rešenje, ali programu nedostaje vizuelna upečatljivost thilmere. My System Monitor zbog problema u radu koje smo iskusili ne možemo da preporučimo, iako prikaz u horizontalnoj paleti alatki deluje informativno, ali ne i “blještavo” kao kod nekih drugih ostvarenja. Desktop Info po broju informacija najbliže prilazi thilmeri, ali će ga spartanski sistem konfigurisanja udaljiti od većine prosečnih korisnika, što je prava šteta jer je reč o programu velikih mogućnosti.

Konačno, šta reći o Moo0 System Monitoru? Program “ispada iz vinkle” i daje potpuno drugačiji uvid u funkcionisanje kompjutera. Da biste ga prilagodili sopstvenim potrebama, biće potrebno dosta vremena i eksperimentisanja, ali baš to ga preporučuje, jer nudi impozantan manevarski prostor i prilagodljivost različitim potrebama.