Vladimir PISODOROV

1. decembar 2019.

Ono što BleachBit sprečava da postane opšteprihvaćen sistemski cleaner definitivno je upravljački interfejs. Zamerka ne ide toliko na kvalitet primenjenih grafičkih elemenata, koliko na sam vizuelni koncept. Svedenost je uglavnom dobra, ali se u slučaju ove alatke to ne može apostrofirati kao vrlina. Naime, glavna radna forma podeljena je na tri dela čija veličina i pozicija ne može da se menja, ali to nije sve.

Očekivano, u levom delu nalazi se spisak programa i delova sistema koji mogu da budu obuhvaćeni procesom čišćenja. Klikom miša na bilo koji ovde uskladišteni item, otvaraju se dodatne opcije koje omogućavaju temeljnije definisanje poslova. Na primer, u slučaju Mozillinog internet browsera – Firefox, na raspolaganju je čak 11 segmenata kojima BleachBit može da “posveti” pažnju. Tretiraju se keširani podaci, istorija unetih adresa, “kolačići”, generisani izveštaji o eventualnim “rušenjima” programa, lozinke i tako dalje. Možete da ih odaberete sve ili samo one za koje smatrate da su u datom trenutku važni, a pohvalno je što su autori obezbedili kratka tekstualna pojašnjenja za svaku od postojećih komponenata. Inače, selektovanje bilo kog skupa segmenata ne znači ništa samo po sebi, sve dok sa palete alatki smeštene u gornjem delu radnog ekrana ne odaberete ikonicu lupe. Na taj način, zapravo, pokrećete skeniranje sistema u oblastima koje ste označili. Nakon obavljenog posla, u desnom (najvećem) delu ekrana pojavljuju se detaljni podaci o datotekama u koje su uperene nišanske sprave, sve zajedno sa podatkom koliko ih je ukupno, koliko svaka od njih zauzima prostora na hard-disku, te koliko će kompletna akcija, zbirno, osloboditi prostora na hard-disku. Potonje može da se proveri i u svojevrsnom razuđenom stilu, po komponentama - podaci se smeštaju u levom delu radne forme. I dalje nije kasno da odustanete od “tretiranja” bilo koje od dostupnih komponenata, s obzirom na to da proces čišćenja otpočinje tek kada sa palete alatki odaberete ikonicu metle.

Iako je odjednom moguće selektovati sve komponente koje se odnose na određenu oblast skeniranja/čišćenja, to nije moguće uraditi za sve podržane oblasti, što nam se nije dopalo. Njih, ruku na srce, nema mnogo i nećete izgubiti naročito vremena “čekirajući” svaku od njih, ali opet. Mnoge će iznenaditi što BleachBit podržava “svega” 17 komponenata, od čega veći broj otpada na (third party) programe. Tako, pažnju možete da usmerite na Microsoft Office, Adobe Reader, Filezillu, TeamViewer, WinRar... Na spisku se nalazi i podrška za Google Chrome, ali i Internet Explorer, pa čak i Windows Media Player, što smatramo potpuno nepotrebnim traćenjem resursa. S druge strane, zanimljivo je da program može da napadne Windows Defender, Paint, Windows Explorer, ali da tu nije kraj kada je reč o obračunavanju sa đubretom koje nastaje delovanjem operativnog sistema. Naime, sekcija Sistem sadrži deset komponenata uz pomoć kojih na klasičan način jurite privremene datoteke po hard-disku, logove, keširane podatke, sadržaj korpe za otpatke i tome slično. Odavde je moguće i da se oslobođen prostor “prepiše” tako da povraćaj podataka ne bude moguć. Konačno, iz sekcije Detaljno skeniranje u borbu sa sistemskom prljavštinom ulazite još rešeniji i odlučniji, pa se dajete u potragu za rezervnim datotekama koje bez velike potrebe zauzimaju prostor na hard-disku, Thumbs.db komplementima...

Na naše veliko iznenađenje, BleachBit je pred streljački odred poslao 1,67 gigabajta podataka, dok je referentni CCleaner kritičnim označio svega 542 megabajta podataka. Stvar može dodatno da se poboljša ako iz sekcije sa podešavanjima programu “naredite” da prilikom redovnog ažuriranja obavi preuzimanje definicija za dodatna softverska rešenja. Akcija se obavlja prateći “uputstva” u winapp2.ini datoteci. BleachBit nakon toga može da adresira i video-igre, multimedijalni softver, Microsoftovu prodavnicu aplikacija... Postojeće oblasti biće ažurirane, dok će se na spisku naći još sedam novih, pa je u našem slučaju količina đubreta porasla na neverovatnih 4,98 gigabajta.

Sekcija sa podešavanjima ne donosi iznenađenja. Možete da odredite koji diskovi i particije će biti tretirani, koje direktorijume i datoteke valja isključiti iz procesa, da li će se po defaultu obaviti prepisivanje podataka nulama nakon njihovog brisanja i da li se brisanje obavlja automatski ili nakon konsultacije sa korisnikom.