Konačno da ovo dođe i u naše hladne krajeve... Nekada poznat kao Project Natal, Microsoftov senzor pokreta za Xbox 360 odavno je reimenovan u Kinect, kovanicu koja simbolizuje fuziju pojmova „kinetic” i „connect”. Osnovna zamisao koja stoji iza Kinecta prvobitno je ležala u sferi Microsoftovog odgovora na Nintendo Wii (SK 3/2007) i percipiranu nužnost za adekvatnom alternativom. Za razliku od Sonyja, koji je na identičan izazov odgovorio linijom manjeg otpora kreiravši Move, koji suštinski predstavlja kopiju Wiimotea i Nunchuka, MS je zasukao rukave i ponudio (barem s tehnološkog aspekta) jedinstveno i unikatno rešenje. Kontrola telom, neopterećena plastikom u rukama, pokazala se kao sveti gral „običnih” igrača koji sistem grabe kao da je džabe (osam miliona „shipovanih”, možda malo manje prodatih primeraka, prema poslednjim informacijama). Za hardverski dodatak koji košta 140 evra (malčice više u Srbiji), to je impresivna cifra.

Ovaj futuristički komad plastike koji podseća na gigantsku web kameru ili gornji deo glave Wall-E robota dizajniran je da se slaže sa crnom Xbox 360 slim konzolom. Senzorni deo spojen je pomoću pivot zgloba sa motorom za mali stalak, predviđen za postavljanje na ravnu površinu (ivica TV-a, recimo) koja ne vibrira. Kinect povezujete sa konzolom Xbox 360 putem USB 2.0, a uređaj zahteva i dodatno napajanje, te drugi deo kabla ide u šteker (ili u Aux konektor, ako imate Xbox 360 Slim).

Sa hardversko-softverske strane, Kinect je plod kooperacije internog MS Rare studija (softver) i PrimeSense, izraelske kompanije koja je vlasnik patenta za infracrvenu kameru sa daljinometrom. Na kom principu funkcioniše kontrola pokretom? Kombinacijom dve ugrađene kamere (infracrvene i normalne), Kinect u stilu ultrawideband vojnog radara zasipa prostoriju i igrača fokusiranim IR snopovima (koji su, naravno, nevidljivi), a povratnu informaciju filtrira, sortira i šalje u konzolu na finalnu obradu. Senzor prati dvadeset zglobnih tačaka u vašem telu i interpretira pokrete udova (i celog tela) prevodeći ih u akciju na ekranu. Zamislite klasičan motion capture bez odela sa belim tačkama i dobićete približnu ideju o načinu na koji vas sistem skenira. Kinect ima i ugrađeni mikrofon sa softverskom podrškom koja prepoznaje glasove pojedinačnih korisnika. Ona je zasad aktivna samo na japanskim Xboxovima, dok će EU/USA podrška stići kroz prolećni dash update.

Kinect je uređaj koji zahteva namenske Kinect igre i nije ga moguće koristiti s naslovima koji nisu dizajnirani specijalno za njega. Naš subjektivni utisak je oštro podeljen: s tehničke strane, sprava, a naročito softver koji je pokreće, fascinantni su i jedva čekamo da MS sve to službeno podrži za PC, što je najavljeno za bližu budućnost. S druge strane, početna biblioteka igara nudi malo ili nimalo sadržaja za „ozbiljne” igrače (zapadni termin je „core gamer”). Sadašnje Kinect igre teško da predstavljaju više od lagane društvene zezalice i zanimacije za decu. No, opšte je poznato da se prvi mačići u vodu bacaju (ako to zaista uradite, bićete opravdano uhapšeni), a situacija će se verovatno izmeniti kada EA Games, Activision Blizzard i drugi veliki igrači ponude tržištu namenske Kinect igre iz svojih laboratorija.

Potreban prostor

„Imam mali stan, a hteo bih da kupim Kinect, šta da radim, oh, tetka Saveta, šta?” Zavisi šta podrazumevate pod malim stanom... Jednosobni stanovi i garsonjere, po defaultu bremeniti nameštajem, realno ne dolaze u obzir. Tehnički gledano, Kinect će raditi svoj posao, ali ako tokom igranja neprestano morate da pazite da se ne sapletete ili da ne ugazite u nešto, to nije to. Da bi zabava bila optimalna i bezbedna (naročito ako imate decu koja se lako popale na kontrolu pokreta i zaborave na ivicu stola), igrački prostor ne bi smeo da bude manji od šest kvadradnih metara, po mogućstvu potpuno očišćen od nameštaja. Ako planirate da igrate u društvu, između svakog igrača treba obezbediti prostor dovoljan za stajanje razmaknutih ruku, što broj potrebnih „čistih” kvadrata podiže na deset plus. Sam Kinect senzor potrebno je postaviti na ravnu površinu bez vibracija, idealno na gornju ivicu televizora (subwoofer i Xbox 360 konzola zbog vibracija nisu poželjni), a igranje treba „sporovoditi” sa distance od tri metra (jedna osoba) ili 3,5 m ako igrate u društvu.

Igranje na malom prostoru ili pozicioniranje tela preblizu ili predaleko od senzora imaće za posledicu konstantne prekide u praćenju, pauziranje igre i ponavljanje faze prepoznavanja.

Igre

Lansirna biblioteka Kinect igara brojala je 17 naslova, a kvantitet namenskih naslova u međuvremenu se popeo na 21. Imali smo priliku da isprobamo nekoliko.

Dance Central je ispao najbolji, odnosno imao je daleko najbolju prođu kod prijatelja i gostiju nežnijeg pola. Igra se u najkraćem može opisati kao Guitar Hero u kojem umesto akorda „okidate” plesne pokrete đuskajući uz muziku i ponavljajući šemu koja vam se servira na ekranu. Zarazno za svakog ko voli fuziju pokreta i savremenu dens muziku. U igri nema opterećujućih penala za igrače koji nisu u stanju da skladno tancuju (muzika ne prestaje, ritam se ne menja niti vas glas opominje), što podvlači njen skladni, opušteni karakter.

Kinectimals je supernapredna verzija Tamagočija izdata od strane MS Game Studiosa, ali razvijena u laboratorijama Frontier Gamesa, firme čiji je osnivač niko drugi do Dejvid Brejben (Elite). Osnovna postavka igre je usvajanje mladunčeta jedne od velikih mačaka (tigar, panter, lav...) s kojim se u okruženju tropskog ostrva možete zezati kao sa pravim ljubimcem, češati ga i timariti, bacati mu loptu i slično. Igra donosi i kolekciju mini-igara (karting, obruči...) u kojima možete produbiti svoj odnos sa digitalnom životinjicom. Kinectimals je jedan od retkih Kinect naslova u kojem se aktivno koristi ugrađeni mikrofon (nadevanje imena vašem ljubimcu te njegovo subsekventno dozivanje).

Kinect Adventures je igra koja dolazi u kompletu sa Kinect senzorom. U pitanju je kolekcija od pet mini-igara namenjenih demonstraciji senzora. River Rush (rafting), 20.000 Leaks (zapušavanje rupa), Rally Ball (Breakout koji igrate rukama i nogama), Space Pop i Reflex Ridge same po sebi nisu ništa posebno, ali u kombinaciji sa „telesnim” načinom kontrole imaju određeni šmek, makar kao pokazna vežba. Anyways, ovo je zabavno jedno popodne.

Sonic Free Riders je trkačka skejt igra koja zahteva angažovanje celog tela. Ovu akrobatsku trku kontrolišete stajanjem postrance i naginjanjem napred i nazad „na kant”, slično vožnji skejta ili snouborda. Pored nogu, stopala i zadnjice, u igri koristite i ruke, naizmenično ih pružajući radi sakupljanja žetona na stazi, a skakanje i vazdušne akrobacije izvodite skakanjem u mestu. Sonic Free Riders je jedna od retkih Kinect igara koja zahteva da imate ozbiljnu kondiciju.

Your Shape: Fitness Evolved je Kinectov odgovor na Wii Fit. Personalni trener, gomila aerobnih vežbi i opcionih refleksno-balansnih mini-igara. Iako je grafički veoma impresivna, sadržinski i „sistemski” igra ozbiljno kaska za Wii Fitom. Prvo, Kinect nema senzor kojim bi vam izmerio težinu; drugo, igra ponekad ne detektuje pokrete koje ste napravili te ih izuzima iz statistike potrošnje kalorija. Igrač(ica) koji je dovoljno očajan(a) da vežba ispred ekrana želi da ima preciznu informaciju o tome koliko je miligrama sala istopio(la) u jedinici vremena, što ovde neće moći da dobije.

Trkačka arkadica Kinect Joy Ride nije ništa posebno, kako u pogledu sadržaja tako i po pitanju kontrola. Vozila u igri kontrolišete simuliranim držanjem ruku ispred sebe na isti način na koji biste držali volan. Automobili automatski ubrzavaju, a boost ostvarujete brzim pravljenjem pokreta koji podseća na sklek u stojećem stavu. Zbog jednostavnih kontrola i samog karaktera igre Kinect Joy Ride bio bi mnogo opušteniji u verziji za klasični kontroler, a Kinect u ovom slučaju deluje kao potpuno nepotrebna opcija.