Pred nama je još jedna vizija kraja ljudske vrste i vladavine robota, ovog puta u režiji ruskog tima Comon Games (da, Comon sa jednim ’m’). Ovaj studio nije u potpunosti zagrizao kliše i igračkom svetu ponudio još jedan ispljuvak od priče gde su zli roboti pokorili, zauzdali i/ili poubijali zemaljski živalj i sada se bahate i baškare po našoj dragoj planeti. Igra nas baca u nedefinisanu budućnost gde su ljudi konačno uspeli da ratom zbrišu čovečanstvo sa lica planete. Prepušteni sami sebi roboti kreiraju savršeno društvo u kome jasno postoji razgraničenje poslova i dužnosti, svet u kome racionalnost pobeđuje impulsivnost, gde je logika sve, a instinkt ništa. Jedno društvo jedinica i nula u kom je sve idealno bilo bi dosadno za jednu avanturističku igru te na scenu stupa naš protagonista, robot po imenu RT217NP. Iz ličnog razloga, ovaj robot rešio je da isključi mogućnost redovnog apdejta svog softvera i pokuša da samostalno doživi i razume svet koji ga okružuje. Robot koji ne želi da mu drugi roboti kažu šta da radi, rebel robot, prvi među jednakima, ukratko - RT.

Nakon što sažvaćete i izgustirate celokupnu preambulu, čini se da priča zaista ima potencijala da se razvije u nešto vredno igranja i vaše pažnje. Nažalost, biće da ta početna premisa predstavlja možda i jedinu svetlu tačku Uncertaina. Do kraja prvog poglavlja, igra će vas tretirati kao teletabisa, vodati od lokacije do lokacije secajući vas za rukav u maniru „klikni-ovo, klikni-ono”. Servirana priča vrlo brzo postaje hladna, a zatim i bljutava, iako se odmotava prilično brzo (možda i suviše brzo). Autorki ovih redova je za završetak prve epizode Uncertaina, uz svo saplitanje našeg vrlog junaka, šlajfovanje, udaranje u nevidljive zidove bilo potrebno manje od tri sata. Da li vam to zvuči vredno vaših petnaest dolara?

Tehnički posmatrano, Uncertain je point & click avantura iz trećeg lica, rađena u Unityju, u kojoj pointujete bez miša, a klikćete i po nekoliko puta pre nego što se RT odazove i čuje vaš vapaj sa one strane tastature. Iako scene nisu loše nacrtane, izvedba je katastrofalna, a uglovi koje kamera hvata su čudni do te mere da ćete neretko biti u dilemi odakle ste došli i na koju ste stranu želeli da krenete. Pored svega toga, tu je nemogućnost prekida naracije nakon što ste krenuli u interakciju sa nekim objektom, te će vaši nervi svako malo biti na ispitu slušajući RT-ja kako u nedogled iščitava tekst koji se ispisuje po ekranu glasom čiji se polet i entuzijazam graniči sa vokalom Momčila Bajagića iz najboljih dana. Kao da sve to nije dovoljno, Uncertainu nedostaju i poštene glavolomke koje bi makar malo nadomestile tehničke manjkavosti ove igre kojoj najviše fali upravo ono najbitnije - igrivost. Uncertain je do te mere linearan da vam ne dozvoljava da siđete u podrum jer niste završili interakciju sa svim objektima u hodniku, a takozvane mini zagonetke svode se na besomučno kliktanje do trenutka dok se ne poklopi tražena kombinacija.

Preskočite ovu „igru”.