Od kada smo prošlog proleća dobili priliku da „pikamo” beta verziju Starcrafta 2 (da i ne pominjemo izlazak igre kasnije tokom leta), verovatno nije bilo zdravog i pravog fana Starcrafta koji nije maštao o tome kako bi single player kampanja iz prve igre izgledala u ruhu dvojke. Ispolirani i fluidniji gameplay, izvrsna grafika i daleko bolje i lakše komandovanje jedinicama, u kombinaciji sa izvrsnom pričom upisanom u anale SF-a, sigurno izazivaju lučenje pljuvačke u ustima onih koji su kroz prvi deo promarširali uzduž i popreko u poslednjih 13 godina.

Tokom drugog kvartala tekuće godine, grupica entuzijasta na SC2Mapsteru okupila se i polako privodi kraju radove na „krečenju” kompletne kampanje iz prvog dela u prepoznatljivo okruženje dvojke. Trenutno su HD fejslifting prošle kompletna teranska i Zerg kampanja („Rebel Yell” i „Overmind”), dok je protoska u fazi izrade (dotične dve možete preuzeti sa adrese www.sc2mapster.com/maps/sc1-episode-1-rebel-yell). Naravno, pošto se još ne radi o modifikaciji koju je odobrio sam Blizzard, njeno pokretanje podrazumeva nešto malo neudobnosti u odnosu na puko biranje željene stvari iz gotovog menija (to podrazumeva kopiranje nekoliko fajlova moda na prave lokacije i ručno pokretanje mapa prevlačenjem u izvršnu prečicu Starcrafta 2). Pošto sve dobro odradite, zapljusnuće vas talasi i talasi nostalgije kada na ekranu osvane prepoznatljivi brifing ekran iz teranske kampanje, uz dobre, stare „pričajuće” glave i čuvenu muziku, trajno ugrađenu u koru velikog mozga svakog pravog starkraftovca. Već ovde upada u oči vanserijski trud grupice zadužene za modifikaciju jer su, pored legendarne muzike, svi dijalozi iz originalne igre prisutni i ovde, što važi i za razgovore likova u toku samih misija.

„Mani, bre, to, kakav je osećaj prilikom igranja?!”, grozničavo se mota po glavi manje strpljivog čitaoca. Jednom rečju - izvanredan. Izgled mapa verno je prenesen iz originala, svi mogući triggeri i objektive funkcionišu kao podmazani, a modifikacija čak omogućava i klasično snimanje statusa u svakom trenutku (kao i kontinualan prelazak iz misije u misiju bez potrebe da ručno pokrećete svaku mapu posebno, mada je i to moguće). Zaista je prava uživancija ponovo prokrstariti kroz legendarnu priču originala, sada glatko podmazanu naprednijom i ispeglanijom mehanikom Starcraft 2 enginea. Radilice brže prilaze kristalima i kreću u njihovo harvestovanje, mape su daleko preglednije zahvaljujući standardnoj podršci za više rezolucije (što eliminiše previše kabast i zbudžen izgled originala), jedinice imaju daleko bolji odziv na vaše inpute i nema zadrške u njihovim reakcijama (niti se zaglavljuju po terenu), nema grube i zastarele grafike, sve je bajno i sjajno...

Svi objekti i hijerarhija njihove gradnje zadržani su iz originala, a isto važi i za redosled razvijanja tehnologija i nadogradnji, kao i za sve statistike i atribute jedinica/zgrada. Poseban osvrt zaslužuje ubacivanje svih (!) jedinica iz originala, uključujući i gomilu onih koje nisu doživele reprizu u Starcraft 2 kampanji/multiplayeru, a posebna poslastica je i prisustvo jedinica iz ekspanzije Brood War. Cela škvadra je tu, Dragooni, Science Vessel, Guardiani, famozni Lurkeri, kao i nezaobilazne Medic sestrice („jer su vašim marincima potrebne!”, kako kaže autor), dok je Kerigenki u startu ubačena snipe sposobnost, uz standardni set ostalih Ghost aksesorija. Najveća izmena tiče se misija unutar enterijera istraživačkih baza i bunkera (misije The Jacobs Installation i The Amerigo), koje su, ničim izazvane, odrađene u formi ružnjikavo kilavog arkadnog šutera (što je iznenađujuće, s obzirom na to da engine sasvim dobro „vari” takav tip misija). Veliki plus ide podignutoj težini igre (kao i u originalu, nema nivoa težine, već ste osuđeni na jedan podrazumevani), koja sada potencira dinamičnije i brže igranje, nalik onom iz Starcrafta 2 (klasična bunker odbrana radi gomilanja jedinica često biva kažnjena agresivnijim i progresivno sve opasnijim napadima većeg broja AI protivnika).

Osim pomenute (neshvatljive) odluke da misije budu odrađene u formi third-person pucačine, na dušu autora moda može pasti još jedino sitnija zamerka vezana za slabašnu statistiku nakon svake odigrane mape. Sve ostalo što sprečava ovaj mod da bude čistokrvni dijamant više je vezano za samu prirodu modifikacije i mehanizam objavljivanja neoficijelnih mapa na Battle.net serverima. Autorski tim morao je da se dovija kako je umeo s onim što ima, što znači da će vam se u brifinzima obraćati SC2 portreti već dobro zabrađenog Rejnora i Arkturusa Mengska ili Edmunda Djuka, koji je predstavljen kao generički battlecruiser kapetan, što pomalo kvari uživljavanje u celu iluziju (da i ne pričamo o užasnoj desinhronizaciji izgovorenog sa samim portretima, što je i razumljivo s obzirom na izostanak obrade od strane samog Blizzarda). Slično se odnosi i na poznate low-res ekrane, kao i na legendarni skrin za biranje kampanja i misija, koji iz navedenih razloga takođe nije bilo moguće implementirati.

Autori moda su u svakom slučaju odradili đavolski dobar posao i svakako, s obzirom na pozitivan feedback fanovske populacije, mogu da očekuju poziv iz Blizzarda. Minimalno tweakovanje još nekih sitnica, prerada pratećih screenova u visoku rezoluciju, povezivanje svega na poznat način iz prvog dela (HD obrada kultnih sinematika bi već bila previše) i potencijalni rimejk Starcrafta sa Blizzardovim žigom sigurno bi se prodavao kao alva, čak i kao zasebna igra.