Od trenutka kada je najavljen na prošlogodišnjem sajmu E3, Coldwoodov Unravel je zahtevao pažnju igračke zajednice i budio nestrpljenje kod ljubitelja platformi željnih da ga zaigraju. Svaka slika ili filmić sa kadrovima iz ovog naslova prikazivali su šarmantan dizajn, potpomognut fotorealističnom grafikom i promišljenim platformsko-logičkim izazovima koji kao da su nas zadirkivali: „Jel’ da da se nerviraš što ovo izlazi tek u februaru sledeće godine?” Unravel je konačno stigao, i da, fantastičan je kao što smo se i nadali u svojim najoptimističnijim snovima.

Kompletno pripovedanje u ovoj igri vrši se bez dijaloga, tu je tek nekoliko reči teksta i obilje starih slika i neverovatnih prizora tokom nivoa. Igra počinje prikazom umorne starice koja sa setom gleda u fotografije dece na svom stolu. Starica odlazi na sprat da se odmori, ali ne bez svoje korpice sa prelom koja joj je, očigledno, već neko vreme najbolji prijatelj. Iz korpice ispada klupko crvene vune i poprima oblik malog humanoidnog stvorenja. To je Yarni, junak Unravela koji će da se prošeta kroz uspomene stare bakice i osveži njena sećanja na familiju koja već neko vreme nije na okupu.

Centralni hab Unravela je pomenuta bakina kuća koju Yarni istražuje. Na njenom stolu je stari spomenar sa izbledelim tekstom i ispucalim slikama. Dok istražujete kuću, nailazite na uramljene, očuvane fotografije putem kojih možete da uronite u prelepe predele koji odgovaraju celinama iz spomenara. Napredak kroz predele je linearan, to jest, bez obzira na to što ste ovladali platformskim tehnikama za upravljanje Yarnijem koje vam omogućuju da dosegnete fotografije za naprednije zone, sam ulaz u njih neće vam biti otvoren dok ne završite ranije predele onim redosledom kojim su dizajneri to zamislili.

Kao što rekosmo, osnova Unravela je savladavanje platformskih i logičkih izazova. Sem što je simbol za niti koje povezuju uspomene starice iz uvoda igre, klupko vune koje čini Yarnijevo telo je centralni deo mehanike igre. Dok god se kreće Yarni se postepeno odmotava i ostavlja trag vune za sobom. Takođe, on može da baci slobodan kraj klupka poput lasoa i uhvati se za specijalno naznačena čvorišta razbacana po igračkom svetu. Tu je i mogućnost da razapnete vunicu između čvorišta i tako napravite skakaonice sa sebe ili rampe za transport objekata koje gurate ili vučete. Sve ovo, uslovno rečeno, „troši” Yarnijevu vunu, sve do trenutka kada je čovečuljak potpuno ogoljen i slab. Da biste uspeli da istražite svaki kutak igračkog sveta, morate da otkrivate mala klupka razbacana po nivoima koja istovremeno nadopunjuju Yarnijevu vunu i služe kao punktovi za snimanje pozicije. Šetanje između punktova nije moguće tako da je, kada otkrijete novi smotuljak vunice, jedini način da se vratite na prethodnu deonicu da počnete celu zonu ispočetka. Razlog za ovo je otkrivanje svih tajni (vunenih dugmića) na svakom nivou koje nisu neophodne za napredak ili kompletiranje igre već su tu da ponude dodatni izazov zahtevnijim igračima kao i razlog da ponovo pokrenete nivo koji ste već prešli (sem očigledne želje da ponovo uživate u neverovatno lepim predelima koje igra prikazuje).

Upravljanje Yarnijem je izvedeno perfektno. Bilo da koristite džojped (izdavač preporučuje kontrolere za Xbox 360 ili One) ili tastaturu, komande su ispoliranije od koncertnog klavira. Sem klasičnog usmeravanja našeg malog protagoniste, na raspolaganju vam je još pet osnovnih akcija: skok, bacanje lasoa, vezivanje vune, vučenje za odmotanu vunu ili vučenje predmeta na koje nailazite. Deo šarma ovog naslova i razloga za vaše oduševljenje dok ga igrate leži upravo u seriji malih iznenađenja time kako je moguće da se iza tako jednostavne mehanike i kontrola krije toliko mogućnosti za domišljate zagonetke i izazove. Kako dosegnuti skriveno dugme u vodi (koja „ubija” Yarnija)? Kako zaobići rakove koji jure na crveno i žele da preseku vašu vunicu? Kako otvoriti teška vratanca kada u okolini nema očiglednih pomoćnih čvorišta za vunu? Kako iskoristiti (i transportovati) novi pomični objekat koji ste otkrili na nekom delu nivoa? Unravel podiže lestvicu izazova prilično postepeno tako da nikada nećete naglo udariti u nerešiv problem. Ipak, igra takođe neprestano traži da budete pažljivi i koncentrisani jer nešto što se lako zamisli često zahteva seriju precizno izvedenih poteza. Tu koncentraciju često ometa sama okolina pa ćete često da pravite male pauze u akciji kako biste mogli da se razduševite animacijom vode, vegetacije ili malih životinja, koje mogu da budu ozbiljna prepreka za vaš napredak, a nekada su tu čisto kao vesela atmosferska kulisa.

Iako smo to već u nekoliko navrata pomenuli, grafiku Unravela nije moguće dovoljno nahvaliti, a sve postaje još impresivnije kada se uzme u obzir to da igra koristi Sonyjev besplatni PhyreEngine. Uz veličanstvenu vizuelnu komponentu, drugi kamen temeljac atmosfere ove igre je vrhunska muzika koja se s jedne strane prilagođava okruženju i dešavanju na ekranu, a sa druge održava kombinaciju nostalgije i melanholije kao centralnih motiva Unravela. Kao što su prizori i pejzaži koje otkrivate malo ljubavno pismo severnim predelima Švedske (studio Coldwood je iz švedskog grada Umea) tako i muzika u igri odiše nacionalnim ponosom ove skandinavske zemlje sa tradicionalnim instrumentima kao što su nyckelharpa i švedske gajde, a tu su i univerzalnije frule, harmonike, gudači i vokali.

Zamerke ovakvom naslovu mogu da budu isključivo subjektivne prirode. Tačnije, ova igra vam nikako neće odgovarati ukoliko vas lako frustriraju zahtevniji platformski izazovi ili vam je odbojna specifična atmosfera igre koja kombinuje melanholiju poznog životnog doba sa dečijom razigranošću. Ipak, kao malo umetničko delo koje sa sobom nosi toliko zabave i emocija (i to po povoljnoj ceni od samo 20 evra) da prosto ne smete da ga propustite.