Kad je Civilization: Beyond Earth tresnuo o ledinu, pomislio sam da se Firaxis razbio zajedno s njim. Ako je naslednik Alphe Centauri go, bos, nezavršen i bez padobrana poslat u tržišni desant, kakav „isisoliki” tretman čeka novu Civilizaciju, ako uopšte bude nove Civilizacije? Izvesnu utehu je pružala činjenica da je Civilization V, obogaćen sa dve ekspanzije i pečovan do perfekcije, dovoljno dobra igra da može da posluži za zabavu do sudnjeg dana. A šta ako Hilari ipak izgubi i svet ne eksplodira, kakvu Civilizaciju će igrati naši potomci?

Igraće Šesticu, najradikalniji i, zašto ne reći, najbolji Sid Meier’s Civ u poslednjih dvadesetak godina. Bolji od surove Dvojke, divno kompleksne Četvorke i umivene, utegnute Petice? You bet your ass da je bolji! Sačekaću nekoliko sekundi da popijete vodu i šećer i povraćeni od iznenađenja nastavite sa čitanjem ovog odličnog rivjua.

Civilization VI je igra koja od početka deluje kompletno. Ako se setimo na šta je ličio Civilization V, čija je inicijalna verzija bila uškopljena za kulturu, religiju i druge bitne gejmplej mehanizme, celovitost Šestice vrlo je osvežavajuća. I ovde ima prostora za izmene i dopune (turizam), ali pretpostavljam da će gro DLC-ova da se svodi na nove lidere i friške civilizacije. Na forumima trenutno pene Turci kojih nema u osnovnoj verziji igre, ali će ih verovatno biti za 4,99 EUR u nekom momentu.

Osim što je sistemski kompletan, novi Civ je prilično radikalan u implementaciji novih ideja i slasno zakomplikovan. Najveća nova stvar jeste izlazak gradova iz okova jednog heksa u kojem su čamili od prve Civilizacije: sada je uveden sistem eksternih distrikta koji mogu da imaju vojnu, kulturnu, naučnu, versku, ekonomsku ili neku drugu namenu. Svetska čuda takođe troše jedan heks, tako da je gotovo s nasumičnim spamovanjem farmi, rudnika i pilana: slobodan prostor je postao najbitniji resurs, a njegovo planiranje od praistorije do informatičkog doba najveći izazov s kojim ćete se suočiti u igri. Progres izgradnje i evolucije naselja više nije linearan u smislu da ćete u njega trpati sve što može da stane, gurajući nogom, rukom i zlatom, već ćete biti prinuđeni na kompromise i specijalizacije.

Kako funkcionišu distrikti? U suštini, kao namenske zone u realnim gradovima poput Erport sitija u Beogradu (komercijalna predstavništva stranih i domaćih kompanija) ili industrijske zone u Novom Sadu gde su pre slavnih demokratskih promena radili pogoni mlekare, brodogradnje i drugih industrija. Recimo, ekonomski distrikt će biti mesto na kojem ćete graditi sve finansijske objekte u igri, od pijace, preko banke, do berze, dok će u vojni ići kasarna, arsenal, vojna akademija i ostalo. Neki distrikti zahtevaju kontakt s gradskim jezgrom, drugi traže ravan teren, treći daju bonus ako ih smestite u šumu ili džunglu, četvrti imaju neki peti zahtev. S napretkom tehnologije dobićete mogućnost za stekovanje bonusa objekata iste namene koji su smešteni jedan pored drugog (farme, rudnici), što je još jedna varijabla u prostornom planiranju o kojoj ćete voditi računa. Dok smo još kod gradova, vredi naglasiti da više nema (pomalo nelogičnog) happiness penala vezanog za njihov broj. Moral se više ne računa za čitavu civilizaciju, već za svaki pojedinačni grad, a njegov stepen zavisi od kategorije „amenities”, u koju spadaju luksuzni resursi i kulturno-umetnički i utilitarni objekti koje ste izgradili. Sledeći bitan faktor grada jeste housing, koji uz raspoloživu hranu predstavlja ograničavajući faktor njegovog rasta i još jednu stvar na koju morate da mislite.

Ako ne računamo zahtev da grad dodiruje hex s planinom da bi mogao da dobije opservatoriju i ostvari boost od 50% na nauku u gradu (Civilizacija V), šesti Civ prvi put donosi realno prožimanje terenskih varijacija i nauke. Recimo, osnivanje grada na obali daće vam jednokratni „eureka” boost na jedrenje i dozvoliti vam da ga izučite za duplo manje vremena. Preplitanje zahvata i većinu drugih sfera u igri: kad ubijete varvarina praćkašima, dobićete isti takav bonus na tehnologiju luka i strele uz objašnjenje da su „vaši vojnici uvideli potrebu za jačim daljinskim oružjem”. Životan, logičan i odličan, ovaj sistem će vas pratiti do samog kraja igre.

Osim eureka momenata, nauka je pretrpela i nekoliko drugih izmena od kojih je najvažnija (gruba) podela na prirodne (science) i društvene nauke (civics). U drugu kategoriju spada sve što se tiče društvenog uređenja, a umesto naučnih poena, njihovo izučavanje troši kulturne poene koje zarađujete u kulturnim distriktima. Trebalo je da prođe 25 godina da bi Civilizacija konačno shvatila da je kultura podjednako važna kao i nauka... Sistem društvenog uređenja sada je rešen na način koji omogućava bukvalno neograničen broj kombinacija. U zavisnosti od tipa vladavine (monarhija, oligarhija, demokratija...), imaćete određen broj ekonomskih, vojnih, diplomatskih i „wildcard” slotova u koje ćete da postavljate elemente (predstavljeni su kartama) unutrašnje i spoljne politike. Recimo, ekonomska „karta” može da donosi bonus od 50% pri pravljenju settlera, vojna da donosi +5 na napad na varvare itd. Ova kombinatorika, uparena sa širokim mogućnostima za specijalizaciju gradova, omogućava vam nivo strateške slobode koju nikada nije imala nijedna Civ igra. Cena svega ovoga jeste složenost koja će verovatno odbiti površnog igrača, ali koga je uopšte briga za tog gnoma...

Element igre koji nije pretrpeo značajne izmene jeste religija, koja funkcioniše na isti način kao u ekspanziji Gods and Kings za Civ V. Jedina vidljiva novina jeste mogućnost teološke borbe: pesky sveštenike protivničkih vera koji su vam ranije konvertovali gradove kako su hteli i koje niste mogli da isterate bez objave rata, sada možete, bez ikakvih penala, da napadate inkvizitorima i apostolima (nova verska jedinica) i da ih ritualno ubijete u pojam. Ratovanje je takođe slično prethodnoj igri, uz novu mogućnost kombinovanja dve jedinice u korpus (i tri u armiju), što zahteva istraživanje specifičnih tehnologija u poznoj fazi igre. Ovaj sistem, koji je uspešno korišćen u Civilization: Revolution na konzoli Xbox 360 (SK 08/2008), predstavlja zlatnu sredinu između „stekova smrti” i solo jedinica koje zauzimaju čitav heks. Generala/admirala i jedinice za podršku (medic/engineer) sada možete „embedovati” u borbenu jedinicu, a isto to možete da radite i sa settlerima i builderima koje vojnom jedinicom eskortujete do cilja.

Kao i svaka početna verzija neke vrlo složene igre, i Civilization VI muče rubeole, gliste i druge sitne bubice. Neki bagovi su, nažalost, prilično glupi i nelogični, a najviše me je smorila bezvezno rešena opcija za skaliranje ekranskog interfejsa, koja može da se aktivira isključivo u 4K rezoluciji. Neki elementi interfejsa deluju sitno i u 1080p, 1440p igranje predstavlja pravo mučenje, a isto rvanje sa slikom i čkiljenje čeka i vlasnike ultra-wide monitora razmere 21:9. Jeste, statistika kaže da se 90% korisnika Steam servisa igra u 1080 rezoluciji, ali realna publika Civilizacije VI sasvim sigurno zahvata najveći deo onih tvrdokornijih 10% koji su investirali u ekrane viših rezolucija. Zašto ih ne zadovoljiti out of the box, zašto ih iritirati bez potrebe?

Idemo dalje. Gradovi-države trenutno više smetaju nego što od njih bilo ko ima koristi. Spamuju desetine (najčešće) prevaziđenih jedinica koje bukvalno zaprečavaju mapu otežavajući vam manevrisanje, što će vas motivisati da ih spalite pri osvajanjima, iako vam nisu dali povod i iako bezrazložne objave rata donose warmonger penale. Sistem gradskih kvartova, iako apsolutno genijalan, žestoko penalizuje priobalne gradove jer u vodenim heksovima ne možete da pravite namenske distrikte. Naposletku, drvce tehnologija dozvoljava glupe nelogičnosti poput izučavanja kompjutera i atomske energije civilizacijama koje, recimo, nisu izučile renesansne fortifikacije i motore s unutrašnjim sagorevanjem. Igri može da se zameri još nekoliko sitnica, ali, na sreću, nijedan problem nije fundamentalan niti predstavlja prepreku koja ne može lako i brzo da bude pečovana. Civilization VI je došao u mnogo boljem stanju nego, recimo, bilo koja Paradoxova igra ikada (mislim da bi toj kompaniji fanovi oprostili i genocid nad pandama i koalama).

Da ponovim još jednom: Civilization VI je najbolji Civilization svih vremena, ako ne računamo epohalni „eureka” efekat koji je stvarao davni original iz 1991. Šestica je divni, složeni masterpis koji će s protokom vremena postajati sve bolji. Još ako ovaj svet potraje, gde će nam biti kraj!