Već nekoliko godina kompanija „3DO” plasira na tržište razne igre u kojima uloge glavnih protagonista tumače plastični vojnici. Odlična marketinška kampanja manje-više je uspela, tako da se na raznim platformama pojavilo mnoštvo igara sa ratovima „plastikanera”. Poslednja igra u serijalu obrađuje Svetski rat zelenih i oker vojnika. Pod pojmom „Svetski rat” podrazumeva se Drugi svetski rat, te su svi elementi igre urađeni u tom stilu.

Igra je izdeljena na tri dela: kampanja, Multiplayer i pojedinačni scenariji. Kampanja obrađuje događaje posle napada oker armije na zemlju zelenih. Igraču je na raspolaganju nekoliko vojnika koji treba da obave petnaestak diverzantskih misija, naravno, iza neprijateljavih linija. Scenariji misija mnogo su puta prežvakani u sličnim igrama, a antiratni elementi provejavaju kroz celu igru. Naime, na primeru sirotih plastičnih vojnika prikazane su sve strahote i grozote rata - da se slučajno ne pomisli da su programeri igre bili krajnje sadistički nastrojeni. Tako npr. uvodna animacija o iskrcavanju zelene armije iz desantnih čamaca na peščanu obalu gotovo je doslovce prekopirana uvodna sekvenca Spilbergovog filma „Spasavanje redova Rajana”. U igri, plastični vojnici su raskomadani od granata i kada su pogođeni otpadaju im ruke i noge (!?). Na sve to treba dodati da će retko koji vojnik prenet iz prethodnih misija kampanje preživeti sve scenarije. Animacije su veoma kvalitno urađene, pored sekvenci u samom engineu igre koje prethode svakoj misiji do filmova za uspešnu ili propalu misiju.

Pojedinačnim misijama pristupa se kroz meni Battle. U suštini, to su potpuno identični scenariji kao u Multiplayer modu s razlikom da ih igrate protiv kompjuterskih protivnika. Ciljevi su standardni kao i u većini igara i određuje ih Host ili u režimu za jednog igrača sam korisnik: kralj brda, zarobi zastavu i pobij sve što mrda. Pre bitke svakom je igraču na raspolaganju određen broj poena za koje kupuje jedinice, uključujući vozila, tenkove, laku artiljeriju pa čak i dodatne opcije kao što su iznenadna bombardovanja neprijatelja.

Army Men: World War pruža potpuni užitak RTS igre na nivou voda i priliku da se igrač oproba u pravim ratnim uslovima. Igra veoma podseća na igru Commandos, kako po izvođenju i kontroli likova tako i po zadacima koji se dobijaju u misijama. U svakoj misiji dobijate po nekoliko ljudi. Oni se prenose u sledeće misije sa stečenim iskustvom, te su okretniji (čitaj: bolje razumeju izdate komande i nemaju priglupi AI) i sposobniji. Svaki od vojnika ima lični inventar: pušku (sa municijom ograničenom na nekoliko šaržera) i bombe, kao i mesto za razne predmete i specijalna oružja. Od ubijenih neprijatelja mogu se pokupiti svi predmeti koji će olakšati misiju - od pakovanja prve pomoći, unapređenja oružja, bombi i municije do aparata za traženje mina, raketnih bacača, eksplozivnih naprava i snajperskih pušaka. Ako ste ljubitelj roštilja, najubojitije oružje je bacač plamena, ali treba savladati neprijatelja koji ga nosi i pritom ne pretvoriti u baricu plastike. Oružje koje se koristi prikazano je karakterističnom ikonom na kontrolnom panelu pored inventara odabranog vojnika. Borci imaju četiri „stava” koji se mogu podešavati, odnosno četiri reakcije na neprijatelja. Mogu napadati, braniti se, pobeći ili samo odgovoriti na neprijateljsku agresiju (što obično i nije tako mudro).

Brifinzi pre misije veoma su šturi i nekoliko puta je potrebno pregledati mapu misije ne bi li se shvatilo šta je primarni cilj, a šta sporedni (bonus) zadatak koji obično vojnike košta dosta plastike. Ciljevi misija nisu čisto brisanje neprijateljskih vojnika sa terena (obično se svodi na to), već postoje intelektualni elementi (poput postavljanja eksploziva na zgradu, oslobađanje taoca ili krađe tenkova). Sa desne strane ekrana nalaze se sve informacije o vojnicima, dok je veći deo, ali opet nedovoljan, prepušten mapi i kontroli likova.

Mora se skrenuti pažnja na blago osakaćene kontrole mišem. Nemoguće je napraviti prozor oko jedinica, ako ne pritisnete taster s pointerom na jednom od vojnika i obuhvatite ostatak jedinice. Neiskusni vojnici (barem tri misije preživeli) mogu veoma iznervirati svojim „zelenim” postupcima i nepromišljenim srljanjem u smrt.

U vreme 3D akceleracije pravo je iznenađenje da se pojavi 2D RTS igra sa poprilično zastarelom grafikom. Da me neko ne bi pogrešno shvatio, grafika nije toliko loša, ali loše projektovani kolorit ponekad otežava misije. Suparničke jedinice se zbog svoje oker boje slabije razaznaju u većini misija koje se odvijaju na zemljišnom ili peskovitom terenu, dok su jedino prepoznatljivi na šumskom ili terenu s rastinjem. Poboljšanja u odnosu na ranija izdanja Army Menova prevashodno su u AI-u vojnika, koji je uznapredovao od nivoa ameba do nivoa pokretnih biljaka.