Elektronsko mastilo uspelo je da spoji modernu tehnologiju sa tradicionalnim čitanjem knjiga i time privuče veliku pažnju ljubitelja pisane reči, ali u poslednje dve godine na polju elektronskih čitača pomaka gotovo da nema. Iako su svi vodeći proizvođači imali u tom periodu po nekoliko modela, nijedan od njih nije doneo neki opipljiviji pomak u odnosu na prethodne generacije jer je osnova, tj. ekran - ostao isti. Stagnaciju je lakše shvatiti ako se uzme u obzir to da korporacija E-ink ima maltene monopolski položaj na tržištu ekrana sa elektronskim mastilom, a kako to obično biva kada neko ima monopolsku poziciju, tehnologija se razvija sporo, a cene ostaju visoke. Jedini ozbiljan konkurent na ovom polju, tajvanski Sipix, koji se već godinama muči da usavrši svoje ekrane, završio je u rukama E-inka u letošnjoj akviziciji, te je dominanta pozicija te kompanije na tržištu dodatno učvršćena. Proizvođači po sajmovima mašu raznoraznim varijantama ekrana na elektronsko mastilo, pa smo imali prilike da vidimo ekrane visoke rezolucije, ekrane u boji, pa čak i savitljive poput novina, ali nijedan od tih prototipova nije dospeo u neki komercijalni proizvod.

Uvidevši da je tržište zasićeno proizvodima koji su samo „prepakovani”, najveći svetski proizvođač elektronskih čitača američki Amazon predstavio je, posle četiri godine razvoja, novi, prema njihovim rečima, revolucionarni e-čitač sa ugrađenim osvetljenjem. Ovde je neophodno da zastanemo kako bismo se podsetili na dve glavne prednosti koje E-ink ima u odnosu na LCD. Prva je to što se slika osvežava samo pri promeni sadržaja pa nema treperenja, a druga upravo to što ekran nije osvetljen, te nema zamora očiju koje izaziva pozadinsko osvetljenje.

Uvećani detalj ekrana novog modela (levo), u odnosu na ekran ranijih modela (desno)

Reklo bi se da Amazon skače sam sebi u usta izbacivanjem jedne od stavki na kojoj se do sada insistiralo, međutim, prema njegovim tvrdnjama, u pitanju je revolucionarno rešenje za osvetljavanje ekrana, koje je daleko prirodnije od dosad viđenih tehnologija. Reklama navodi čisto belu pozadinu, za razliku od sive, koja je do sada karakterisala elektronsko mastilo, pa usled toga i ime čitača - Kindle Paperwhite. Osnovu svega i dalje čini klasični E-ink displej, ali uz dvaput višu rezoluciju i 25 odsto veći kontrast u odnosu na prethodnu generaciju ekrana Pearl. Poput prošlogodišnjeg modela Kindle Touch, Paperwhite takođe ima ekran osetljiv na dodir, a Amazon se ovom prilikom odlučio za kapacitivni ekran umesto infracrvene varijante kompanije Neonode. To je prilično čudan potez kada se uzme u obzir to da je ovakvo rešenje ranije smatrano inferiornim, pošto dodatni sloj preko ekrana negativno utiče na kontrast, ali brzina odziva i preciznost svakako su na strani kapacitivne varijante.

Umesto standardnog zaštitnog stakla, završni sloj ekrana Paperwhite zapravo je usko vezan za samo osvetljenje. Na prvi pogled, radi se o klasičnom sidelit sistemu gde diode smeštene po obodu displeja osvetljavaju ekran. Naravno, očigledno je da je nemoguće ravnomerno osvetliti ekran ove veličine sa samo četiri dide smeštene u donji deo maske, a kako Amazon navodi da Paperwhite ima frontlit osvetljenje, tj. da je izvor svetla iznad ekrana, postavlja se pitanje kako je ekran osvetljen odozgo? Odgovor leži u završnom sloju ekrana, koji uzor nalazi u tehnologiji prizmatičnog filma. Karakteristika prizmatičnih filmova je da reflektuju svetlost poput ogledala, ali samo ukoliko je ona dovedena do filma pod određenim uglom, u suprotnom je propuštaju poput stakla. To zapravo znači da ukoliko sunčeva svetlost pada na ekran, završni sloj se ponaša kao prozirno staklo i propušta svetlost. Međutim, ako se svetlost usmeri pod odgovarajućim uglom, što je u ovom slučaju 90°, završni sloj se ponaša kao niz ogledala, te se svetlost dobijena iz LE dioda odbija i biva usmerena ka ekranu umesto ka očima čitaoca.

Ovakvo rešenje ima dve prednosti. Prva je da se relativno velika površina može ravnomerno osvetliti sa malim brojem LE dioda, a druga je da do oka stiže samo svetlost reflektovana sa površine ekrana, a ne direktno, poput LCD ekrana sa pozadinskim osvetljenjem. Krajnji rezultat trebalo bi da pruži malu potrošnju energije na osvetljenje, uz daleko manji zamor oka, jer je reflektovana svetlost oku daleko prijatnija od direktne.

Pored revolucionarnog ekrana, Paperwhite je pretrpeo još nekoliko izmena, ali, nažalost, nisu sve pozitivne. Nešto manje dimenzije i težina sa sobom povlače i kompletno odsustvo audio podrške, te više nema ni zvučnika ni slušalica, a samim tim ni funkcije glasovne naracije. Interna memorija uređaja je prepolovljena, te je sada pristuno samo 2 GB. To je dovoljno za oko 1000 knjiga, a Amazon ovaj potez opravdava mogućnošću da svoje knjige skladištite na njihov Cloud server, te zapravo nema potrebe da cela biblioteka bude dostupna lokalno, jer ih uvek možete putem WiFi ili 3G veze preuzeti na uređaj.

Korisnički interfejs pretrpeo je velike izmene, a najuočljivija je prikaz slika korice knjige na naslovnoj strani umesto tekstualnog naziva koji se do sada koristio. Prikaz teksta osvežen je ubacivanjem novih fontova, te ih sada ima ukupno šest, ali i dalje ne postoji mogućnost ubacivanja sopstvenih fontova. Tu je, naravno, i klizač za regulisanje jačine osvetljenja. Interesantna je i nova funkcija koja, pored procentualnog prikaza napretka kroz knjigu, ispisuje i podatak o vremenu potrebnom da se završi trenutno poglavlje ili cela knjiga.

Naravno, nas je najviše interesovao kvalitet prikaza novog ekrana u odnosu na prethodne generacije. Pri prikazu teksta na dnevnom svetlu bez osvetljenja, veće razlike u kontrastu nema, ekran je podjednako siv kao i ranije, nasuprot tvrdnjama Amazona o poboljšanju. Međutim, kada se osvetljenje podigne blizu maksimuma, u kombinaciji sa dnevnim svetlom, pozadina displeja Paperwhitea već je približnija belini papira, te se Amazonu može oprostiti ova marketinška zabluda.

Kako su i pređašnje generacije e-ink uređaja bile sasvim zadovoljavajuće pri dnevnom svetlu, nas je zapravo više interesovalo to kako će se novi Kindle ponašati u mraku. Mana koja pada u oči tek onda kada se uređaj koristi u zamračenom prostoru jeste neravnomerno osvetljenje u visini od 1 cm od ruba donjeg dela uređaja, što je upravo mesto gde su smeštene diode za osvetljenje. Kako se u tom delu ne nalazi sam tekst već informacije o trenutnoj poziciji u knjizi, ova mana ne dolazi mnogo do izražaja, ali ipak nije u skladu sa Amazonovom reklamom koja je najavljivala potpuno ravnomerno osvetljen ekran. Ukoliko se koriste niži nivoi osvetljenja, čitanje u mraku je prilično udobno, ali povećavanje nivoa osvetljenja kako bi se postigao veći kontrast neumitno povlači zamor očiju, tako da u noćnim uslovima ne možete očekivati isti kontrast koji imate danju.

Takođe, u totalnom mraku primećuje se da osvetljenje nikada nije potpuno isključeno, što nas je navelo da se zapitamo koliko to utiče na trajanje baterije, ali kako je novi Kindle izdržao dve nedelje umerenog korišćenja, jasno je da osvetljenje nema preveliki uticaj na potrošnju energije. Iako ne toliko bitna kod teksta, viša rezolucija ekrana svakako ima svoje prednosti. Najmanje veličine fonta daleko su jasnije nego ranije, a slike i grafički elementi deluju znatno bolje.

Sveukupno gledano, utisak je da Paperwhite nije na nivou reklama koje Amazon forsira. Ipak, to ne menja činjenicu da je on i pored toga najnapredniji e-čitač trenutno na tržištu, i ukoliko razmatrate kupovinu jednog ovakvog uređaja, najbolji je izbor u ovom trenutku.