Osećate se umorno? Noću vas bude horor scene u kojima vam bića iz druge dimenzije sisaju mozak? Završili ste i treći deo Heroja, i ne znate za sebe? Hm, čini se da je vreme za novu igru, nešto što će vam probuditi vijuge i vratiti vas u život. Mi imamo predlog. Verovatno da nema igrača koji nije čuo za Lode Runner, igru koja je tokom osamdesetih bila uzrok mnogih neprospavanih noći. Posle nekoliko nezvaničnih nastavaka (poslednji je objavljen 1996. godine), krajem prošle zime pojavio se oficijelni nastavak jedne od najpopularnijih logičkih igara svih vremena. Da li će „Presage” uspeti da ponovi uspeh prvog dela, teško je predvideti. Za sada se samo može reći da Lode Runner 2 ima čemu da se nada, ali isto tako i da pati od nedostataka koji bi mogli skupo da ga koštaju.

Ni posle nekoliko inkarnacija Lode Runner nije izmenio osnovni koncept. Da podsetimo: sakupljate dragulje i pazite da sačuvate glavu na ramenima. Nivoi su puni zamki, a najveći problem predstavljaju Monasi, uporni čuvari kristala koji će se truditi da vas ometaju na svakom koraku. Kad sakupite sve što treba, otvara se teleport i možete preći u naredni nivo.

Najvažniji pomak u odnosu na prethodne nastavke predstavlja novi tip izvođenja. Standardno 2D platformsko okruženje zamenjeno je pseudo 3D izometrijskim pogledom (pod uglom od 45 stepeni u odnosu na normalnu ravan) sa mapama koje se skroluju u svim pravcima (sličan pogled nalazi se u igrama Crusader serijala). Koliko će nova perspektiva unaprediti ili otežati igranje pitanje je ličnih afiniteta, ali sigurno je da će upravljački interfejs doživeti radikalnije izmene. To bi igračima naviknutim na standardni obrazac moglo da pričinjava izvesne probleme i deluje zbunjujuće. S druge strane, dizajneri su novu perspektivu iskoristili za znatno detaljniju izradu pozadine. Ako ništa, barem je vizuelni utisak na strani novog rešenja.

Igra se sastoji iz 75 nivoa (u modu za jednog igrača) koji su grupisani u 5 različitih ambijenata. Na mapama se zapažaju svi poznati elementi poput merdevina, šipki za spuštanje, bombi i dr. Svaki od likova (stari poznanik Jake Peril dobio je i ženskog saborca po imenu Jane) može da izvede šest različitih pokreta (penjanje, trčanje, kopanje i drugo). Pokreti se brzo uče, tako da kroz nekoliko minuta možete usvojiti sve veštine potrebne za uspešno igranje. U tome će od velike pomoći biti prvih nekoliko misija koje su trenažnog karaktera. Ako i pored toga budete imali problema, konsultujte help fajl koji se nalazi na disku.

Smer kretanja likova, kao i predefinisani raspored tastera biće izvor zabuna, barem u početku. Izometrijsko izvođenje podrazumeva kretanje likova u četiri dijagonalna pravca, a default definicija tastera (‘1’, ‘3’, ‘7’ i ‘9’ na numeričkoj tastaturi) nikako ne pruža mogućnost dobre kontrole lika. Srećom, kontrole su potpuno konfigurabilne, ali ih nije ni malo lako dobro podesiti. Iako se nivoi uglavnom odvijaju na svemirskim platformama, sa čijih ivica se pruža pogled na prostranstva kosmosa, ne možete pasti u bezdan što je itekako važno u situacijama kada bežite preko nekog uskog mostića.

Od velike važnosti je i upoznavanje sa osobinama oružja. Na raspolaganju vam je šest tipova bombi koje eksplodiraju u različitom smeru i zahvataju manju ili veću površinu. Kao i kopanje, tako i bombe samo privremeno uklanjaju prepreke i Monahe (koji se vrlo brzo regenerišu), pa ni u jednom trenutku nećete imati vremena za dugo razmišljanje. Dakle, sem brzog razmišljanja, trebaće vam i dobri refleksi.

Najviše glavobolja zadavaće vam dosadni monasi kojih ima tri „vrste”. Plavi monasi su slepi i kreću se po ustaljenoj šemi koju nije teško uočiti. Od njih možete nastradati samo ako im se slučajno nađete na putu. Purpurni monasi su sasvim druga priča, ponašaju se krajnje nepredvidivo i po svemu liče na monahe iz originalne igre. Crni su najgora varijanta - uporni su kao mazge, prate vas u stopu me gde da se krenuli i vrlo je teško skinuti ih sa grbače. Na nekim nivoima nalaze se dodaci koji će vam omogućiti da uništavate monahe jednostavnim dodirom.

U jednostavnost koncepta igre uklapaju se i tehničke karakteristike. Grafika je pristojna, ne preterano privlačna, ali vrlo detaljna i funkcionalna. Mnogi nivoi imaju animiranu pozadinu, a jedini nedostatak odnosi se na nisku rezoluciju (640X480 tačaka) koja se ne može promeniti. Zvučna i muzička podloga lepo se uklapaju u atmosferu, a uz odgovarajući zvučnu karticu uživaćete u 3D efektima koji su lepo implementirani.

Igračka atmosfera Lode Runnera 2 je u velikoj meri ostala na nivou prethodnika, zahvaljujući odsustvu raznih „poboljšanja” koja bi sigurno pokvarila utisak. Naprednije igrače obradovaće podatak da je igra u potpunosti otvorena i nelinearna, tako da već na početku mogu igrati nivo koji žele. Početnicima ipak preporučujemo da guslaju od početka. Relativno mali broj ponuđenih misija uskoro će biti obogaćen brojnim custom nivoima, a zahvaljujući priloženom editoru možete kreirati i sopstvene mape. Igranje u režimu za više igrača još je zabavnije.