Najnoviji podžanr u okviru real-time strategija nije startovao previše slavno: naslovi kao što su Force Commander i Dogs of War su na dobru ideju zalepili negativan kvalitativni predznak, koji, hteli mi to ili ne, u velikoj meri utiče na evaluaciju novih taktičkih igara u kojima se od igrača isključivo zahteva manipulacija snagama na terenu. Odsustvo borbe za resurse u ova dva slučaja bilo je propraćeno i odsustvom svih elemenata koji igru čine zabavnom.

Totalna kontradikcija nam stiže iz „Sierre”. Tačnije, iz pera „Massive Entertainmenta”, megatalentovane grupe Šveđana koja je odgovorna za dijamant zvani Ground Control. U svim elementima koji su iole relevantni za ocenjivanje, igra je apsolutni šampion kvaliteta.

Literarna podloga, odnosno, kvalitet zapleta koji krasi igru predstavlja osveženje kakvo smo posle Starcrafta videli zanemarljivo malo puta. Bogata i zanimljiva fabula, prepuna iznenadnih obrta i upečatljivih likova je virtuelni okvir u kome ćete prodefilovati (i aktivno učestvovati) kroz sukob mega-korporacije (Crayven corp.) i militantne religijske sekte (Order of the New Dawn), kao glavnih eksponenata bipolarnog sveta budućnosti. Vodeći bespoštedni rat za prevlast nad kolonizacijom zvezdanih sistema, obe strane će gotovo uporedo nabasati na ostatke vanzemaljske civilizacije. Krig 7-B, planeta na kojoj su pronađeni čudni obelisci od gotovo neuništivog materijala, uskoro postaje borbena zona najvećeg zamislivog obima, u kojoj ćete vi dati skroman doprinos kroz komandu nad jedinicama koje neće preći formacijski nivo čete. Kroz 30 misija, imaćete priliku da probate ratovanje iz ugla obe sukobljene strane (prvih 15 Crayven, drugih 15 Order...), razvalite mnogo neprijateljskog hardvera i instalacija, upoznate zanimljive likove i ubijete ih :)...

Kvalitet literarnog predloška (pored skriptovanih scena u misijama), pre svega se ogleda u nadahnutim brifinizima pred početak svake misije, kao i u odjavnim monolozima glavnog junaka posle uspešnog završetka iste. Nosioci priče, korporacijski major Sara Parker i mladi „Deacon” (kapetan) Reda Nove Zore Džerad Stoun su likovi sa kojima ćete se sigurno sroditi (nisu kalibra Zeratula ili Džima Rejnora, ali da su životni - jesu!). Ogorčeni protivnici u prvom delu igre, kasnije će formirati alijansu očajnika u poslednjem pokušaju da spreče opštu katastrofu koju bi izazvalo aktiviranje ratne mašinerije davno zaboravljenih aliena, stavljajući na kocku (pored života) budućnost u okvirima firme (Sara) i navlačeći gnev inkvizitora željnih moći i razaranja (Stoun). Ako od igre pre svega tražite feeling nečeg epskog, ovde ćete ga sigurno naći.

Mehanika i tehnika u okviru igre plod su dobre ideje: pre svake misije, u skladu sa njenom težinom i napretkom kampanje, dobićete mogućnost da konfigurišete vaše skromne invazione snage (tip snaga i oprema koju nose u bitku), koje ćete putem desantnog broda spustiti u borbenu zonu na planeti. Na početku, pored komandnog transportera, raspolažete sa jednim vodom (više liči na odeljenje) pešadinaca, da bi kasnije stekli kvalitativnu dopunu u vidu raznih oklopno-mehanizovanih jedinica, artiljerije, lovačke, bombarderske i jurišne avijacije. Preživljavanjem u borbi jedinice stiču iskustvo, tako da ćete i kroz to dobiti snažan feeling identifikacije sa saborcima koji vas prate od početka (da ne govorimo o opipljivoj korisnosti iskusnih vojika). Borbena manipulacija vašim pulenima je izuzetno jednostavna, blagodareći (do sada) najsavršenijem interfejsu za kontrolu kamere, određivanje formacija, waypointa i akcije u svekolikom svetu 3D real-time strategija. Komandovanje je olakšano uvođenjem principa direktne kontrole nad formacijskom jedinicom, umesto nad svakom jedinkom ponaosob. To u praksi znači da će grupa od četiri tenka reagovati kao jedan, napadati onoga na koga joj ukažete, dok će interni AI svake jedinice u okviru grupe određivati (najčešće uspešno) najbolju taktičku poziciju putem koje će izvršavati naređenje (lokalno premeštanje, odgovor na vatru koja je njemu upućena i slično). Plasman na terenu i direktna naređenja vezana za to moguće je fino podesiti određivanjem ciljne orientacije svake jedinice (pošaljete tenkove da brane klanac, i odredite da po dolasku prednji oklop okrenu iz pravca kojim će protivnik doći). Takve i još mnoge druge taktičke šarolikosti čine Ground Control onim što jeste.

Jagode smo ostavili za kraj. Lepak koji povezuje sve ove divne taktičke detalje je grafika kakvu do sada sigurno nikada i nigde niste videli! 3D engine Ground Controla izgleda, u najmanju ruku, fantastično: prava galerija svih mogućih efekata hardverske akceleracije, najuverljivija morfologija terena koja se da zamisliti, ultra-detaljne jedinice i građevine. Fleksibilnost enginea najviše dolazi do izražaja mogućnošću gotovo neograničenog zumiranja, kada se očas posla možete prebaciti sa „orbitalnog” pogleda na perspektivu beonjača i posmatrati (i usmeravati) jedinice iz apsolutno neposredne blizine. Sjajno!

Da bi Ground Control igrali onako kako treba (i imali prosečan frame-rate), biće vam potreban nosorog od mašine. Konfiguracija navedena u kategoriji „optimum” dovoljna je za rezoluciju od 800*600, sa minimumom detalja, a da bi ga odigrali u kompletnoj vizuelnoj slavi (1024*768, 32-bitna paleta, maksimum detalja) trebaće vam hardver koga još nema u serijskoj proizvodnji!

Po prvi put, ovakvi zahtevi zaista imaju opravdanje.