Skeptici koji osporavaju globalno zagrevanje podsećaju na apologete pušenja cigareta iz sredine prošlog veka. Rak pluća i hipertenzija? Ma hajte, molim vas! Svako od njih je imao ili čuo za dedu koji je pušio tri pakle ceo život, i doživeo bi 120 da ga nije ubio medved, da ga nisu pregazila kola ili da nije pao u provaliju. Takvi Cretini bi trebalo da pogledaju „Earth 2100” (www.imdb.com/title/tt1471346/), i da potom provedu nekoliko dana uz Sudbinu sveta. Stradati usled udara komete ili nuklearnog rata bilo bi veoma kul, ali lagano lipsavanje u redu za pijaću vodu, gledanje u nebo i molitva za kišu koja nije pala od prošle godine... No thanks.

Fate of the World je 70 odsto igra, 20 odsto učilo i 10 odsto glasno upozorenje o užasnoj sudbini koja nas sigurno čeka ako praktično i vrlo bukvalno ne iskuliramo sa spaljivanjem nafte/uglja i nekontrolisanim razmnožavanjem. Igra na vrlo realan način ističe da problem sa planetom Zemljom nipošto ne leži isključivo u sferi raspojasanog sagorevanja fosilnih goriva - faktori tipa političke nestabilnosti, siromaštva i posebno prenaseljenosti i „overpopulacije” kaskadno doprinose porastu emisije CO2, povećanju globalne temperature, rastu nivoa mora i klimatskim promenama kojih ćemo postati svesni tek nakon hiperuragana koji će ubiti nekoliko miliona ljudi.

Fate of the World je potezna strategija sa igračkom mehanikom zasnovanom na petogodišnjim planovima koje određujete i izvršavate u formi aktiviranja društveno-političko-ekonomskih karata, što je sistem nalik na Magic: The Gathering, s tim što ovde za protivnika imate prirodu, ljudsku glupost i tvrdoglave režime. Igra se sastoji od tri progresivno teža scenarija, u kojima imate zadatak da u ulozi šefa globalne klimatsko-krizne agencije preventivno ili naknadno utičete na ekonomske, energetske, socijalne, političke i tehnološke faktore naše planete podeljene na dvanaest regiona. „The Oil Crisis”, recimo, zahteva da u periodu od 100 godina (2020-2120) održite ili smanjite postojeći nivo emisije CO2, sprečite globalno zagrevanje veće od 3 stepena Celzijusa, ali i da istovremeno održite globalni indeks razvoja (HDI) iznad nivoa siromaštva. Na raspolaganju imate ograničeni budžet koji zavisi od globalne stabilnosti i stanja u pojedinačnim regionima, koji koristite za regrutaciju agenata i aktiviranje karata. Od broja agenata u određenom regionu zavisi koliko karata može biti aktivno u jednom momentu, a od razvijenosti regije i eventualnih specijalnih okolnosti (glad, rat, suša...) zavisi to koje karte i koliko njih ima smisla i potrebe „odigrati”.

Karte... Ima ih stotinak i razvrstane su u šest tipova (socijalne, ekonomske...) i nekoliko kategorija (kontinentalne, lokalne, globalne). Imate problem sa nestabilnošću regije? Odigraćete kartu „security assistance”. U Rusiji se žale na nezaposlenost i lošu zdravstvenu zaštitu? Ispalićete karte „Job sharing” i „Medical assistance”. Imate problem sa prenaseljenošću u Kini? Aktiviraćete „One child policy”; nakon deset godina i dalje imate isti problem sa Kinom? Platićete sa „Black Ops” i „Covert Sterilization Programme” (plasiranje kontraceptivnog agensa u pijaću vodu). Kada je u pitanju sudbina sveta, fajt se ne vodi u rukavicama... Naći ravnotežu između budžeta, planova i odgovora na krizne situacije nije nimalo jednostavno. Nerazvijene i problematične regije (Severna i Južna Afrika, recimo) ne možete prosto napustiti i prestati da ulažete u njih, jer nestabilnost ili siromaštvo jednog regiona ima domino efekat na ceo svet.

Osnovna mana igre leži u sferi ekstremno konfuznog i nepotrebno detaljnog sistema analize pojedinačnih regiona. Desetine ekrana sa kriptičnim grafikonima, tabelama povezanim hiperlinkovima i podmenijima koji se račvaju unedogled usporavaju snalaženje i zbunjuju. Primer #1: zabrinuti količinom emisije CO2 koja dolazi iz Kine, želite da region preorijentišete na alternativne izvore goriva koji će zameniti ugalj. Ali, šta izabrati? Biogoriva, obnovljive izvore, nuklearne centrale? Za koji izvor Kina ima najveći potencijal? Da li uz izbor energenata uticati i na stanovništvo putem sponzorisane orijentacije sa industrije na komercijalni sektor? Summa summarum, nema ekrana koji bi vam „sažvakao” brojčanu statistiku, niti igra nudi povratnu informaciju o projektima koje ste preduzeli, osim povremenih izveštaja o katastrofama, epidemijama, ratovima ili izumiranju vrsta... Primer #2: od 2030. do 2050. plaćate za rusku tranziciju sa prirodnog gasa na nuklearno gorivo, ali nemate blage veze o tome kako projekat napreduje (i da li uopšte napreduje) - nakon svakog poteza jedino što vidite jeste kukanje da industriji i poljoprivredi nedostaje energenata... Zašto? Kako? Koliko? Apsolvent geografije koji radi diplomski rad na temu isprepletanosti demografije i ekonomije ovde će se snaći kao riba u vodi. Mi ostali moramo da učimo, analiziramo i zapisujemo na papir, i da dugotrajno sistemom probe i greške pokušamo da pohvatamo kompleksne konce pothaubnih mehanizama igre.