Dok polupismeni mainstream novinari, očajne domaćice, vikend psihijatri i nepomuzene krave zapomažu o štetnosti video igara, uzaludno čekamo neki autoritet koji će istaći njihovo terapeutsko dejstvo. Uzaludno, zato što takvi likovi svoju muku utapaju u alkoholu ili dave ugljenim hidratima. A šta mi da radimo kada je frka? Kada vas hipnotisani ukućani nateraju da gledate „Twilight”, sagu o modernim, a nežnim vampirima i new age tinejdž konfuziji. Sklupčati se u ugao sobe i ridati kao žrtva silovanja? Pokidati košulju, sažvakati cipelu i kopati nos dok ne poteče krv? Ili sakupiti nekoliko istomišljenika i oprašiti pet vezanih sati Left 4 Dead 2 online?

Ako ste glasali za opciju C, za vas još ima nade. L4D 2 nije igra, to je melem na ranu, to je jin vašeg janga, krpa za vašu zakrpu, slanina od mangulice u vašem omle... (ok, shvatili ste...). Ova kombinacija kooperativnog i kompetetivnog napucavanja zombija predstavlja najkraće moguće rastojanje između vas i igranja glavne uloge u dinamičnom horor filmu koju možete dostići u svom malom i kratkom životu. Totalno unapređenje u odnosu na odličan prvi deo, L4D2 je igra kojoj i pored ozbiljnog truda ne možemo naći nijednu realnu zamerku. U stvari, možemo: kao i L4D, nastavak zahteva da imate prijatelje sa brzim refleksima i dosta slobodnog vremena. Online igranje sa disleksičnim strancima bez mikrofona nije nimalo prijatno, pogotovo za L4D veterane koji kao startnu težinu stavljaju advanced ili expert. Jedan idiot u grupi i, umesto slasti i adrenalina, sleduje vam frustracija i psovanje.

Govorimo, naravno, o prvom i osnovnom modu igre, online PVE kampanjama. Drugi, lesser modovi, relativno su imuni na PUG sindrom i dozvoljavaju izvestan „leveridž” pri izboru partnera i protivnika. Pet „story” kampanja koje čine meso i kosti igre smešteno je u Luizijanu, odnosno u neposrednu blizinu Nju Orleansa (i sam Nju Orleans u finalu): okruženje „južnjačke utehe”, verovatno motivisano popularnošću TV serije „True Blood”, u kojem se četiri nova survivora apokalipse udružuju u potrazi za helikopterom za evakuaciju, nekoliko puta je bolje i uspešnije realizovano od pomalo neutralnog i posnog prvog dela. Kampanje sada imaju daleko izraženiji filmski šmek, preživeli imaju biografije (možete ih pročitati online) i izražene ličnosti koje se ogledaju u skriptovanim dijalozima u ključnim momentima svakog nivoa, kao i nasumičnim komentarima u zavisnosti od situacije.

Finale svakog nivoa, za (veliku) razliku od prvog dela, više nije pasivna odbrana u iščekivanju čamca/helikoptera/kamiona sa spasiocima, već zahteva timski rad i aktivno participiranje koje se ne svodi samo na pucanje zombijima u glavu. Najbolji primer za ovaj novi koncept je finale u šoping centru iz kog treba da umaknete izložbenim automobilom u koji treba natočiti gorivo. Kako ćete podeliti tim? Da li će dvoje jurcati za kanisterima (sa fricovkom u rukama ne mogu da se brane) dok će ostatak da ih pokriva vatrom? Da li ćete ići svi zajedno i natenane sakupljajući jednu po jednu, dok trojica pokrivaju nosača vatrom? Možda ćete pokušati free for all, ostajući u dometu oružja sa slučaj da jednog člana tima zaskoči hunter ili neki drugi spec-ops zombi? Nelinearna dinamika akcije i zombi talasa koju AI režiser kreira zavisno od situacije, rasporeda vaše ekipe, svaki put je apsolutno drugačija. Na težim nivoima imaćete utisak da zaista imate posla sa sadistom koji želi potpuno da vas upropasti. Fun fun! Izuzetni momenti u kampanjama, od kojih vredi izdvojiti povratak u čamac kroz provalu oblaka nad inficiranim gradićem, ili epsko finale na bombardovanom mostu, nateraće vam vilicu na patos. Infinity Ward je možda lider na polju šok efekta u igrama, ali Valve je neprikosnoveni ekspert kada su u pitanju suptilni fazoni.

L4D 2 donosi nekoliko novih vrsta zombi specijalaca: Jockey, koji vam zajaše na glavu i odvlači van grupe, i Spitter, čija kiselina totalno onemogućava exploit grupnog naguravanja u sobu sa jednim vratima (lak način da pređete finale svake kampanje „keca”), dopunjeni su srednjom kategorijom „uncommon common” zaraženih. Policajci u panciru, operativci u HazMat odelima, klovnovi koji privlače druge zombije i „mud people” iz močvara u Luizijani srazmerno su teži za likvidaciju od standardnog topovskog mesa. Pored duplo više primeraka vatrenog oružja (tri vrste jurišne puške i sačmare, na primer), najveća novina u vašem arsenalu jeste oružje za blisku borbu. Bejzbol palice, sekire, mačete, katane, gitare, tiganji i motorna testera odlična su alternativa pištolju kao sekundarnom oružju.

Najinteresantniji novi mod igre jeste Realism. Možete ga kombinovati sa bilo kojim stepenom težine, a suština mu je u tome što potpuno eliminiše „outlinere”. Igranje bez kontrastnih okvira koji označavaju municiju, health pakete, oružje i ostale članove tima pravi je izazov. Takođe, Realism eliminiše sistem „tri života”, odnosno oživljavanje posle padanja na patos (takođe, uznemiravanje veštice + Realism = neumitna smrt). PVP/PVE Versus mod nije pretrpeo veće izmene u odnosu na L4D, ali je zato Scavenge potpuno frišak: naizmenično menjanje uloge preživelih koji sakupljaju kanistere i spec-ops zombija koji ih u tome sprečavaju je kratak, sladak i jedini PVP mod u kojem možete imati solidnu zabavu u pick-up grupi.