Naizgled mala igra, Fez je, zapravo, mnogo toga, a gotovo sve je pozitivno. Dok bi neki zbog pogrešnog prvog utiska nazvali Fez „igricom”, istina je sasvim suprotna - ovo je jedna od najvećih „igretina” koje ste probali u dugo vremena. Pre svega, u pitanju je neverovatno zabavan naslov koji kombinuje inventivnost i izazovnost s nostalgijom i ogromnom količinom razigranosti. Sem toga, ovo je nova igra koju možete da dodate svom pažljivo sakupljanom arsenalu argumenata koje potežete svaki put kada se pokrene rasprava o tome da li su igre umetnost. Retko koji naslov se ovako uspešno poigrava s igračima kada se kombinacija 2D platforme i jednostavnih zagonetki pretvori u (još zabavniju) studiju o prirodi percepcije i sveta oko nas. Uostalom, na samom početku igre mudri Geezer kaže Gomezu, našem protagonisti: „Stvarnost je percepcija, a percepcija je subjektivna.” Ovo je prva igra nakon mnogo godina koja će vas naterati da uzmete komad papira i krenete da vodite beleške o raznim stvarima koje se dešavaju u igri, kao i da razmišljate o rešavanju problema čak i kada je ne igrate.

Pre nego što se upustimo u detaljniju raspravu o samoj igri, ne bi bilo loše da pomenemo okolnosti pod kojima je nastala. Glavni dizajner Feza, umetnik Fil Fiš, najavio je ovu igru još u leto 2007. godine. Njegov mali nezavisni studio trebalo je da izda ovaj naslov na Xbox Live Arcadeu još početkom 2010. godine, ali problemi sa sredstvima i puko preživljavanje neprestano su produživali razvoj. Fez se pojavio na XBLA u proleće prošle godine, ali kada su želeli da unaprede igru kroz patcheve ispostavilo se da resertifikacija svakog patcha koji se postavlja na XBLA košta više desetina hiljada dolara. Zato se tim okrenuo pravljenju PC verzije koja je konačno izdata početkom ovog maja. Deo Sizifovskih prepreka koje su dizajneri morali da savladaju možete da vidite i u dokumentarnom filmu „Indie Game: The Movie”.

Radnja igre prati malog simpatičnog Gomeza koji bezbrižno živi u svom 2D svetu. Nakon razgovora sa Geezerom, Gomez nailazi na Heksahedron (šestougaonu 2D projekciju kocke) koji mu otkiva da svet ima tri dimenzije, i daje mu mali crveni fes. Ova kapica, sem što je šik modni detalj, daje Gomezu moć da rotira ceo svet u koracima od po 90°. Svet postaje višestruko kompleksniji, jer sada svaki objekat ili platforma imaju još tri strane koje možete da istražujete i koristite da dosegnete delove koje do sada niste mogli (niti ste znali da postoje). Veliki broj problema u igri svodi se na prostorno razmišljanje i korišćenje ove rotacije u svoju korist.

No, pre nego što stignete da uživate u novom stepenu slobode koji donosi treća dimenzija, dešava se nešto strašno - Heksahedron se raspada i ceo svet (odnosno igra) se „resetuje”. Ovaj novi svet nije stabilan i zauvek će nestati ako Gomez ne uspe da sakupi 32 fragmenta Heksahedrona i ponovo ga sastavi.

Sa svakim novim sakupljenim fragmentom otključavaju se nova vrata i zone, pa svet postaje sve veći, kompleksniji i zabavniji, a osnovna mehanika ostaje efektivno ista. U ovom stadijumu igre otkrivate njen jednostavan sistem za nagrađivanje ljudi koji vole da istraju i zabavljaju se s ovim svetom koji predstavlja malo remek-delo pixel arta. Delići fragmenata Heksahedrona koje jurite kroz svet postavljeni su na lako vidljivim mestima, pa ako biste se fokusirali isključivo na njihovo sakupljanje završili biste igru relativno brzo i lako. Tajna je u tome da se u svetu nalaze još 32 antikocke koje su izuzetno dobro sakrivene, a za dolazak do njih moraćete da rešavate seriju sve težih i kompleksnijih problema. Jedan od njih, na primer, može da se reši samo ako uspete da dešifrujete jezik zasnovan na oblicima iz Tetrisa. Tu su i skrivene mape i artifakti koji proširuju Gomezov arsenal sposobnosti. Koliko pažnje su dizajneri posvetili stvaranju ovog sveta vidi se i iz činjenice da sve antikocke nikako ne mogu da se sakupe pri prvom igranju Feza. Kada prvi put pređete igru, Gomez će dobiti novu moć koja još više otvara svet i neophodna je za nalaženje svih kocki. Uticaj ove sposobnosti na igru nije ogroman kao dodavanje cele nove dimenzije, ali je ideja iza nje i dalje pohvalna.

Tehnička strana Feza još više proširuje spisak impresivnih stvari kod njega, mada dodaje i nekoliko zamerki. Igra koristi moderni 3D rendering da simulira izgled koji balansira između klasičnog 8-bitnog i 16-bitnog. Ovaj prijatni retro-izgled budi nostalgiju i funkcioniše odlično s centralnom tematikom igre. Tek neki delovi, kao vaš saputnik Dot, ili mapa igre, pokazuju pravu 3D pozadinu igre. Još bitnije, čak i ovako stilizovan, taj svet prepun je malih pozadinskih detalja koji će vam odvući pažnju i izmamiti osmeh. Zvučni efekti u igri su takođe osmobitni, dok ambijent popunjava kvalitetna instrumentalna muzika. Naravno, igra nije bez bagova, ali pošto izdavače niko ne globi na Steamu i GOG-u, redovni patchevi rešavaju većinu problema.

Fez je igra koju jednostavno ne smete da propustite. Njeno jednostavno izvođenje krije neverovatno robusnu konceptualnu osnovu koja vam se slojevito predstavlja i u više navrata vas oduševljava. Činjenica da je ova igra pravljena veoma dugo i bila sputana raznim okolnostima uticala je na to da čak i pored njene stilizovanosti može da na trenutke izgleda prilično vremešno.

Zbog dugog razvoja, Fez nije prvi naslov u poslednje vreme koji može da se pohvali retro izgledom, sličnom tematikom, ili manipulisanjem percepcijom igrača kao aktivnom komponentom igre. Ipak, Fez ostaje impresivno dostignuće njegovih nezavisnih dizajnera i to ne samo što su uspeli da je završe unatoč brojnim problemima. Mnogo bitnije, igra koja u sebi nosi ovoliko zabave, izazovnosti i svežine pravo je umetničko delo koje će se pamtiti mnogo duže nego okolnosti njenog nastanka.