Pekar, lekar, apotekar... koliko god da neko zanimanje prozaično zvučalo, sigurni smo da u bespućima Steam prodavnice postoji odgovarajući simulator koji će vam omogućiti da ga iskusite „iz prve ruke”. Kao jedan od nosilaca talasa ovakvih igara, poljski PlayWay, pre svega poznat po solidnim inačicama Car Mechanic Simulatora (SK 9/2017), odlučio se da u izboru zanimanja zakorači sa one strane zakona, preskočivši tanku plavu liniju koja razdvaja dobre od loših momaka.

Kako se iz samog naziva igre može naslutiti, Thief Simulator prati život i priključenija jednog provalnika. Nakon što ste odležali par godina u zatvoru, kontaktiraće vas stari pajtaš Vini i „zamoliti” da odradite stari dug tako što ćete pribaviti neke sitnice za lokalnog bosa. Upravo ovi zadaci koje dobijate od Vinija čine okosnicu igre, usput objašnjavajući mehaniku igre, učeći vas pritom tajnama obijačkog zanata. Drugim rečima, čitava nazovi kampanja je jedan produženi tutorijal, sa vrlo malo slobode u izboru meta i načina izvođenja pljački.

Termini open world i free roam postali su jako popularni u poslednjih nekoliko godina, pa ih developeri jasno ističu u opisima svojih ostvarenja poput „posno” i „bez glutena” nalepnica na prehrambenim proizvodima. Međutim, problem nastaje u njihovoj prilično slobodnoj interpretaciji. Svet Thief Simulatora se sastoji iz dva kvarta sa petnaestak objekata, od nezaključanih udžerica do velelepnih vila opremljenih najsavremenijim sistemima protivprovalne zaštite. Sve te kuće okružene su prostranim parkovima i pošumljenim predelima, ali po tim vrletima nećete provesti ni promil vremena u igri. Štaviše, većina kuća se nalazi na listi za odstrel u okviru kampanje, tako da ćete iste kuće pljačkati i po nekoliko puta u besmislenom grajndu novca i iskustva.

Iako ste tek izašli iz zatvora, na raspolaganju vam je komotno skrovište opremljeno korisnim alatkama, od kojih je najbitniji kompjuter nakačen na deep web gde kupujete opremu, prodajete ukradene predmete na nekoj vrsti lopovskog eBaya, a tu je i rent-a-bitanga servis sa dodatnim zadacima u vidu konkretnih stvari koje možete ukrasti ili egzotičnih zahteva poput razbijanja nečijih prozora ili WC šolje. Posetom forumu možete kupiti dojave o posebno dragocenom plenu, sigurnosnim propustima i, ono najbitnije, kretanju stanara tokom dana. Druga, napornija opcija je 24-časovno nadgledanje kuće, uz rizik da vas neko primeti, ali i pregršt drugih informacija o rasporedu kamera ili vremenu spuštanja i podizanja metalnih žaluzina na prozorima. Veći deo kradene robe utopićete u obližnjoj zalagaonici, a neki predmeti zahtevaju prethodnu obradu, kao što je vađenje dragog kamenja iz nakita ili strvinarenje rezervnih delova sa vozila.

Van objekta, najveću opasnost predstavljaju prolaznici i, ako se nađete u njihovom vidokrugu dok radite nešto sumnjivo (šunjate se, obijate bravu, nosite pajser ili ukradene predmete), mogu se odvažiti da alarmiraju policiju, mada su znatno sputani retardiranim AI algoritmom. Ako vas ugledaju dok iznosite ukradeni TV, samo ga bacite na zemlju pored sebe i sačekajte da se znatiželjni prolaznik udalji, a zatim mirno nastavite sa pljačkom.

Ako primete znake provale ili ih uzbunite praveći buku, stanari istog trenutka telepatski pozivaju policiju, koja je u igri slepa, gluva i glupa. Dovoljno je otrčati u susednu prostoriju, sakriti se u plakar ili ispod kreveta (ako ste napolju poslužiće kontejneri za smeće) i čekati. Posle nepunog minuta u opsadnom stanju sve se vraća u normalu, a stanar koji je maločas imao bliski susret sa provalnikom nastavlja sa svojim uobičajenim aktivnostima kao da se ništa nije dogodilo. Problem su jedino naoružani stanari jer, ako vas spaze, momentalno završavate lopovsku karijeru.

Drvce veština izgleda ogoljeno kao krošnja listopadnog drveta u zimu, a investiranjem iskustvenih poena u njega naučićete da obijate sve tipove brava, hakujete alarme, provaljujete u automobile ili da procenjujete vrednost plena na licu mesta. Neke od stavki zvuče zaista nelogično, na primer morate da naučite kako da preskočite ogradu visine od jednog metra. Uz to možete je preskočiti samo na naznačenim mestima, koristeći specijalne rukavice koje koštaju 750 dolara, što je ogromna suma za lopova početnika. Visoke cene predmeta neophodnih za napredovanje su bedan pokušaj autora da igru razvuku za još koji sat.

Obijanje brava predstavljeno je mini-igrom, na sličan način kao u Bethesdinim naslovima (The Elder Scrolls, Fallout), dok kod otključavanja laptopa i mobilnih telefona rotirajući elemente morate sprovesti struju sa jednog na drugi kraj table. Jednostavne mini-igre vas očekuju i prilikom hakovanja elektronskih brava, uklanjanja alarma na automobilima i njihovog paljenja pomoću žica ispod instrument table.

Jasno je da se kod ovakvih igara moraju praviti određeni kompromisi pri prevođenju u digitalnu formu, pre svega u vidu pojednostavljivanja realnih procesa. Dok se u slučaju Car Mechanic Simulatora ta simplifikacija sasvim lepo uklapa u mehaniku igre, ovde je sve krajnje banalizovano i često prkosi logici. Krajnji rezultat izgleda kao da se dosetio da iskopira provalničke misije iz San Andreasa, prebaci ih u izvođenje iz prvog lica i uz minimalna unapređenja utegne u Unity endžin. Ispada da je jedini pravi lopovluk u Thief Simulatoru dvadeset evra, koliko autori i traže za igru.