Sećate li se GRIP-a, duhovnog naslednika Psygnosisovog megahita Rollcage? Pisali smo o mukama autorskog tima i tome kako su od propale Kickstarter kampanje i Steamovog Early Access servisa prešli put od trnja do zvezda. Iako je već prva javna verzija jasno pokazala šta je to što možemo da očekujemo po zvaničnom launchu, ostavila je utisak naslova na kome treba samo još malo poraditi kako bi se mogao označiti finalizovanim. Od tada je prošlo gotovo tri godine, ali čekanju je konačno došao kraj...

Učestvujete u futurističkim trkama vozeći nešto nalik na oklopni transporter iz filma Aliens. Nešto je manji od pomenutog, nema vidljivu kabinu, ima „samo” četiri ogromne kramponke i prkosi svim zakonima fizike pošto nastavlja da šiba i kada se rotira za 180 stepeni po z osi. Pokreće ga moćni avio-motor koji omogućava ubrzanje čak i kada se nalazite u vazduhu, a ako se odlučite da tada oduzmete gas, dobijate priliku usmeravanja vozila kao da se radi o nekakvoj raketi. Brzine kretanja su sulude i dostižu jedan mah, što uz mogućnost vožnje po zidovima i plafonu od trka pravi rollercoaster koji vam okreće želudac.

Održavanje brzine nije jedina stvar na koju treba da mislite i tokom trka valja sakupljati power-upove koji boostuju ofanzivno/defanzivne mogućnosti vozila. Nažalost, odustalo se od tweakovanja vozila u garaži, ali zato na raspolaganju imate čak 15 različitih modela koje slobodno možete da birate i bez potrošenog novčića koristite u trkama. Sve što je potrebno je da ih „otključate” zavređivanjem iskustvenih poena kroz single player kampanju. Inače, vozila se, osim po spoljašnjem izgledu (ne znamo kako je unutra pošto pogled iz kokpita ne postoji), razlikuju po ubrzanju, maksimalnoj brzini, sili prijanjanja, snazi kočnica i izdržljivosti oplate. Potonje nije bitno iz ugla terminalnog oštećenja, jer ono ne postoji, ali se koristi za izračunavanje stepena usporenja kada budete pogođeni neprijateljskim projektilom. Vozilima može da se menja boja i dodaju decalsi, baš kao i da se montiraju drugačije felne i gume. Ništa od toga ne utiče na performanse vozila.

Vozilo može da „nosi” dva power-upa istovremeno i dok ih ne iskoristite nećete biti u mogućnosti da pokupite nove, odnosno da ih zamenite. Na raspolaganju je privremeni boost brzine, mitraljezi, navođene rakete, kasetni projektili, disruptori, energetski štit, pa čak i dodatak koji ciljano prati i napada prvoplasiranog u trci. U klasičnim trkama potrebno je kombinovati power-upove kako biste prvi prošli kroz cilj, ali to nije sve. Naime, učestvovaćete i u vožnji „na štopericu”, Ultimate trkama u kojima je važno da napravite najveću štetu i nije bitno koji prođete kroz cilj, krljanju u energetskim štitom zatvorenim arenama, eliminacionim trkama, te karkur eventovima, koji su pandan parkuru, samo što akrobacije izvodite vozilom. Na raspolaganju je sedam vrsta trka raspoređenih po turnirima u kampanji koja je sastavljena iz čak 11 krugova. Što se tiče lokacija, protivnicima pokazujete mišiće na 28 različitih staza raspoređenih na pet oblasti i vozite po najrazličitijim vrstama podloge i konfiguracijama terena. Okoliš donekle može da se uništava i to bi u teoriji trebalo da omogući „otvaranje” novih ruta za kretanja, ali i usporavanje protivnika (na primer, rušenjem tavanice u pećinama). U praksi se sve svodi na kozmetiku i potrebno je dosta preciznosti i umeća kako biste ostvarili korist u takvim situacijama.

Kontrole su arkadne i kao stvorene za igru ovakvog tipa i sadržaja. Gas, (ručna) kočnica i tasteri za usmeravanje vozila levo-desno, osnovna su vam briga, a njima treba dodati još odvojene tastere za korišćenje power-upova smeštenih u „kućice”. Tu je i taster ’Reset’ čijim pritiskanjem „nulujete” položaj vozila na stazi uz, čini se, nepotreban gubitak dragocenih sekundi. Najveći problem biće konfiguracija staza i kratko vreme za reagovanje na promenu uslova na stazi, pošto je osećaj brzine toliko naglašen da će vam se zavrteti u glavi. Inače, AI protivnika je takav da ih skoro ni ne primećujete - neće se truditi da vam uđu u putanju kretanja, a neće posegnuti ni za „gurkanjem” kako bi vas izbacili iz ravnoteže. Akcenat je na korišćenju power-upova, što ćete i sami zaključiti ako probate da se po gridu krećete uz body check sa protivnicima - jednostavno, ne pali. Stečeno umeće u single player kampanji dodatno možete da naoštrite učestvovanjem u pojedinačnim eventovima koje krojite po sopstvenoj meri. Na raspolaganju je i lokalni multiplayer u kojem mogu da učestvuju do četiri ljudska igrača u split screen sistemu igranja. Ono što nas je razočaralo je online multiplayer koji, iako je nabiflovan igračkim režimima i mogućnošću ručnog ili automatskog odabira partija, jednostavno nije funkcionisao. Svaki put kada smo pokušali serveri nisu slali povratne informacije o postojećim partijama i činilo se da niko ne igra online.

GRIP koristi modifikovan grafički engine Unreal 4, presvučen film grain filterom na čiji intenzitet možete da utičete. Autori nisu puno odmakli na polju tehničkih karakteristika od Early Access dana, pa tako vozila i dalje ne ostavljaju tragove na podlozi, nema promenljivih vremenskih uslova, dok pojedine staze kao da nisu do kraja završene. Zvuk je dobar, naročito muzička podloga, mada su autori ostavili mogućnost da tokom vožnje koristite sopstvene MP3/OGG numere koje je potrebno ubaciti u naročiti direktorijum.