Captain Morgane and the Golden Turtle je spin-off solidne avanture So Blonde francuskog tima Wizarbox, koji je u međuvremenu napravio i izvrsni Gray Matter. Možda će vas iznenaditi činjenica da je So Blonde igra od pre skoro četiri godine. Kako vreme leti! Zanimljivo je i to što se Wizarbox specijalizovao za obavljanje tehničkog dela posla oko izrade point & click avantura, dok se dizajnom i scenarijom bave celebrity face avanturističke scene. Na Gray Matteru su sarađivali sa Džejn Džensen, a u stvaranju So Blondea i ovog spin-offa glavnu reč imao je Stiv Ins. Za one koji su se kasnije uključili u program, Stiv Ins je najpoznatiji kao producent prva dva Broken Sworda, a bio je i glavni dizajner trećeg dela te slavne sage. Kasnije je zaplovio freelance vodama - radio je na gomili projekata, od The Witchera pa sve do The Whispered Worlda.

Vratimo se Kapetanici Morgejn. Sa žaljenjem moramo da konstatujemo da igra nije na nivou koji se očekuje od imena kao što su Wizarbox i Stiv Ins. Au contraire. U pitanju je prilično mlako ostvarenje. Ne možemo baš reći da je igra katastrofa, ali u potpunosti upada u kategoriju „ništa posebno”. Klasična point & click avantura, tako da je praćenje priče nešto naglašenije od rešavanja zagonetaka (otprilike, odnos je 60:40 u korist priče). Nažalost, nijedan aspekt igre ne blista, što čak ide dotle da su zagonetke u globalu ispod proseka.

Radnja prati naslovnu junakinju, čiji je zadatak da pronađe naslovnu zlatnu kornjaču, legendarni artefakt za koji niko nije siguran da zaista postoji. U suštini, ovo je priča o Morgejn - kapetanici i ženi. Tokom svoje avanture ona mentalno evoluira - od devojčice postaje žena. Ili je barem tako na papiru, jer mi te promene nešto i nismo primetili - Morgejn je od samog početka igre odgovorna i sposobna devojka. Mislimo da je položaj žena ovde mnogo bitnija tema, pošto stalno nailazite na predrasude tipa lik ne želi da plovi pod vašom zastavom jer ste žensko. Bilo kako bilo, sve je to vrlo plitko, ali se igra barem bavi nekim konkretnijim temama, za razliku od ogromne većine igračke industrije.

Veliki problem tiče se prezentacije - međuanimacija ima retko, a i kad ih ima prilično su bedne, jer su predstavljene u vidu ružnjikavih i neupečatljivih pokretnih stripova. Likovi izgledaju kao da su izašli iz The Longest Journeya. Sve to, potpomognuto nizom drugih mana, dosta utiče na atmosferu - igra nije nimalo epska, a trebalo bi da bude. Recimo, pronašli ste skrivenu pećinu u koju ljudska noga nije kročila decenijama. Otvarate ulaz u pećinu kamenim diskom, čije ste delove prethodno tražili uzduž i popreko Kariba. Dah vam zastaje dok vam kroz glavu prolaze slike raznoraznih čudesa koje bi pećina mogla da krije... Samo što se ovo poslednje nikad ne dešava. Niste se uživeli jer igra ne nudi ništa - nema ni epske muzike koja bi propratila ulazak u pećinu, nema fensi međuanimacije koja bi prvo prikazala Morgejn kako se spušta u tamu a onda i sadržaj enigmatične pećine... I takva je cela igra. Neupečatljiva.

Zagonetke su čak i gore od toga. Otprilike 50 odsto izazova je solidno, ali ne i genijalno, jer su zagonetke prilično dosadne i neoriginalne. Međutim, druga polovina je izuzetno loša - mnogi izazovi pate od nedostatka feedbacka koji bi igra trebalo da šalje igraču. Recimo, ne možete da upotrebite predmet A na mestu B sve dok ne stavite lampu pored mesta B. Ali, svetlost vam ne treba, samim tim ni lampa, a ni Morgejn neće reći nešto tipa: „Ne želim da upotrebim predmet A na mestu B sve dok ne staviš lampu pored mesta B”. Posledica toga je da ćete misliti da predmet A uopšte ne pasuje na mesto B. Slične gluposti protežu se kroz celu igru. Ni mnoge zagonetke prosto nemaju smisla. Savet - pokušavajte da pokupite sve što vidite, bez obzira na veličinu predmeta. Ne dajte da vas zdrav razum zavara - Morgejn u džepu može da ponese i sidro i stenu i motku za skakanje...

Skoro sve zagonetke su inventarskog tipa, ali se povremeno pojavi i pokoja mini-igra. Mnoge od tih mini-igara sasvim su OK i dobro razbijaju monotoniju, no mogu se i preskočiti.

Najveći kvalitet Zlatne kornjače ogleda se u tome što se odigrava na Karibima u doba gusara. Pratite tragove koje je ostavio legendarni istraživač, nalazite davno zaboravljene artefakte, budite vudu sveštenike iz transa... Takva osnova igre svakako ima dosta šarma. Ali, da li je to dovoljno? Mislimo da nije. Ako biste baš da igrate nešto sa dobrom piratskom pričom, mnogo bolji izbor je avantura Jolly Rover ili čak drevni The Elder Scrolls: Redguard.