Pre dve godine Nival Interactive poklonio nam je izuzetnu igru. Etherlords je bio kombinacija „klasične” fanatasy potezne strategije i sistema borbe koji je najviše podsećao na Magic: The Gathering, a sve je bilo propraćeno fantastičnom 3D grafikom kojoj i danas nema ravne u svetu poteznih strategija. Naravno, igra nije bila bez zamerki, no način na koji su tvorci Etherlordsa II rešili da se izbore s njima je zaista čudan.

Etherlords II: Second Age nas vraća u fantastični Svet Lordova u kojem magija teče iz mistične energije etera, a borba između dobrih Kineta i Vitala s jedne i zlih Sinteta i Haota s druge strane ne jenjava. Na vama je da pomognete usamljenom junaku da sagleda ove događaje iz svih uglova. Veoma lepa novost koja će obradovati kako stare tako i nove igrače Etherlordsa jeste tutorijal, koji ovog puta postoji. Novim igračima će to pružiti lak uvid u osnove igre, koji je igračima Etherlordsa bio uskraćen, a veteranima će ukazati na promene između dve igre.

Srce Etherlordsa i ono što je igru činilo interesantnom dovedeno je u Second Ageu gotovo do savršenstva. Borbe su ne samo izvor vizuelnog užitka, već predstavljaju pažljivo osmišljene taktičke izazove za koje će vam na višim nivoima težine često trebati i po sat vremena za razrešenje.

Sem novih magija i stvorenja koja možete da prizivate, mehanika borbe je doživela blaga prilagođavanja tako da su bitke još dinamičnije i interesantnije. Tako se sada magije odnosno karte u vašem špilu obnavljaju i nema potrebe da posle nekoliko borbi ručno dopunjujete špil kao u originalnoj igri. Sav izazov je sada na bojnom polju gde kompjuter već na srednjem nivou težine postaje sasvim dostojan protivnik. Naravno, sreća ostaje bitan faktor u igri jer pre bitke ne znate kojim magijama protivnik raspolaže tako da ćete ponekad morati da se povučete i prilagodite svoj špil predstojećoj borbi. Novost su „Bleda magija” i „vandimenzionalna” stvorenja kojima vaši neprijatelji raspolažu.

Dok je borba doživela maksimalno unapređenje, mnogi drugi aspekti igre su žrtvovani bez razmišljanja. Ponekad se čini da je kretanje po mapi sveta ovog puta prisutno samo da bi povezalo dve borbe. Doduše, tu su opcionalni questovi i priča se polako odmotava, ali sve se svodi na kretanje po mapi sveta baš onom linijom kojom je to neko u Nivalu zamislio. Čemu rotacija kamere na mapi sveta kada na njoj nije potrebno taktičko razmišljanje ni u tragovima? Čemu opcija za povlačenje pre svake borbe, uz ograničene podatke o protivniku, kada je u 99% slučajeva napad jedina stvar koju možete da uradite na mapi sveta?

Naglasak na razvijanju heroja u Etherlordsu II podseća na preterivanje viđeno u Heroes of Might & Magic IV. Iako su opcije za razvoj heroja produbljene, za razliku od originalne igre sada ćete tokom svih pet kamapanja voditi samo jednog jedinog junaka odnosno junakinju (u zavisnosti od toga šta odlučite na početku igre). Da stvari budu još čudnije, kampanje prate iste događaje iz pet različitih perspektiva, tako da misije nisu hronološki nadovezane.

Zahvaljujući svemu tome, dobija se veoma čudan kvazi-RPG. Kontrole jesu jednostavnije i intuitivnije, nema starog modela sa resursima ni „suvišnog” kretanja po mapi, ali kada ogolite igru, gubi se mnogo od šarma koji prateći detalji nose.

Kao i u originalnoj igri, jedna od najsvetlijih tačaka Etherlordsa II jeste grafika, ali ovog puta ne ostavlja onako dubok utisak. Za dve godine izgled Etherlordsa se minimalno promenio. Kada se uzme u obzir da je rezolucija zacementirana na 1024 x 768, čini se da su autori samo malo jače „pritisli” isti engine. Doduše, hardverska zahtevnost je zbog toga zaista vrlo niska. Kvalitet tekstura je u nekim slučajevima povećan, tu su i novi efekti čarolija koji su bili najimpresivnija stvar u originalnoj igri, no ovog puta u toku borbe kamera je fiksirana mnogo bliže suparnicima, pa se ponekad i pored bogatih vizuelnih efekata oseti skučenost. Zvuk je prosečan, pa atmosferu igre na svojim plećima nosi samo grafika.

Zbog svojih specifičnosti, prvi Etherlords nije bio igra za svakoga. Nažalost, ni Etherlords II nije cvećka. Osobenosti ove igre samo će dodatno smanjiti potencijalnu publiku. Igrači kojima se svidela originalna igra igraće i drugi deo jer su, bez obzira na „ambalažu”, predivne borbe i dalje njen osnovni deo i pravi razlog za igranje Second Agea.