Shadowrun, pen&paper RPG franšiza koja kombinuje cyberpunk i fantasy elemente, ne spada u svetski vrh kada se radi o sirovoj popularnosti i broju fanova. Osmišljen krajem osamdesetih godina prošlog veka od tvoraca Mechwarrior univerzuma (FASA), ovaj set lorea, pravila i likova odavno je u vlasništvu jedne druge kompanije (WizKids). Nismo sigurni zašto je neko u Microsoftu našao za shodno da otkupi licencu i da na bazi Shadowrun pravila pokuša da napravi multiplayer FPS a ne, kao što bi bilo logično, RPG. Za kreaciju igre angažovan je preživeli ogranak FASA-e (FASA Interactive) koji je odavno pod patronatom gazde iz Redmonda i čiji zaposleni već godinama (tj. od naslova Crimson Skies: High Road to Revenge za Xbox) hvataju zjale.

Bez obzira na bogato dokumentovani set pravila i odlično osmišljeno okruženje poznog XXI veka naše planete, u kojem tehnologija i magija imaju ravnopravan status u oblikovanju života ljudi i novih rasa (elfovi, patuljuci i trolovi) i u kojem su megakorporacije zamenile države i vlade, autori Xbox 360 i PC verzije Shadowruna igru su koncipirali na način koji sve to samo okvirno naglašava. Shadowrun je multiplayer FPS nalik na kombinaciju Unreal Tournamenta i Counter Strikea, sa kojima u potpunosti deli formu, tj. apostrofira online akciju uz gotovo potpunu negaciju story elemenata (koji su kod ovakvih igara, doduše, potpuno izlišni). Doduše, neke tragove lorea možete naslutiti kroz naraciju u toku šest tutorijal misija koje objašnjavaju unikatne gameplay aspekte (kroz koje će vas provesti „glas” lika koji je glumio šefa operacija u Mechwarrioru 3 za PC), ali to je i dalje potpuno nedovoljno da opravda investiciju u licencu. Oh well...

Shadowrun je MFPS koncipiran oko nekoliko varijacija na temu CTF-a (gde umesto zastave branite ili otimate artefakte iz drevnih ruševina) i koji podržava maksimum 16 igrača u verziji za Xbox 360 (nismo sigurni, ali mislimo da je isti slučaj i sa PC varijantom). Igra ujedno predstavlja ostvarenje prvog u nizu obećanja koje je MS pre nekoliko godina dao pri predstavljanju XNA platforme: „multiplatformski multiplayer” na istim serverima omogućen je za vlasnike Xboxa 360 i PC korisnika koji imaju instaliranu Windows Vistu. Priroda kontrolne šeme je takva da nema šanse da skontate koji od igrača igra na konzoli a koji na računaru, mada pretpostavljamo da velika većina pripada Xbox 360 taboru.

Osnovna razlika u odnosu na ostale multiplayer shootere jeste interesantna nadgradnja koncepta kupovine oružja i opreme iz CS-a. Pored oružja, pre početka svake runde novac možete investirati u magična ili tehnološka pomagala koja će vam u zavisnosti od rase kojom igrate (o tome malo kasnije) pomoći u eleminaciji neprijatelja ili podršci ostalim članovima tima. Magije nalik na Tree of Life (leči sve igrače u okruženju), Strangle (magična barijera kojom možete usporiti protivnike), Summon (prizivanje magičnog monstruma koji se bori na vašoj strani), Resurrect (podiže člana tima iz mrtvih), Teleport, Smoke (čini vas imunim na paljbu), Gust (nekakav vazdušni napad koji radi knockback i predstavlja jedinu protivtežu Gustu) dopunjene su tehnologijama nalik na Wired Reflexes (ubrzanje kretanja, napada i punjenja oružja), Glider (portabl krila koja vam omogućavaju drastično duže skokove), Smartlink (povećava preciznost oružja i onemogućava friendly fire), Enhanced Vision (omogućava lociranje neprijatelja iza prepreka) i Antimagic Generator (isisava magičnu energiju, tj. „esenciju” igrača koji mu priđu). U svakom trenutku možete imati maksimalno tri magična ili tehnološka pomagala mapirana u aktivne slotove (tj. mapirana na tastere na kontroleru), a upotreba svakog od njih troši izvesnu količinu „esencije” (magije) koja se automatski obnavlja kad ih ne koristite (u slučaju pasivnih pomagala nalik na Enhanced Vision količina dostupne esencije je konstantno smanjena, dok je augmentacija aktivna). Stvar koja Shadowrun dalje izdvaja od konkurencije nalik na, recimo, Battlefield XYZ jeste borbena podela na rase umesto na klase. Elfovi, na primer, imaju manji HP od ostalih rasa, ali su brži i energija im se regeneriše kada ne primaju damage, što ih čini idealnim recipijentom za smoke, teleport ili wired reflexes i upotrebu u hit&run taktici (bežanje za artefaktom, recimo). Trolovi su idealni za defanzivnu ulogu, jer su spori ali imaju drastično više healtha od ostalih rasa (primanjem oštećenja im raste armor); patuljci imaju sposobnost da isisavaju esenciju od svojih i protivničkih igrača, što podrazumeva njihovu ulogu u svakoj situaciji kada vam je potreban burst damage... Kombinacija rasa, kupovina adekvatnih pomagala i oružja timsku akciju Shadowruna čini relativno unikatnom u svetu multiplayer shootera, pogotovo za konzole koje ionako nemaju širok izbor poput PC-a.

Loše strane Shadowruna? Pre svega, izuzetno mali broj mapa: svega 8 različitih, od kojih svaka ima „manju” podvarijantu (prilagođenu za 4 vs 4) i veću (namenjenu za 8 vs 8). Tu su i ekstremno limitirani modovi (bazični CTF u par varijanti), kao i nekonzistentnost prezentacije (nedovršena skeletalna animacija i loše animirano kretanje, naročito pri penjanju na merdevine). Limit vezan za broj igrača (16) uobičajen je za konzole, ali je manji u odnosu na ono što u svetu PC multiplayera postaje dominantan post-CS trend.