Uzevši u obzir količinu menadžera koji se u poslednjih par decenija masovno regrutuju u raznoraznim visokim školama strukovnih studija i sličnim akademskim institucijama širom naše lepe zemlje, kao i besmislenost njihovih tako stečenih titula i zvanja, pravo je čudo što igre tajkunolike tematike već nisu deo nastavnog programa na višim i visokim školama. Pre desetak godina sam se grohotom smejala kada sam čula za postojanje igre koja simulira ulogu menadžera javnih toaleta i gradske sanitarne mreže. Danas imamo akreditovane programe za diplomirane di-džejeve i šta sve ne. Svet je čudno mesto, indeed.

Kao neko ko nema niti je ikada imao aspiracije prema „menadžerisanju” bilo kakve vrste (pa čak ni datoteka na hardu sopstvenog kompjutera, blah), igre poput Megaquariuma nisu čest posetilac moje Steam biblioteke. Shodno tome, činjenica da iza ovog naslova stoji developerski tim koji je zaslužan za naslov Big Pharma, meni iskreno ništa ne znači, ali verujem da će nekome biti od koristi ta informacija pa rekoh da pomenem. Šalu na stranu, naslov koji je pred nama predstavlja punokrvnog predstavnika žanra tematskih menadžerskih simulacija i stavlja vas u ulogu rukovodioca javnog akvarijuma.

Jedno se igri nikako ne može zameriti, a to je raznovrsnost morske faune koja je u igri zastupljena. Nisam neki ljubitelj morskih dubina, ali sam igrajući igru bila u prilici da čujem za veliki broj različitih vrsta morskih živuljki – od bezopasnih ribica koje se kreću isključivo u grupama do najstrašnijih nemani koje ćete morati da izolujete u poseban ekosistem, ukoliko ne želite da pažljivo filtriranu akvarijumsku vodu obojite u crveno. S tim u vezi, prava je šteta što u igru nije implementirana bilo kakva enciklopedija ili bar dodatna trivija namenjena onima koji se ne igraju čisto radi zabave, već bi usput nešto i da nauče (čime bi se igra približila još korak bliže nastavnim planovima i programima ranije pomenutih akademskih institucija, ili ipak ne).

Igraču je ponuđena single player kampanja koja je više tu kao zagrevanje i trening za sandbox mod koji nema vremensko ograničenje i koje će pravi sladokusci umeti najviše da cene. Kampanja se razvija bez bilo kakve pozadinske priče i, mic po mic, otvara tehnološko i proizvodno stablo kako napredujete kroz nivoe. Napomenula sam već da igra jeste punokrvni predstavnik žanra, što znači da su u igru implementirani svi perkovi i finese koje ste od nje mogli i da očekujete. Različite vrste riba imaju različite preferencije po pitanju načina filtracija i temperature vode, zatim načina na koji je njihov prirodni habitat replikovan unutar samog akvarijuma (dodajete morsku travu i alge koje će ozeleniti prostor i pojačati koncentraciju kiseonika, ili pak kamene lukove i ostale drangulije koje će stvoriti dovoljan shade – neophodan jeguljama, na primer). Pored svega toga, valja povesti računa i o tome da unutar istog akvarijuma ne ukrstite prijateljski nastrojene ribice sa predatorima. Imate i ribice koje ne vole da dele životni prostor sa pripadnicima svoje vrste, ali u isto vreme nemaju problema sa ostalim ribicama, ali i one koje će isključivo moći da opstanu ukoliko budu kohabitovali sa još nekolicinom istih kako bi mogle da se zajedno kreću u plovama.

Novac nije jedini, pa možda čak ni najbitniji resurs u igri. S obzirom na to da se rejting vašeg akvarijuma meri brojem prestižnih poena, svu vašu pažnju treba usmeriti na podizanje renomea samog establišmenta. Nove vrste riba i novu aparaturu možete istraživati ukoliko imate dovoljno science poena (i novca), a science poene ćete sakupljati uvođenjem novih vrsta riba u asortiman vašeg akvarijuma. Što je raznorodnija ponuda istog, uvećavaće se broj (oduševljenih) posetilaca. Njihovim povećanjem progresivno će rasti i broj ecology i science poena koje ćete ponovo iskoristiti za research and development novih morskih vrsta i novih, savremenijih modaliteta toplotnih pumpi i prečišćivača za vodu, kao i novih gedžeta koji na ovaj ili onaj način imitiraju morsko dno i čine boravak u vašem akvarijumu ugodnim za goste i ribe istovremeno.

Gejmplej je poprilično smooth i sati će uz igru proleteti, a da to i ne opazite. Igra nije bez mana, doduše, a među prvima je i rogobatni interfejs koji dosta otežava navigaciju i snalaženje igračima koji nisu baš vični menadžerskim simulacijama (potpisniku ovih redova, na primer). Sigurni smo da će problemi i boljke od kojih naslov trenutno pati biti patchovani uskoro, ali u igri nenormalno nervira činjenica da posetioci parka jednostavno ne mogu da prođu kroz vrata koja su namenjena personalu akvarijuma (staff door). Tako dolazimo u apsurdnu situaciju da bate i seke koje su se našle u pogrešno vreme na pogrešnom mestu, u trenutku kada ste rešili da pregradite baš taj deo hodnika gde se oni nalaze i napravite ostavu za metle, ostaju za vek vekova zatočeni iza staff only tablice na vratima i vremenom postaju gladni, žedni i umorni. Sve to na kraju završi negativnim poenima prestiža za vašu firmu. Takođe, nemogućnost promene default kontrola (koje su takođe u najmanju ruku čudne) dodatno doliva ulje na vatru i nimalo ne pomaže.

Muzika u igri je daleko od loše, ali postaje repetitivna, pogotovo uzevši u obzir da je Megaquarium tip naslova koji se igra u sesijama od po par sati. Lista od 4-5 numere koje se vrte u plejeru će svakako smoriti i umoriti, ma koliko kvalitetne bile. Nakon par sati jednoličnog drndanja i drljanja po istim ritmovima i akordima i Bajagina nova pesma dođe kao melem za uši.

Mišljenja sam da se na Steamu najpopularnije one igre čije su cene između 10 i 20 dolara. Lično sam veliki ljubitelj ovih mid-range naslova sa potencijalom da budu hit, a čak i da omanu, nećete se baš toliko razočarati, s obzirom na količinu para koje izdvojite za njihovu kupovinu. Megaquarium tu takođe traži svoje mesto pod suncem. Igru trenutno možete kupiti za 18 dolara na popustu i možemo slobodno reći da tih para i vredi, pogotovo ako ste ljubitelj ovog žanra.

Ana KRSTIĆ