Revolucija bez revolucionarne pravde je kao pica bez sira. Svi znamo da najbolja pravna mišljenja donose „u ime naroda” revnosni i istaknuti revolucionari bez pravnog obrazovanja. Francuska revolucija je postala reper za sve buduće pokrete koji su temelje jednakosti prvo zalili krvlju, pa potom srušili jer svaku uspešnu revoluciju ubrzo preuzmu beskrupulozni makijavelisti koji novi poredak uobliče u lične imperije. We. The Revolution nas vodi upravo u taj veseli kraj 18. veka i stavlja u ulogu sudije revolucionarnog tribunala. Dočaravanja ovih istorijskih zbivanja se latio mali poljski razvojni tim (kojih ima kao bosanskih ćevapdžinica), čija je jedina prethodna igra bila kritički popljuvana. Zaista nismo očekivali da opskurni poljski studio uradi nešto ovako dobro (khm, Witcher, khm prim. aut.). Ipak su Poljaci, pored svojih pobuna i revolucija kroz istoriju, imali peh da vođe svih velikih evropskih revolucionara odluče da i poljske zemlje pripadaju teritoriji revolucionarne avangarde, što je možda pomoglo da ubodu ton igre. Ne samo što igra razbija u najvažnijim aspektima atmosfere i istorijsko-igračkog doživljaja, već je neočekivano kompleksna i pokušava da kroz sijaset različitih mehanika pokrije totalitet iskustva revolucionarnog sudije.

Na prvi pogled igra predstavlja kvalitativnu i kvantitativnu evoluciju koncepta koji je etablirao Papers, Please (spadaju još HEADLINER i Not Tonight), tj. simulator birokratije. Tu formu su dva dela Orwell serijala grafički, mehanički i narativno obogatili, a We. The Revolution parira narativnim kvalitetom, obogaćuje detaljima stilizovan poligonalni vizuelni pristup Orwella i ostavlja u prašini ostatak žanra raznovrsnošću igračke mehanike. Odlično integrisani tutorijal vam detaljno objašnjava mnogobrojne koncepte, te vas lagano uvodi u osnovnu sudsku mehaniku. Čitanjem optužnice i dokaznih predložaka tražite označene bitne delove, zatim povezivanjem detalja poređanih u krugu sa slikovito predstavljenim činjenicama otključavate svedoke i pitanja koja možete postaviti optuženom. Kako ispitivanje teče, morate voditi računa o raspoloženju naroda (publike u sudnici). Pučina ima svoje stavove o svakom zločinu i stepen nezadovoljstva izražen u skali. Ako pustite da nezadovoljstvo napuni skalu, dobićete ozbiljne penale na statusne pokazatelje. Paziti treba i na stav porote koja neće blagonaklono gledati na neslaganja sa njihovim mišljenjem. Svako pitanje nosi potencijal da uznemiri publiku i utiče na mišljenje porote (za neka pitanja ne znate u kom pravcu), ali na kraju svakog suđenja morate podneti izveštaj koji pregleda tužilac, za čije je uspešno popunjavanje neophodno čuti što više iskaza. Izveštaj se sastoji od nekoliko pitanja koja iziskuju pažljivo čitanje optužnice i priloga i slušanje iskaza (koje možete ponovo pogledati u beleškama). Netačno popunjen izveštaj nosi penale, koji će vas snaći i ako izbegnete da postavite sva pitanja. To ćete često morati da radite kako biste naveli porotu na vama odgovarajući zaključak ili izbegli da se publika unervozi. Svaka presuda (smrt, zatvor ili oslobođenje) donosi i promenu reputacije sa narodom i revolucionarima, što morate uzeti u obzir jer vas čeka linč ako padnete u nemilost kod jednih ili drugih. Pored odnosa, tu je i generalna reputacija i uticaj (valuta igre), koji taktički koristite da se izvučete iz teških situacija (čiji priliv takođe zavisi od vaših presuda). Uspešno balansiranje svih faktora u sudnici je ne samo imerzivno i emotivno nabijeno, već i sve teže kako slučajevi odmiču. Stvarne sudije iz tog perioda su ubrzo morale da se prilagode sve revolucionarnijem pravnom okviru lišenom današnjih sitnoburžoaskih koještarija poput prava na odbranu (pokušaj odbrane se smatra nepoverenjem u revolucionarnu pravdu) ili rehabilitaciju (ili se neko ogrešio o revoluciju ili nije, pa postoje samo dve presude, oslobađajuća i smrtna). Dostupni deo igre nije zašao u period Terora, kada su se te promene intenzivirale, ali bismo zaista voleli da kasnija poglavlja igre budu tome posvećena i da se suđenja pretvore u farsu, a deo igre koji se bavi političkim mahinacijama i surovom borbom za moć izbije u prvi plan, što bi bilo veoma istorijski autentično.

Pored suđenja u igri su i vaš odnos sa tužiocem (sa kojim se možete kockati i piti), vašom porodicom, mentorom koji vam može pomoći na sudu i istorijskim ličnostima tog perioda, kao i dodatni upravno-zakonski poslovi poput odluka o održavanju reda. Na kontakt sa istorijskim ličnostima, koji ostvarujete kroz priču, nadovezuje se mehanika intriga gde u međusobnim sukobima glavešina revolucije birate stranu i pokušavate da utičete na ishod konflikta. Zanimljiva je i mehanika vašeg uticaja na Pariz, glavni grad koji je i jezgro revolucije. Grad je podeljen na sektore kroz koje širite svoj uticaj boreći se sa političkim rivalima. Različite vrste agenata šaljete da na mutne načine preuzmu sektor, eliminišu tuđe agente i pridobiju uticajne frakcije.

Dostupni deo igre je skroz ispeglan, nismo susreli ni najmanje probleme. Primetili smo nekoliko tek nagoveštenih igračkih mehanika koje dalje produbljuju vaše uživljavanje u ulogu delioca revolucionarne pravde i dodatno komplikuju već iznimno složen proces navigacije kroz koloplet političkih prilika revolucije. Sigurni smo da će u konačnoj verziji sve to izbiti u prvi plan i biti uspešno integrisano u postojeću matricu sadržaja. Kao što smo rekli, nadamo se i organskoj radikalnoj izmeni osnovnih mehanika kako revolucija bude napredovala i prilike se menjale. Trenutno možemo samo rezimirati da igra obećava da bude prava senzacija koja pleni kompleksnošću, istorijskom autentičnošću i narativnim, vizuelnim i mehaničkim kvalitetima. Igra koju očekujemo sa revolucionarnim žarom.

Srđan BRDAR