Dejan PETROVIĆ

1. decembar 2019.

Teško je biti objektivan prema uređaju koji vas kupi na prvi dodir nakon otvaranja kutije. Već na prvi pogled se vidi da je reč o ozbiljnoj bežičnoj pristupnoj tački upakovanoj u kvalitetno plastično kućište. Pristupne tačke Aruba, serije 510, rade po najnovijem „Wi-Fi 6” standardu.

Priča o novom standardu mogla bi da zauzme pola časopisa, ali osnovne podatke imate u izdvojenom boksu. Mi ćemo priču nastaviti tako što ćemo zaviriti pod „haubu” Arube i videti čime raspolaže. S obzirom na to da trka tek počinje, nije ni čudo što nema podataka o hardveru koji je pred nama. Aruba (deo kompanije HP Enterprise) je u svom predstavljanju uređaja akcenat stavila na performanse, pre nego na hardver koji te performanse omogućava. Klijenti povezani na Arubu imaće na raspolaganju i do tri gigabita po sekundi maksimalne realne (zbirne) brzine prenosa podataka, što je manje od teoretskog maksimuma za „Wi-Fi 6” (11 Gbit/s). Maksimalni protok na pet gigaherca je 4,8, ali i 1,2 gigabita po sekundi za niži frekventni opseg. U pristupnu tačku implementirane su mnoge tehnologije iz „Wi-Fi 6” asortimana, počevši od ortogonalne frekvencijske podele sa višestrukim pristupom (OFDMA) koja, uz širinu protoka kanala od 160 megaherca, ima za proizvod i do 74 trenutno povezana klijenta po kanalu za svaki radio-primopredajnik. Sve ovo u četiri prostorna strima. Mrežni sistemi sa IoT (Internet of Things) uređajima imaće velike koristi od OFDMA, koja će im omogućiti stalnu predaju podataka sa niskim kašnjenjima. MU-MIMO nije ispoštovan u potpunosti za „Wi-Fi 6”, pa tako na pet gigaherca i dalje imamo 4 × 4 strima i 2 × 2 na 2,4 gigaherca. Zanimljiva funkcija je ClientMatch, gde će mreža Arubinih pristupnih tačaka odlučiti koji klijent ima lošiju konekciju i proslediti ga na drugu pristupnu tačku ili mu konekciju sniziti na 2,4 gigaherca.

Aruba ima četiri integrisane omnidirekcione antene, po dve od 4,2 i 7,5 decibela pojačanja za različite frekventne opsege, a takođe su optimizovane za „plafonsku” montažu pristupne tačke.

Aruba AP-515 može da se napaja putem strujnog adaptera, ali tu je, naravno, SmartRate Ethernet port „E0” za povezivanje na PoE (Power over Ethernet) po 802.3af/at standardu. Port je gigabitni, sa maksimalnim protokom od 2,5 gigabita po sekundi. Osim ovog, tu je i „E1” gigabitni port za proširivanje. Mikro USB konzolni port je na poleđini, uz ’reset’ taster. USB 2.0 port na obodu daje i do jedan amper struje povezanom uređaju. Osim bežične Wi-Fi mreže, Aruba ima i Bluetooth i Zigbee radio-primopredajnike sa po osam decibela pojačanja. Na obodu imamo još dva vizuelna indikatora u vidu LED, za sistem i radio. Ovaj AP se u osnovi postavlja na šine takozvanih „spuštenih plafona”, ali postoje dodaci i za sve druge načine postavljanja.

Na Arubi se vrti ArubaOS, o kom smo već više puta pisali i o njemu se nema mnogo toga novog reći. Uz malu napomenu da se pristupna tačka može koristiti u kontrolisanom ili takozvanom nekontrolisanom (instant) režimu. U prvom slučaju, omogućeno je da se, u okviru mreže koju čini više Aruba, jedna od njih postavlja kao virtuelni kontroler i upravlja čitavom mrežom.

Ako postavljate mrežu pristupnih tačaka gde je imperativ protok bez kompromisa, AP-515 je logičan izbor u ovom tehnološkom trenutku. Naravno, pun potencijal ove pristupne tačke osetiće se tek kada i klijenti budu imali „Wi-Fi 6” nalepnicu. S obzirom na to da se tehnološke promene dešavaju velikom brzinom, takva kupovina može biti ulog za veoma blisku budućnost.