Najželjnije iščekivana pucačina u 2016. godini gromoglasno je započela svoj ubistveni marš, puneći srca publike koja živi za pucački multiplayer i na nervnoj bazi ćelaveći direktore odgovorne za komercijalne statistike Titanfalla 2 i CoD: Infinite Warfare. Fanovi šutera zabili su nos u ledeno rovovsko blato Some i Flandrije i sada malo toga može da im skrene pažnju, pogotovo ne roboti u svemiru i druge kučine. Battlefield 1 očekivano dominira, ali ovaj lagani rivju ipak želim da počnem vrućim žigosanjem segmenta igre koji mi se nije svideo, posle čega sledi fokus na ono od čega se živi i što je, na sreću, neuporedivo bitnije svakom ko jednim okom gleda u 60 evra, a drugim u reklamu za igru. Dakle, single-player napred (na šamaranje), multiplayer neka se zavali u fotelju i sačeka malo.

Umesto jedne homogene single-player kampanje, Battlefield 1 donosi nekoliko zasebnih ratnih priča (war stories) smeštenih u različite krajeve Evrope i Male Azije tokom Prvog svetskog rata. Izbor njihovih lokaliteta i protagonista je razočaravajući: WWI u kojem umesto Srba figurišu američki crnci nema nikakvog smisla u kontekstu autorske želje da budu shvaćeni ozbiljno, mada to nije najgora stvar koja može da se kaže za single-player. Kroz neke priče provejava vrlo vidljivo podilaženje uzrokovano sindromom krivice i griže savesti belog čoveka (white man’s guilt), što je disciplina u kojoj su Šveđani apsolutni šampioni sveta, dok je u drugima jača želja za projekcijom patetike i bizarnih elemenata. Crnački bataljon iz uvodne misije i arapska heroina iz kampanjice o Lorensu od Arabije predstavnici su prve kategorije, dok su ostale misije bremenite podilaženjima glupljeg karaktera koja nisu vezana za rasu, već za čudnu, bizarnu patetiku švedskih autora koji nemaju emocionalnu vezu s Prvim svetskim ratom, pa pokušavaju da je dočaraju simulacijom osećanja i (mogućim, ali ne i dokazanim) inhaliranjem kristalnog metha. Najgori primer za ovo poslednje jeste kampanjica na Dolomitima u kojoj vodite italijanskog alpskog pešadinca u srednjovekovnom oklopu naoružanog teškim mitraljezom, koji napada austrougarske brdske fortifikacije koseći K&K trupe kao Terminator u potrazi za (neoklopljenim) bratom blizancem koji je bio deo druge linije napada, ali je nestao kad su zli Ugri eksplozivom srušili jednu stranu planine. Boli me mozak, ali crnci i Arapi koji u pričama o Prvom svetskom ratu uzimaju mesto Srbima, Francuzima i Rusima ipak više nerviraju nego morbidno bizarni alpski oklopnici. Da su, recimo, Albanci danas u medijskom fokusu kao žrtve i da nam mainstream mediji naređuju da ih treba zbog nečeg žaliti, EA DICE bi izmislio njihove WWI heroje i konstruisao war story sa ponosnim šćipitari armaturi komandosima u glavnoj ulozi. Rusa i Francuza, kao što maločas rekoh, nema ni od korova (ni u multiplayeru), ali su najavljeni za DLC-ove koji će početi da dolaze od marta sledeće godine. Ono što je takođe čudno jeste to što nema nijedne misije u kojoj rat posmatrate iz pozicije Centralnih sila, ali od studija koji se usudio da izostavi Srbe iz igre posvećene Prvom svetskom ratu ništa ne bi trebalo da nas čudi. Verovatno misle da su kajzerove trupe isto što i nacisti, to jest da imaju isti moralni predznak.

Kad bi igru ocenjivali isključivo po sadržaju za jednog igrača, provela bi se kao prosečna ANZAC brigada u napadu na Galipolje. Single-player je glup i jadan, ali, na sreću, predstavlja malu, nebitnu i opcionu fusnotu koju nijedan realni fan Battlefielda neće uzeti u obzir. BF igre se kupuju zbog multiplayera, što je polje na kojem i ovaj nastavak apsolutno briljira i razvaljuje.

Odakle početi sa hvalospevima? Možda od fakta da je sve glatko i bez bagova, što stoji u vrlo, vrlo oštrom kontrastu sa launchom Battlefielda 4. Lansirna nedelja Battlefielda: Hardline takođe je bila relativno glatka, ali taj impotentni međunastavak nije igralo mnogo ljudi - izveštaji iz prve nedelje prodaje BF 1 kažu da je igra prodata u broju primeraka koji je veći od kombinovane statistike za prethodne dve igre! Serveri su utegnuti i imuni na silovanje miliona igrača, netkod je ispeglan, engine je umiven, svi prerogativi za masan multiplayer su prisutni.

„Prvi svetski rat” i „pucački multiplayer” jesu pojmovi koji zvuče pomalo nespojivo, odnosno evociraju uspomene na spore, metodične i dosadne igre kao što je, recimo, Verdun (SK 06/2015). Rovovska borba, puške repetirke, kiša, blato, artiljerija, linija fronta koja se ne pomera mesecima i juriši koji završavaju pokošeni mitraljezima razlozi su iz kojih se developeri ne hvataju za WWI kad požele da naprave ratnu pucačinu. Šta je EA DICE uradio da prevaziđe ove objektivne manjkavosti scenarija? Ignorisao je sve što se uklapa u ideju sporog! Igra je prepuna automatskog i poluautomatskog oružja, snajperskih pušaka, portabl mitraljeza, lako dostupnih i brzih tenkova, bornih kola, aviona, cepelina i oklopnih vozova. Prvi svetski rat na hyper steroidima, smešten na koliko-toliko autentična bojišta oživljena na odličnim multiplayer mapama.

Conquest, domination, rush i team deathmatch jesu klasični modovi koje nema smisla ponovo predstavljati. BF 1 donosi i dva nova moda, War Pigeons i Operations. Prvi je varijacija na temu CTF-a (capture the flag), dok je drugi kombinacija conquesta i rusha koja se odvija na seriji mapa koje bi trebalo da predstavljaju jednu od istorijski autentičnih operacija. Operations mečevi su vrlo zabavni zbog konstantnog osećaja da natežete konopac s protivnikom, ali znaju da traju i po sat vremena. Nezavisno od moda i veličine meča (maksimum je 64 igrača, to jest 32 vs 32), mape su superiornog kvaliteta, dizajnirane na mnogo opušteniji način nego ikada ranije. Razlog za to je to što vozila i avijacija imaju srazmerno manji vatreni efekat, kao i to što igrači ne trče okolo s raketnim bacačima. To ne znači da vozila nisu bitna, naprotiv! Rani tenkovi, dvokrilni lovci i bombarderi, oklopna kola i konji (!) igraju svoje uloge na velikim mapama prepunim brisanog prostora. Konji su posebno interesantni jer zahtevaju da igrač zna čemu služi sablja, a čemu karabin, mada su realno preosetljivi za veštog snajperistu koji je zauzeo busiju. Nekako sam se nadao da će EA DICE smanjiti doživljaj s optičkim nišanima i snajperskim puškama s obzirom na to da se radi o WWI, ali to se nije desilo, tako da je kamperski sindrom i te kako prisutan. Nedostatak raketnih bacača i ograničenost protivoklopnog oružja i klasa (assault ima protivoklopne granate) kompenzovani su poljskim topovima koji su posejani po svim mapama gde ima vozila, tako da tenkista nikada realno ne može da se opusti. Na većim conquest/domination mapama strana koja gubi u poznoj fazi meča dobiće pojačanje u vidu oklopnog voza ili naoružanog cepelina. Ovi „behemothi”, kako ih igra naziva, u stanju su da preokrenu borbenu situaciju u korist tima koji je gubio, što, naravno, zavisi i od igrača koji su zaseli na njihove turelne topove i mitraljeze.

Što se tiče oružja i borbenih klasa, ne isplati se tražiti nekakvu realnost u kontekstu onoga šta je zaista bilo dostupno vojnicima u Prvom svetskom ratu. U galimatijasu automata, poluautomatskih pušaka, pumparica, mitraljeza sa razbijačem pucnja, automatskih pištolja i poluautomatskih snajpera stiče se utisak da najmanje ima klasičnih repetirki velikog kalibra koje su činile 99,99,99% arsenala svake armije u WWI. EA DICE zna da su takve puške dosadne i da ih koriste samo snajperisti i igrači koji su dovoljno sigurni u svoje nišanjenje, tako da ih je ostavio kao opciju i nikoga ne primorava da ih koristi. Najsimpatičnija oružana novina jesu bojni otrovi koji postoje u formi granate s iperitom (mustard gas), koji je obilato korišćen dok sve zaraćene strane nisu uvele gas-maske kao deo obavezne opreme (imate ih i u igri). Fun fact: Adolf Hitler je zamalo ostao slep nakon britanskog napada bojnim otrovima u bici za Ipr.

Osim vrhunskog multiplayera, Battlefield 1 zaslužuje akolade i zbog apsolutno vanserijske grafike. Trebaće vam oklopna mutant-svinja od kompjutera ako želite da igrate u 60 fps u visokim rezolucijama, ali nivo vizuelnog domaćeg zadatka koji je EA DICE zadao svima je impresivan. Utisak da igre stalno kaskaju za novim modelima grafičkih kartica i njihovim neverovatnim teraflopsima nakon Battlefielda 1 više neće biti dominantan.