Nakon kušanja slatkog otrova battle royale pucačina nalik na PUBG, klasični multiplayer šuteri sa respawn mehanikom i natezanjem oko ciljeva koji stalno prelaze iz ruke u ruku više mi nisu zanimljivi kao ranije. Moja Steam statistika kaže da sam multiplayer Call of Duty: WWII igrao svega sedam sati pre nego što mi je neopozivo dosadio. Čak sam i Call of Duty: Ghosts i Advanced Warfare igrao tri puta duže u multiplayeru! Nekada sam CoD hvalio na sva usta i pominjao češće nego što Đorđe Balašević pominje vraga u svojim pesmama, a danas me više asocira na prošlo vreme, nego na zabavu. Pucačkom multiplayeru potrebna je doza sveže krvi, a toga su i te kako svesni i developeri/izdavači dve gigantske franšize, CoD-a i Battlefielda, koji prvi put oponašaju trendove na nezavisnoj sceni, umesto da bude obrnuto. Zli Battle Royale je sve okrenuo naglavačke... Verujem da nisam jedini koji se tako oseća, osim, naravno, likova koji igraju takmičarski Counter-Strike i kojima bilo kakva promena ambijenta, igre, mehanike i diskursa nije u interesu.

Kao što će Call of Duty: Black Ops 4 doneti mod Blackout (vidi stranu levo), tako će i Battlefield V imati svoj battle royale mod (Firestorm) od čijeg kvaliteta i zaraznosti će ultimativno zavisiti sudbina kompletnog BF „paketa” za ovu godinu. On, nažalost, nije mogao da se proba u otvorenoj beta sesiji koja je išla u septembru, već ga EA Dice ljubomorno čuva za premijeru igre u novembru. Beta verzija Battlefielda V donela je samo dve mape i dva moda, conquest i grand operations, čiju „već viđenost” je, makar u prvih sat vremena, uspešno kompenzovala grafika od koje eksplodiraju glave. Bez preterivanja, Battlefield V je igra koja izgleda toliko dobro da vam od zevanja u grafiku neće biti dobro... Zahtevnost je takođe razumna, jer na PC-ju sa procesorom i memorijom iz 2013. i grafikom iz 2015. godine (Haswell i7, 16 GB RAM-a, GeForce 980 Ti...) sve teče kao podmazano na maksimalnom nivou detalja u rezoluciji 1440p. To je veoma značajno kad se uporedi sa najbližom konkurencijom (CoDBlOps 4) koja odaje utisak kao da se jedan isti engine, u neizmenjenoj formi, vunovlačari već više od decenije.

Krenimo s novim momentima u sferi gejmpleja... Izmene klasičnog Battlefield koncepta su mnogobrojne, ali najvidljivija promena tiče se smanjene količine municije koju nosite po defaultu: svaka klasa u borbu kreće s dva okvira metaka za primarno oružje, što bi trebalo da vas motiviše na timsko igranje i borbeno nastupanje u društvu klasa za podršku. Pored inženjera koji može da vas snabdeva municijom, značajan je i medic zbog pribora za prvu pomoć, koji sada mogu da se nose u inventaru i iskoriste kad vam zatrebaju. Municiju i lekove nalazićete i u stanicama za snabdevanje koje su posejane po terenu, najčešće oko ciljeva u conquest modu, što je još jedna motivacija za proaktivno delanje sa zajedničkim ciljem, ako mi dozvolite da se izrazim rečnikom beogradskih PR agencija. Kad vas eliminišu u borbi, dobijate mogućnost da dozivate u pomoć krkljanjem i zapomaganjem (odličan morbidni efekat) ili da iskrvarite i respawnujete se, a nova stvar je to što može da vas oživi svaka klasa, a ne samo medic (koji to, doduše, radi mnogo brže). Mogućnost spotovanja i markiranja protivnika tasterom ’Q’ ukinuta je, tačnije sada je prerogativ recon (snajper) klase, koja mora da opremi durbin i aktivno skenira horizont radi označavanja ciljeva. Ovo daje dodatnu motivaciju za šunjanje i gađanje iz potaje, što će pozdraviti svaki snajperista.

Sve ovo je lepo, ali ne donosi nikakvu suštinsku novinu u Battlefield iskustvo. Tokom bete me je zabrinulo što se ne zabavljam, te sam ponovo instalirao Battlefield 4, koji sam tradicionalno najviše voleo, kako bih iščeprkao razlog za „meh” osećaj. Legendarna četvorka i nova rimska petica, bez obzira na razlike u dobi i mehanici, proizvele su isti efekat nečega što je odigrano toliko mnogo puta da je teško naterati srce da se ponovo uzbudi i krv da kola žilama brže. Bez obzira na to što ruinirani Roterdam u conquest modu verovatno izgleda bolje od pravog Roterdama iz tog doba i što polarna svetlost tokom padobranskog desanta na Narvik u modu grand operations izaziva iskreno oduševljenje, sve ostalo je staro i umorno. Jurnjava za ciljevima čije je osvajanje privremeno, čekanje da se spawnuje tenk da biste se malo osvetili kamperima, savetovanje nubova u četu da siđu sa fiksnog mitraljeza u pozadini i da jurišaju na cilj da ne biste izgubili meč, izlazak iz granice borbene zone uz upozoravajući brojač sekundi čije ignorisanje dovodi do smrti, lista smrti i killova na kojoj samo snajperisti drže prvih deset mesta (već 10.000 godina i isto toliko Battlefield igara)... Kao i sličan sadržaj iz CoD: Black Opsa 4, sve ovo deluje sažvakano, prežvakano i svareno po n-ti put. Battlefield V, doduše, ima prednost koju donose epohalna grafika i fantastični 3D engine. Prilično sam siguran da će svaki kupac GeForce RTX karte kupiti i Battlefield V da bi pario oči efektima realnovremenskog ray-tracinga i da bi ubogim drugarima koji furaju AMD grafike slao shit-eating grinove u mesindžeru. Te efekte nisam iskusio igrajući MP demo jer nam RTX modeli još nisu došli na test (a nisam siguran ni da li demo podržava RTX ekstenzije), ali sam ih video u Kelnu na događaju GeForce Gaming Celebration. Totalno su ZOMGABILNI, verujte mi na reč. Ako ništa drugo, ove sezone imamo novine na polju grafike, pa možda budemo imali sreće da one povuku sve ostalo (maj es, ali nada umire poslednja).

Miodrag KUZMANOVIĆ