U sasvim prosečnoj prošlogodišnjoj ponudi igara „Red Storm Entertainmenta” (Dominant Species, Tom Clansy’s ruthless.com), našao se jedan naslov koji je razvejao sve sumnje u pogledu talenta dotičnih ljudi: Rainbow Six. Izazovno težak, radikalno realan i pre svega izuzetno zabavan, ovaj antiteroristički taktičko-pucački blockbuster zasluženo je pobrao „sezonska odlikovanja” svih značajnijih igračkih glasila širom sveta, a posebno ona koja se odnose na „nove domete, kvalitet i zaraznost” pri multiplayeru.

Autori igre nisu zaspali na lovorikama, nego su odmah počeli da rade na paketu dodatnih misija, uz tesnu saranju sa fanovima i pomno praćenje odjeka i komentara na brojnim Internet diskusionim grupama. Rezultat novih ideja i feedbacka publike je Orlova straža, prvi (nadamo se ne i poslednji) set dodataka, misija i poboljšanja osnovnog, sada već skoro legendarnog paketa.

U odnosu na šesnaest single misija iz Rainbow Sixa, nova doza od samo pet istih na prvi pogled zvuči skromno i nedovoljno. Iako ih je malo, koncepcijski su doteranije, izbalansiranije i zbog nekoliko planski doteranih „zvrčki” mnogo teže za uspešno kompletiranje. Ako vas težina igre bude demoralisala, kompenzaciju i motiv za igranje sigurno ćete naći u više nego atraktivnim lokacijama na kojima ćete se ganjati sa teroristima: počevši od eliminacije momaka koji su zauzeli lansirnu rampu ruskog šatla „Buran” u Kazahstanu, preko kokanja sa militantnim Sikima u galerijama indijskog Tadž Mahala, šibanja sa komandosima IRE u hodnicima britanskog parlamenta i tornju Big-Bena, oslobađanju turista iz za- branjenog grada u Pe- kingu (oteli su ih kineski teroristi-muslimani!) pa do velikog vašingtonskog finala i upada u američki Senat (ovoga puta su u pitanju radikalni komunisti, koji su kidnapovali neke senatore i minirali zgradu) uživaćete u unikatnim, u dlaku realno preslikanim okruženjima, čija vas lepota i dorađenost lako može naterati da zaboravite na „deratizaciju” objekta koja vam je stavljena u zadatak.

Sem novih lokacija, dobili ste pojačanje u vidu novog ljudstva (mahom jurišnika sa „assault” specijalnošću, koji predstavljaju najzahvalniji izbor za svaku misiju) kao i skromnu dopunu arsenala (H&k G36K i G3A3-najnovije modele heklerovih automatskih pušaka i superprobojni .50 Cal. „Desert Eagle” pištolj, dobro poznat svakom ljubitelju Fallouta 1 i 2). Logistička poboljšanja će vam biti više nego potrebna, zato što gorespomenute „planske zvrčke” pre svega znače veoma nezgodno (po vas) povećanje sposobnosti terorista: rđavi momci su sada barem duplo efikasniji u pogledu vremena reakcije (otvaranja vatre) na vaše prisustvo, redovno vas gađaju u glavu (one shoot, one kill) i strateški su mnogo bolje raspoređeni po mrtvim uglovima, senkama i skrivenim lokacijama (što se posebno da videti u trećoj misiji, kada ćete sasvim sigurno izludeti od muke pri penjanju na vrh Big-Bena koji prosto vrvi od komandosa IRE). Početni izbor oklopa sada ima dalekosežnije posledice, jer buka koju stvara tim obučen u teške „Urban breach” uniforme lako može poništiti efekat pojačane zaštite od metaka.

Veliki broj neiskusnih i nestrpljivih igrača imao je primedbe na sistem planiranja misije u originalnoj igri: svega nekoliko scenarija su posedovali fabrički urađen, default plan akcije, definisan raspored i broj timova, kao i „go” kodove i kojima su se aktivirali. Sada svaki zadatak poseduje opcionu autorsku šemu izvođenja, što vam može uštedeti dragoceno vreme i nerviranje zbog konstatnih previda i omaški (ali i smanjeno zadovoljstvo zbog rezultata koji ste dobili „na tanjiru”). A ako spadate u igrače sa slabijim refleksima, pohvalićete i novi „full watch” mod, u kome nećete neposredno kontrolisati komandose, već ćete iz perspektive odabranog tima posmatrati odvijanje akcije po planu, izdajući komande za raspoređivanje i način angažmana (čime Eagle Watch postaje 100% strateška igra).

U svetlu novih dometa koje su slične igre donele u svet, ponašanje protivnika u Eagle Watchu zaslužuje određene kritike: neprijateljski AI koji krasi Half Life i Delta Force, sa protivnicima koji vas bukvalno „love”, koriste granate i terenske objekte kao zaštitu od paljbe kvalitativno nadilazi model iz Rainbow Sixa. Ovdašnji teroristi, iako su precizni i smrtonosni nekako ne pokazuju dovoljno inicijative da vas pojure onako kako zaslužujete: u većini slučajeva vas čekaju u zasedi, ili patroliraju jednom istom rutom čija se šema lako i brzo da provaliti. No, to nije ništa što neka buduća zakrpa neće moći da popravi.

Te nedostatke adekvatno kompenzuje pregršt novih multiplayer opcija. Novi tipovi grupnih igara („assasin”, u kome svaki tim treba da sačuva nenaoružanog i ranjivog generala od protivničke paljbe, „scatter assasin”, koji predstavlja istu stvar, samo sa kolegama koji su raštrkani na mapi, „team terrorist hunt”, gde treba da pokokate više CPU kontrolisanih terorista nego protivnička grupica, itd.) sigurno će još dugo održati koncept Rainbow Sixa na multiorientisanom igračkom pijedestalu. Bag sa glasovnom komunikacijom iz originala je otklonjen, tako da igranje i komandovanje ekipom (ako ste vezani za brzog provajdera) dobija sasvim novu dimenziju i kvalitet.