Da nije nekoliko tehničkih problema i konceptualnih propusta, Top Spin 4 bi bila savršena teniska simulacija! 2K Sports je vraški dobro obavio posao i podario nam reprezentaciju belog sporta o kojoj će se još dugo pričati - barem među vlasnicima next-gen konzola, s obzirom na to da igra već drugi put zaredom nije planirana za PC...

Prvo što ćete primetiti je evidentan nedostatak igračkih modova. Glavna osovina je karijerni režim, koji prate mogućnost odigravanja egzibicionih mečeva (u singlu ili dublu, sa podrškom za četiri ljudska igrača), online multiplayer komplement, rešavanje challengea u Top Spin akademiji (ovo shvatite kao svojevrstan tutorijal), odnosno sparingovanje sa mašinom za loptice u režimu Practice Ground (slično kao Arena u Fifi). Ono što nedostaje je igranje pojedinačnih turnira, a primećujemo i nedostatak tzv. mini-igara, što možda i nije tako loše.

Druga bitna stvar je bogat roster tenisera, rekli bismo nikad veći i kvalitetniji. Na raspolaganju je neverovatnih 25 igrača/igračica. Pored trenutno aktuelnih zvezda kao što su Rafael Nadal, Rodžer Federer, Novak Đoković, Endi Mari, Stanislas Vavrinka, Serena Vilijams, Jelena Janković, Ana Ivanović, Karolina Voznijaki, Vera Zvonareva i ostali, tu je i prava „liga prvaka” iz nekih prošlih vremena. Starim znancima Bekeru i Borgu pridružili su se Pit Sampras, Majkl Čeng, Ivan Lendl, Patrik Rafter, Džim Kurijer i nezaboravni Andre Agasi, koji je praktično i zaštitno lice igre. Job well done!

Karijeru počinjete kreiranjem svog avatara, gde vam je na raspolaganju gomila alata za tweakovanje njegovog izgleda. Možete ga opremiti i firmiranom opremom (Adidas, K-Swiss, Fila, Nike...), te mu u ruke smestiti jedan od poznatih reketa (Head, Babolat, Yonex, Prins...). Pohod ka tronu krećete sa 80. mesta na listi i na početku možete da igrate samo tzv. minor turnire, na kojima učestvuju slabije rangirani igrači. Pobede obezbeđuju ranking poene, dok svaki meč donosi i određeni broj iskustvenih poena koji se koriste za poboljšavanje performansi. Ponovo postoji osam kategorija: brzina, refleksi, izdržljivost, serva, forhend, bekhend, volej i snaga. Ovoga puta ih ne možete pojedinačno poboljšavati, već se dizanje performansi vrši izborom jednog od tri dostupna „paketa opreme” - defanzivna igra sa osnovne linije, ofanzivna igra sa osnovne linije i servis/volej oblast. Napredovanje igrača uslovljeno je dostizanjem 20. iskustvenog nivoa, kada osvajanje poena više ne igra nikakvu ulogu. Budite oprezni, načinjene izmene nije moguće poništiti.

Dobra stvar je to što se sada iskustveni poeni dobijaju preduzimanjem bilo kakvih akcija u igri. Pre svakog turnira možete odigrati trening meč po svom izboru, iskoristiti pozivnicu sponzora za odigravanje egzibicionih mečeva, pa čak i otići na kratke pripreme ili se družiti sa navijačima. Novina su i treneri koji se mogu menjati, a svaki od njih donosi drugačije bonuse i unapređuje različite segmente vaše igre. Tako možete osigurati jači forhend i bekhend, postati specijalista za slajs ili poluvolej... Da bi to bilo moguće, morate ispuniti uslove koje trener zahteva. Nekad je to određeni broj vinera ili izlazaka na mrežu, tehnički dobro odigranih udaraca ili pak broj iznuđenih grešaka protivnika. Ono što nam se nije svidelo jeste podatak da u toku jednog meseca možete učestvovati samo na jednom zvaničnom turniru i odigrati jedan pripremni meč ili special event. Na spisku turnira nalaze se gotovo svi veliki teniski skupovi - Australian Open, Rolan Garos, US Open, turniri iz Masters serije... Nažalost, licenca za Vimbldon ni ovog puta nije pribavljena, pa se glavni turnir na travi i dalje igra u Dablinu.

Gameplay je ono što Top Spin 4 čini tako posebnim. I dalje je sve usmereno ka simulaciji, ali je sada pickup&play momenat znatno izraženiji. To je postignuto smanjvanjem broja komandnih dugmića i nešto agilnijim kretanjem igrača (iako je izvođenje i dalje prilično sporo u poređenju sa TV prenosom, na primer). Postoje tri vrste udarca - slajs, spin i ravan, koji se opet mogu izvoditi kao normalni ili modifikovani udarci. Za modifikaciju se sada koristi samo jedno (čitaj: osnovno) dugme i bitna je dužina njegovog držanja. Dugo držanje će proizvesti rizične (Power) udarce, dok će kratak pritisak na dugme za rezultat imati spor, ali precizan udarac. Sve između spada u kategoriju običnih udaraca. Kada je serva u pitanju, na raspolaganju su opet tri različita udarca (za svaki po jedno dugme), mada se ona može izvoditi i putem desne pečurkice. To je već rezervisano za eksperte. Slična situacija je i sa volejima, pa lopte ka oponentu možete upućivati na tri različita načina. To nije sve, igračevo kretanje može se dodatno ubrzati pritiskanjem tastera ’R1’ (dobro za istrčavanje na mrežu), skraćene lopte se izvode putem kombinacije tastera ’R2’ i ’kvadrat’, dok je omogućeno i izmicanje na inside-out forhend. Veliki broj udaraca doprineće raznolikom načinu igranja koje, kada se kombinuje sa umaranjem igrača na terenu i konstantnom potrebom za ocenjivanjem leta loptice i pravilnim izvođenjem zamaha, stvara pravu rapsodiju na terenu. Top Spin 4 nudi do sada neviđen osećaj tokom igranja, i tu se autorima malo šta može zameriti. Šteta je jedino što nije implementiran challenge sistem koji bi atmosferu učinio još autentičnijom.

Iako je grafika izuzetno lepa (publika i arene su savršene), autorima možemo zameriti na izvesnoj nekonzistentnosti na ovom polju. Naime, nisu svi modeli igrača urađeni sa istom dozom realizma. Agasi, Federer i Nadal, recimo, i izbliza zadržavaju veliki broj detalja i sličnost sa realnim uzorima. S druge strane, neki igrači, kao što su Karolina Vozniaki ili Endi Rodik, skoro da ne liče na sebe. Dobro, Rodik se prepoznaje po specifičnim pokretima, ali izbliza kao da je u pitanju njegov 10 godina mlađi brat. Isto tako, u close-up snimcima igrači povremeno dobijaju čudne artefakte koji im potpuno izobličavaju lica. Zvuk je za devetku i podjednako je dobar bilo da se radi o pljeskanju publike, uzdasima igrača ili vrištanju loptice odbijene od tek našpanovanog reketa. Konačno, povremeno se čini da igrači „šamaraju” lopticu umesto da je udaraju punim reketom. Recimo, baš u ovom segmentu je Virtua Tennis uvek bio korak ispred.

Za sam kraj nekoliko reči o stvarima koje nam nedostaju. Bilo bi lepo da se karijerni mod može igrati uporedno ženskim i muškim avatarom. Moglo je biti i takmičarskih dublova, miksova... Takođe, zar nije vreme da jedna teniska igra dobije i svoje komentatore ili mogućnost raspravljanja sa sudijama?