Svet se ulenjio. Ljudi žele sve servirano na tacni. Ako je moguće, svi bi da leže i maze svoje sive ćelije knjigom, stripom, filmom, igrom... Tu tacnu im u ovom slučaju isporučuje Pocketwatch games, a na tacni je serviran slasni, sitno naseckan i bez kostiju fini delikates u vidu Tooth and Tail, strategije u realnom vremenu. Preciznije, ovo je „destilovani RTS”, jer izdavač tako reklamira svoju igru i pogađa direktno u metu, a evo i zašto.

Zub i rep je ogoljeni RTS, bez mikromenadžmenta i ulaženja u sitna crevca. Nešto kao Serious Sam u svetu pucačina. Trči i pucaj. Uleti u gomilu i rokaj dok ne ostaneš „Last Man Standing”. Instant zabava za pet minuta ili za nekoliko sati.

Kriva učenja praktično ne postoji. Uhodavanje i navikavanje na komande bukvalno traje tri minuta, koliko i prva intro misija. Komande su pojednostavljene toliko da je teško zamisliti da jedna strategija može da funkcioniše sa manje tastera koji, opet, savršeno obavljaju posao. Apsolutni početnici u svetu strategija će biti prijatno iznenađeni kako sve može da bude jednostavno i funkcionalno. Iskusnim igračima se ovako uprošćene kontrole možda neće svideti, ali im preporučujem da Zubu daju šansu.

Radnja igre je svojevrsna basna o ratu za hranu u životinjskom svetu i može se preneti na bilo koji period ljudske istorije. Nama je konkretno najbliže poređenje sa periodom posle Prvog svetskog rata, odnosno građanski rat koji je usledio u Rusiji. Možda smo takav utisak stekli zbog četiri frakcije koje figurišu u igri: Longcoats (kapitalisti), Commonfolk (komunisti), KSR (tajna policija) i Civilized (crkva i aristokratija). Svaka frakcija ima svog vođu i vrlo zanimljivu pozadinsku priču koju ne treba propustiti. Rat se vodi za hranu, konkretno meso. Glavni resurs u igri je brašno, odnosno mlinovi koji ga proizvode, a kojim opet tovite svinje kao glavni izvor proteina. Iz nekog razloga životinje ne jedu povrće i žitarice, već samo meso.

Svaka od frakcija ima svoju single player kampanju i za završetak sve četiri, biće vam potrebno minimum desetak sati. Svaka kampanja ima određen broj misija u kojima je cilj da branite svoje, a osvojite ili uništite protivničke mlinove i vojsku. Na raspolaganju imate generale koji vode šarenu paletu ofanzivnih i defanzivnih jedinica. Generali su u sva četiri slučaja pacovi i ne razlikuju se po načinu igre, već, praktično, samo po uniformi. Obična pešadija je sastavljena od veverica sa pištoljima, artiljeriju čine lasice sa topom nakačenim na leđa, protivničke mlinove spaljuje divlji vepar sa bacačem plamena... Autori su odvezali maštu, pustili je da divlja i napravili fantastičan svet. Grafika je pikselizovana i izgleda lepo, a celi svet je umetničko delo. Isto može da se kaže i za muziku koja je genijalna i apsolutno se uklapa u „artstyle” igre. Stiče se utisak da su autori uložili mnogo ljubavi u pravljenje T’n’T. Likovi u igri neprestano brbljaju nekim čudnim jezikom (tekst boksovi prevode dijaloge) koji ima šarma, ali može pomalo da nervira.

Da se vratimo na kontrole koje su vrlo proste i tokom igre koristite samo nekoliko tastera.

Vojsku u napad predvodi general kog pomerate po mapi tasterima ’WASD’. On ne šalje jedinice ispred sebe, već je prvi među jednakima i može da bude povređen ili eliminisan. Armija je tada obezglavljena na nekoliko sekundi, jer se generali ubrzo respawnuju, ali zbog brzine kojom se odvijaju bitke i tih nekoliko sekundi može da bude razlika između pobede i poraza, zato pažljivo sa generalima.

Levi klik miša okuplja oko generala određenu grupu vojnika, a desni klik okuplja celu armiju. U igri nema selektovanja jedinica, već u napad ili odbranu obično idu svi. Jedinice birate numeričkim tasterima ili skrolovanjem točkića na mišu. Meniju za izgradnju baraka, mlinova i ostalih građevina pristupa se preko tastera ’space’, i to je otprilike to. Igranje je moguće i preko džojpeda, što uopšte ne utiče na doživljaj. Možete se zavaliti u krevet i preko bežičnog kontrolera ratovati do mile volje, bilo u singl ili multi varijanti.

Multiplayer je kod Tooth and Taila prava slatka višnja na šlagu na vrhu torte. Na početku birate generala i šest vrsta jedinica koje će biti vaša vojska, zatim birate rangirani ili nerangirani meč i krećete. Imate određeno (kratko) vreme za izgradnju baze, a onda nastupa haos. Zbog pojednostavljenog gameplaya, multiplayer okršaji su kratki, frenetični i izuzetno zabavni. Pretpostavljamo da će ogroman broj igrača izgustirati single player relativno brzo, ali igranje online sa živim protivnicima obećava dugotrajnu zabavu.

Jedna od stvari koja nekima može da zasmeta (nama nije), a autori je ističu u prvi plan, jesu slučajno generisane mape. To u principu znači da ni jedna bitka neće biti ista, bilo da igrate u offline ili online modu, što podiže „replay value” u neslućene visine. Mamine maze mogu da se požale da takvo generisanje mapa može da dovede do favorisanja pojedinih igrača ili da učini pojedine misije u igri preteškim (ili prelakim). To se, povremeno, zaista dešava, ali pošto su bitke kratke, nekoliko minuta kasnije vas čeka novi okršaj i nova sreća sa slučajno generisanom okolinom. Osim što su jedinstvene usled nasumičnog generisanja, mape i dalje pružaju dosta prostora za taktiziranje, koliko je to moguće u pet do deset minuta. Osim livadica gde postavljate mlin i sejete žito, imate i reke (koje vas usporavaju), stene (koje vam onemogućavaju kretanje) i mostove.

Suma sumarum, investicija od dvadesetak evra u Tooth and Tail trenutno garantuje dobru zabavu, mada postoji opasnost da se serveri, iako dobro popunjeni, posle početnog hajpa isprazne, što se povremeno dešava sa indie naslovima. Doduše tu je i podrška za split-screen i igranje sa prijateljima koji sede pored vas. Iskreno se nadamo da će igra zaživeti, jer Tooth and Tail to apsolutno zaslužuje.