Gamescom 2018, Keln, Nemačka

Novi najveći igrački sajam starog kontinenta tradicionalno je bio bogat igrama svih žanrova, ali većina onih najzvučnijih nisu mogle da se igraju na Gamescomu

Ovogodišnji Gamescom održan je u Kelnu između dvadeset prvog i dvadeset petog avgusta. Još jednom je više od trećine miliona fanova elektronske zabave uživalo u bogatoj ponudi naslova i pratećem zabavnom programu kao što su turniri, cosplay takmičenja i muzički događaji. Tradicionalno, prvi dan je bio rezervisan samo za pripadnike medija i tada je gužva već bila na impresivnom nivou, da bi sa svakim sledećim danom broj posetilaca bio sve veći i stavljao prostor kelnskog sajma na sve veću probu, a nisu ostali dužni ni sistemu javnog saobraćaja, što gradskom, što međugradskom. Duo fantastikus koji već nekoliko godina pohodi Gamescom noseći barjak „Sveta kompjutera” ponovo je bio na licu mesta da žrtvuje svoje tabane i kičmu kako bi okrepio svoje oči i srca novim sadržajem i vama preneo utiske. Kao i svake godine, uvek je moglo da se vidi više, ali smo još jednom dali sve od sebe da postignemo maksimum koji dva čoveka mogu da vide.

Svake godine svaki posetilac Gamescoma (pa tako i mi) dođe na sajam s određenim očekivanjima, željama i ličnim spiskom naslova koje želi da vidi. Na veliku žalost svih tih ljudi (pa tako i nas), većina „velikih” izdavača još jednu godinu na sajam je došla bez najzvučnijih naslova koje publika najviše želi da vidi. EA nije imao igrivu verziju Anthema, Ubisoft je došao na Gamescom bez Beyond Good and Evil 2, Bethesda je od Fallouta 76 prikazivala samo trejlere, a Microsoft je odlučio da ne prikaže većinu naslova koji su nedavno najavljeni na sajmu E3, na čelu s igrom Battletoads i sva tri nova naslova u franšizi Gears (of War). Čak ni Blizzard, prvi put u poslednje četiri godine, nije imao veliku konferenciju na kojoj bi predstavio nešto impresivno, makar to bili sinematici. Ipak, i pored toga što nekih zvučnih naslova nije bilo u igrivom obliku na ovogodišnjem Gamescomu, za svaku od tih „odsutnih” igara tu su bile desetine odličnih naslova koji svakako zaslužuju vašu pažnju i vreme. Zapravo, mi smo rešili da podelimo naš fokus između igara koje bi nekom mogle da prolete ispod radara i klasičnih „velikih naslova”.

Na Microsoftovom štandu moglo je da se vidi mnogo toga, a jedan od najdužih redova bio je onaj ispred štanda gde su mogla da se igraju dva nivoa iz genijalne platforme Ori and the Will of the Wisps. Atmosfera u nastavku igre Ori and the Blind Forest prevazilazi umetničko delo koje su stvorili autori originalne igre u ovom serijalu. Nova okruženja, ambijentalna muzika, protivnici i, naravno, Orijeve mogućnosti tokom istraživanja fantastičnog sveta garantuju igru uz neprestani osmeh.

U Microsoftovoj ponudi je i igra Sable. Ovaj naslov delo je malog britanskog studija Shedworks koji broji tek šest članova (i samo dva stalno zaposlena). U pitanju je istraživačka igra s upečatljivim vizuelnim stilom, jasno inspirisanim Moebiusovim stripovima i sa cel shading izvođenjem. Naslovna devojčica Sable članica je društva na vanzemaljskoj planeti u dalekoj budućnosti. Na ovom čudnom svetu svi nose maske kao odraz svoje ličnosti, a svaka mlada individua, kad postane odrasla osoba, napušta rodni dom i polazi na svojevrsno „istraživačko hodočašće” tokom kog otkriva brojne tajne i rešava mnoge zagonetke neraskidivo vezane za samu planetu na kojoj se nalazite. Igra obećava specifičnu atmosferu i narativno iskustvo jer svi stanovnici sveta znaju šta Sable radi i pomažu joj koliko mogu, ali joj niko ne otkriva direktno sve tajne koje leže pred njom. Igra Sable bi trebalo da se pojavi u prodaji tek krajem sledeće godine. Microsoft je na svom štandu predstavio nekoliko simpatičnih naslova manjih razvojnih studija, među kojima su Planet Alpha, Kingdom: Two Crowns i War Groove, ali mi smo najviše vremena odvojili za prelepi Tunic. U toj slatkoj metroidvaniji vodite simpatično animiranog miša koji istražuje svet ispunjen raznim čudnim protivnicima i zagonetkama koje postaju sve komplikovanije kako igra dalje odmiče. U duhu žanra ove igre, svaki predmet koji pronađete proširuje paletu vaših mogućnosti, čime vam postaje dostupan sve veći i veći deo igračkog sveta.

Među zvučnijim Microsoftovim naslovima moramo da izdvojimo Forza Horizon 4 kojem je to što izgleda fantastično zapravo najmanji adut. Promena godišnjih doba na ogromnoj mapi sačinjenoj spajanjem upečatljivih delova krajolika Velike Britanije nije samo kozmetičke prirode nego direktno utiče na vožnju po svim terenima. Proleće je najkišnije doba na britanskom ostrvu, pa ima najviše blata i mokrih puteva. Leto je suvo, pa se za svim vozilima diže prašina. Jesen je, iako kišna, drugačija od proleća, a zimu više obeležava poledica nego sneg. Godišnja doba u igri smenjivaće se na svakih sedam dana, a u igri će se neprestano pojavljivati izazovi i događaji koji moraju da budu izvršeni za sat, dan ili nedelju dana. Tokom prvih šest meseci igre, svake nedelje će biti dodavana po dva nova vozila, a svake četiri nedelje novi DLC će proširivati svet igre. Društveni aspekt počiva na udruživanju u auto-klubove sa do 2000 drugih igrača i specijalnim aktivnostima koje možete da obavljate timski sa članovima svog kluba. Mod Team Adventure predstavlja PvP trku za 6v6 igrača u kojoj svaki igrač samostalno osvaja bodove, ali pobeđuje onaj tim čiji je ukupni zbir poena veći.

Na štandu dobrih ljudi iz Paradox Interactivea ponovo smo se sreli sa Mičom Gitelmanom iz Harebrained Schemesa i tima koji neumorno radi na Battletechu. Otkako je igra stigla u prodaju u aprilu ove godine, razvojni tim nastoji da svaka dva meseca izda mali patch koji kombinuje dodatni sadržaj i rebalans postojećih elemenata igre. Jedan od takvih besplatnih dodataka trebalo bi da postane aktivan tokom prve nedelje septembra i donosi ne samo doterivanje postojećih veština svih mechwarriora u igri nego i nekoliko novih veština. Ipak, srž prezentacije bio je Battletech: Flashpoint, prva zvanična ekspanzija koja će se pojaviti ovog novembra po ceni od dvadeset dolara. Nova mehanika koju donosi ekspanzija zove se upravo flashpoints i predstavlja specifične mini-kampanje koje će se pojavljivati na mapi galaksije. Ove kampanje biće kombinacija proceduralnog generisanja i ručno dizajniranog sadržaja, pre svega originalnih priča. Smisao svakog flashpointa jeste serija izbora. Tu su specifični uslovi za svaku bitku u okviru mini-kampanje, zatim račvanje toka misija i na kraju vredne nagrade ako uspete da izgurate flashpoint do kraja. Po rečima autora igre, ako je originalni Battletech bio poput celovečernjeg igranog filma, onda su flashpointi kao mini-serije. Ekspanzija takođe donosi tri nova mecha, novo okruženje (tropi), kao i novi tip misija – Acquisition – u kom morate da dva poteza držite po jednog mecha na tri tačke oko mete.

Ubogi mladi Artjom konačno je napustio klaustrofobičnu podzemnu železnicu postapokaliptične Moskve i izašao u prostranu ali podjednako negostoljubivu prirodu. Metro: Exodus smo probali na konzoli Xbox One X, na ogromnom 4K ekranu i moramo da priznamo da nas je, makar s vizuelne strane, oduvao sa stolice. Iako igra nije smeštena u pravo open world okruženje, zone su prostrane i prepune detalja. U kratkom demou napadali smo (postoji i opcija za šunjanje) selo nekakvih bandita ušuškano na rečnoj obali, koji su želeli da se oslade našom kožom, ali su popili strele iz samostrela i sačmu. Svako oružje u igri je modularno i možete ga modifikovati na terenu ukoliko raspolažete resursima i planovima.

Iako autori ističu da je gejmplej inspirisan nastavcima XCOM-a, Mutant Year Zero najviše podseća na legendarni Fallout Tactics. Igra vuče korene od švedskog tabletop fenomena iz prošlog veka i predstavlja kombinaciju real-time i potezne taktike u kojoj vodite nekoliko interesantnih mutanata, od kojih je šou ukrao Dux, lik sa pačjom glavom i facom zlog Paje Patka. Igra se sastoji od fiksnih misija na prostranim mapama, nakon kojih ćete praviti pauze u bazi radi craftinga i nadograđivanja oružja i opreme.

Ljubitelji kooperativnih multiplayer pucačina u stilu Left4Deada učiniće sebi uslugu ako bace dug i ozbiljan pogled na GTFO, jedno od najprijatnijih indie iznenađenja na ovogodišnjem Gamescomu. Četvročlana ekipa zatvorenika je poslata da iz napuštenih postrojenja koja vrve od mutanata pronađe i iznese nešto što su gazde tamo zaboravile. Protivnici reaguju na zvuk, svetlo baterijske lampe, a municija je retka, tako da su šunjanje i tesna kooperacija među igračima imperativi. U igri je permanentno aktivan friendly fire, tako da morate da pazite gde praznite šaržer i da vodite računa o tome da ne ulećete u liniju vatre svojih kolega. Na igri radi švedski studio 10 chambers collective koji ispod pojasa ima slavni Payday, a igru najavljuju za kraj godine ili početak sledeće.

Na Nintendovom štandu imali smo prilike da iz prve ruke isprobamo neke od najzabavnijih društvenih igara koje ovaj izdavač sprema za svoju konzolu Switch. Super Mario Party je naslov koji obuhvata seriju mini-igara u kojima se do osam igrača takmiči u lokalu na istoj konzoli. Svaka mini-igra je specifičan izazov, kao što su trke, rudimentarne platforme ili igre spretnosti i svaka ima veoma interesantnu upravljačku šemu, pa morate neprestano menjati način na koji držite i koristite kontroler (a tu je i odlična podrška za force feedback). Specijalnu mini-igru u kojoj se nekoliko Switch konzola koristi kao jedinstveno igračko polje ipak nismo videli iz prve ruke. Nova iteracija u franšizi Super Smash Bros donosi više od trideset okruženja i preko 60 likova iz Nintendovih igara. Akcija je prosto furiozna. Bojna polja se neprestano pomeraju, a nasumično se generišu i na mapi pojavljuju objekti koji mogu da iz korena promene tok okršaja. Ovaj naslov svideće se svim ljubiteljima tabačina koji cene brze reflekse i nekonvencionalno razmišljanje. Na kraju, Super Mario Kart je novo izdanje u ovom popularnom serijalu sa prepoznatljivom borbenom vožnjom kartinga, mnoštvom popularnih likova iz Nintendovih igara i novim specijalnim napadima i efektima tokom trka.

Kad smo već kod naslova za Switch, na Blizzardovom štandu pogledali smo kako izgleda Diablo III u verziji za Nintendovu prenosnu konzolu i odgovor je – prilično dobro. Mehanički gledano, akcija predstavlja minimalno modifikovanu verziju konzolnog Diabla III. I dok je prikazani multiplayer demo u greater riftu bio dinamičan i zabavan, za ljude koji su navikli na veliki ekran, kao i miš i tastaturu, Diablo III na Switchu jednostavno nije ono što bi trebalo da bude.

Ako neko zna kakva igra nalik na Diablo treba da bude, to je Maks Šefer, čovek koji je stvorio serijale Diablo i Torchlight. Novi studio ovog autora jeste Echtra Games, a njihov novi projekat jeste Torchlight Frontiers. U pitanju je MMO naslov smešten u svet Torchlighta kom prete novi užasi nastali pod dejstvom embera, moćnog izvora magije koji ne može svako da kontroliše. U ovoj igri, koja bi trebalo da dostigne live fazu tokom sledeće godine, akcija je prepoznatljiv dinamički akcioni RPG u koji su se zaljubili fanovi prva dva Torchlighta. Takođe, prepoznatljiv je dizajn svega – od likova i oružja do stvorenja i okruženja. Novost u odnosu na prethodnike jeste to što u Frontiersu svaka zona u koju ulazite predstavlja novi delić sveta koji delite s drugim igračima.

Ubisoftu smo oprostili izostanak BGaE 2 sa Gamescoma u trenutku kad smo zaigrali Skull & Bones. Ova simulacija piratskog života u kompetitivnom multiplayer okruženju zaista je impresivna. Demo koji smo igrali na sajmu zaobišao je upravljački deo igre u kom opremate i unapređujete svoje brodove i posadu, već je na pučinu pustio 20 igrača, od kojih je svaki u ulozi kapetana sopstvenog gusarskog broda. Arhipelagom kojim plovite, pored ostalih gusara, krstare i trgovački, ali i vojni i ratni brodovi. Neki od njih aktivno love gusare, dok drugi samo štite transportne brodove. Demo je prikazao tri klase brodova s različitim arsenalima, brojem posade, karakteristikama plovidbe i jačinom trupa. Tokom bitaka sve to dolazi u igru jer su mornari neophodni kako za opsluživanje topova tako i za podešavanje jedara. Upravljački sistem je veoma intuitivan, što u kombinaciji s odličnom grafikom trenutno uverava igrača da je zaista kapetan gusarskog broda.

Što je bliže datumu izlaska, Anno 1800 izgleda sve bolje, ali i kompleksnije. Na ovogodišnjoj prezentaciji predstavnici Blue Bytea prikazali su nam kako kultura daje moć vašem industrijalizovanom gradu. Građevine kao muzej ili zoološki vrt podižu standard i kvalitet života, što daje dodatne diplomatske mogućnosti, kao i priliku da vam se pridruže novi vredni članovi društva. Sem toga, dodate su ekspedicije gde šaljete brod sa specifičnom posadom i opremom da istražuje daleka mora. Kad se posada susretne sa specifičnim, nasumično generisanim izazovima, na vama je da odlučite šta je najbolje za njih, ali i vaš grad.

Videli smo i kako napreduje razvoj nove iteracije slavnog serijala The Settlers na kom se takođe radi u Blue Byteu. Pored prelepe grafike koja nam omogućuje da pratimo male podanike našeg kraljevstva koji vredno obavljaju svoje zadatke, novi Settlersi koriste robusnu mehaniku koja se oslanja na upravljanje građevinama i stanovnicima. Pored treniranja specijalista, jedan od ključnih elemenata za uspeh u igri jeste mudra privremena upotreba nespecijalizovanih meštana koji mogu da pomognu specijalistima na manje zahtevnim zadacima u proizvodnim procesima i tako znatno ubrzaju razvoj vašeg kraljevstva. Igra, takođe, ima naprednu mehaniku borbe sa širokim spektrom jedinica.

Imali smo priliku da igramo i Assassin’s Creed Odyssey, naravno kao Kasandra. Demo verzija je sadržala nekoliko manjih borbi i veliki okršaj sa ozbiljnim bosom (radi se o poznatom stvorenju iz grčke mitologije). Borba je veoma tečna, sa klasičnom kombinacijom jakih i brzih odnosno bliskih i dalekometnih napada, kao i izbegavanja blokiranja i nekoliko specijalnih sposobnosti. Sama priča igre produbljuje sukob templara i ubica oko kontrole nad tehnologijama pracivilizacije, a većini igrača biće potrebno bar stotinu sati da prvi put pređe igru.

Na demo sesiju Total War: Three Kingdoms, koji potpisuje Creative Assembly, ušli smo kao skeptici jer njihov „mainstream istorijski” Total War serijal, uključujući i novi spin-off nastavak Total War Saga: Thrones of Britannia, poslednjih godina nije idealan, da ne upotrebimo teži pridev (fantasy Warhammer nastavci su izuzetak). Total War: Three Kingdoms je prva TW igra smeštena u Kinu iz perioda dinastije Han (190 NE), čiji politički prevrati i građanski rat podsećaju na Sengoku u dalekoj budućnosti susednog Japana. Demonstrirana nam je strateška mapa igre, a imali smo priliku da odigramo i jednu taktičku misiju u kojoj smo sa mape izvlačili snage koje su upale u zasedu. Bukvalno sve u vezi sa Three Kingdoms deluje lepše, funkcionalnije i bolje u odnosu na sve prethodne nastavke ove plodne franšize – od fantastične strateške mape, koja više nije pastelna mrlja sa jednoobraznim šumama, već izgleda predivno, preko ikona jedinica koje podsećaju na srednjovekovne akvarele, do modela jedinica i utegnutog borbenog interfejsa, svaki segment i element igre plene. Single-player kampanja će moći da se igra u dva osnovna moda – istorijski autentičnom i romansiranom u kom su neke jedinice bukvalni superheroji koji mogu da odlučujuće utiču na ishod bitke. Generalno gledano, sve nekako deluje mnogo „čistije”, ispeglanije i funkcionalnije, tako da smo uvereni da će ovo biti najbolji Total War nakon legendarnog Shoguna II. Ušli smo kao skeptici, izašli kao vernici...

Underworld Ascendant, dungeon crawler u stilu Ultime Underworlda, igra je na kojoj radi tandem originalnih autora (Warren Spector i ekipa) i ne zove se Ultima Underworld II samo zato što Electronic Arts ima prava na ime. Verzija koju smo probali izgleda i funkcioniše prilično razočaravajuće, što je posebno zabrinjavajuće jer datum izlaska nije daleko (jesen/zima 2018). Da nam nisu rekli u šta gledamo, imali bismo utisak da se radi o beta verziji nekog moda za Morrowind čiji je razvoj napušten 2006. godine. Blede teksture s minimumom detalja, neubedljiva borba, dosadni dungeoni... Svesni smo da je u pitanju mali indie studio koji ne raspolaže milijardama, ali na Gamescom se ne dolazi da bi se ovako blamiralo. Ako igru izdaju ove godine, novi Bard’s Tale će ih pojesti za doručak i neće ni primetiti šta je pojeo.

Focus Home Interactive, pored ostalog, ove godine predstavlja i Battlefleet: Gothic Armada 2, nastavak za koji autori kažu da radi sve što i kec, samo kompletnije i kvalitetnije. Za razliku od prvog dela, igra donosi sve Warhammer 40K frakcije koje imaju sposobnost da putuju svemirom, a autori su najponosniji na Tiranide i Nekrone, koje su nam demonstrirali u jednoj skirmish bici. Primetna je i unapređena grafika, kao i nekoliko novih opcija za napad i odbranu flotnih sastava. Igra će imati čak tri single-player kampanje, a junak osnovne je ponovo admiral Spire, koji se nakon potere za demonima u warpu nakon 800 godina vraća u Gothic sektor i zatiče ga u ruševinama. Ovoga puta ne može da mu pomogne, ali može da ga osveti...

Kod istog francuskog izdavača videli smo i Space Hulk: Tactics, novu kompjutersku verziju slavne stone igre smeštene u okruženje Warhammera 40K, a jedinstvena je po tome što će igrači prvi put moći da vode Genestealerse. Igra donosi dve kampanje, jednu za Blood Angelse, a drugu za Genestealerse, dok će u multiplayer okršajima igračima biti dostupni još i redovi Ultramarines, Dark Angels i Space Wolves. Najveća promena u odnosu na klasični Space Hulk model jeste uvođenje akcionih karata koje su vezane za svakog od likova u vašem odredu i zavise od njegove klase, opreme i reda. Kad bitka počne, sve karte se mešaju i nasumično vučete tri karte, a kad se ukažu potreba i mogućnost, možete da ih aktivirate i time ostvarite bitan bonus. Igra će imati i integrisan alat za stvaranje mapa, pa će igrači moći da prave i međusobno dele sopstvene taktičke izazove.

Predstavljen je i The Surge 2, naslednik hard-core akcionog RPG-a iz studija Deck 13. Radnja nastavka odvija se samo nekoliko meseci nakon događaja iz prve igre, ali sa potpuno drugim protagonistom i na novom mestu – u ostacima ogromnog Jericho Cityja. Nastavak unapređuje većinu stvari iz originala. Taktička borba je kompleksnija, s direkcionim blokovima koji otvaraju mogućnost za moćne protivnapade. Broj tipova oružja je udvostručen na deset, a neka od njih imaju višestruku namenu kao, na primer, velika sekira koja se rastavlja na dva manja oružja i omogućuje seriju brzih napada. Svako dalekometno oružje sada može da se ugradi na dron koji vas prati.

Specijaliste za vožnje iz italijanskog Milestonea dale su nam da se malo veselimo, a malo više blamiramo – uz Ride 3. Nova moto-simulacija u slavnom serijalu zamišljena je kao igriva enciklopedija istorije motora s više od 230 modela, od kojih svaki ima brojne varijacije, i preko 500 delova koji mogu da se menjaju i doteruju u skladu s vašim željama. Tu je i opcija stvaranja sopstvenog izgleda za svaki motor, koji zatim možete da podelite s ostalim igračima. Svoje motore ćete voziti na tridesetak realnih staza u različitim vremenskim uslovima. Pomenuto blamiranje odnosilo se na neprestano izletanje sa staze u normalnom režimu igre, a kad smo uključili olakšani, arkadniji režim, sve je bilo mnogo zabavnije. Ipak, za iskusnije vozače postoji i realistični režim koji je hard-core simulacija vožnje motora.

Poljski studio The Farm 51 omogućio je mrežne okršaje 8 na 8 u igri World War 3. U pitanju je moderna igra koja po konceptu podseća na starije naslove u serijalu Battlefield, gde se timovi koordinisano bore za kontrolu nad bitnim tačkama na mapi. Tu su i brojna borbena vozila, od kvadova koji poboljšavaju mobilnost vojnika do tenkova. Ipak, za pobedu u mečevima neophodni su koordinisano timsko igranje i saradnja jer od soliranja nema sreće.

MuHa Games, još jedan poljski indie studio, doneo je beta verziju Thea 2: The Shattering, potezne 4X igre inspirisane slovenskim folklorom čiji smo prvi deo opisali u SK 01/2016. Fantasy svetu iz prve igre desila se klasična fantasy katastrofa – razbijen je na komade. Na jednom od fragmenata vaš porodični brod nasukao se na ostrvo. Goli, bosi, bez resursa i baze, moraćete da dobrano zapnete pre nego što dobijete priliku da osnujete selo (u igri ih, ovoga puta, možete imati više od jednog).

I dalje smo u drevnoj Poljskoj... Techland, kompanija koja se smatra globalnim autoritetom za kombinovanje zombija i parkura, na sajam je donela dve ekstremno atraktivne igre. Dying Light: Bad Blood je multiplayer krljačina u battle royale maniru odnosno brutal royale, kako njeni developeri vole da kažu. Dvanaest igrača boriće se jedni protiv drugih, ali i protiv zombija u potrazi za semplovima krvi koji im osiguravaju mesto u helikopteru za evakuaciju iz borbene zone. Partije su kratke i vrlo brutalne, jer se borite mahom hladnim oružjem, dok su pucaljke retkost koja je rezervisana za povremene supply dropove. U društvu drugih smotanih novinara odigrali smo dve partije – nijedna nije bila duža od deset minuta, ali obe su bile nabijene akcionom mehanikom koja je poznata iz Dying Lighta. Igra uskoro dolazi u early access na Steamu i na početku neće biti besplatna (ali će nuditi ekskluzivne kozmetičke ajteme), dok će finalna verzija biti free2play i izdržavaće se prodajom kozmetičkih loot boxova.

Njihova druga igra jeste (pre)dugo očekivani Dying Light 2. Nekoliko decenija nakon zombi apokalipse, preživljavanje više nije individualno i totalno haotično, već se formiraju organizovane grupe ljudi koji dele slično viđenje sveta, života i civilizacije. U prevodu, frakcije su sada predominantne, a s njima dolazi i totalna nelinearnost u open world okruženju koje je nekoliko puta veće od onoga iz prve igre. Parkur je takođe pretrpeo kvalitetne izmene, pre svega one koje se tiču fizike objekata u prostoru (konopci koji se klate, kutije koje padaju i tako dalje). Igra je surovija nego ikad ranije jer pored zombija s kojima nema empatije u klinčeve sa sečenjem i razbijanjem glava stalno ulazite i sa ljudima. Njeno glavno obeležje je ipak nelinearna kampanja, koja pored nekoliko mogućih krajeva ima na desetine račvanja manjeg obima koja menjaju odnose snaga na terenu. Igra dolazi tokom sledeće godine, a vredi istaći da je legendarni Kris Avelone jedan od ključnih ljudi u timu dizajnera.

Finalni poljski kuriozitet jeste Irony Curtain, point & click avantura u kojoj vodite američkog studenta idealistu u poseti fiktivnoj verziji SSSR-a. Voljeni lider u ovoj simpatičnoj parodiji od igre vizuelno liči na vanbračnog sina Staljina i Lukašenka, a cilj igre jeste da uradite intervju s njim. Naravno, možete da pretpostavite seriju peripetija koju izazivaju sudar civilizacija, odnos smotanog zapadnog studenta sa sovjetskom birokratijom i situacije u koje upada.

Mali, slatki i potezni Achtung! Cthulhu Tactics, na kom radi sedmočlani tim iz britanskog studija Auroch Digital, potezna je taktička igra smeštena u Drugi svetski rat. Vaša ekipa, sastavljena od vojnika zapadnih saveznika, boriće se s nemačkim snagama koje predvode sledbenici Ktulua. Probali smo demo verziju bitke na taktičkoj mapi iz rane faze kampanje u kojoj nije bilo natprirodnih monstera, ali nije nedostajalo esesovaca. Igra je koncipirana na sistemu klasičnih akcionih poena (bez moderne podele na fazu pucanja i kretanja) i izlazi krajem ove godine.

Control je nova akciona avantura na kojoj radi finski Remedy Entertainment. Igra po formi podseća na njihov prethodni hitić Quantum Break, makar po efektima koje nadnaravne moći vaše heroine imaju na protivnike i okruženje. U ulozi ste šefice nekakvog biroa koji se bavi natprirodnim pojavama (Federal Bureau of Control), koji postaje kolektivna žrtva supernaturalne sile zlokobnog imena Hiss. Mlada šefica Džesi Fejden, pored specijalnog, autotransformišućeg modularnog pištolja, ima i sposobnost levitacije i telekinetičnog nasilja u stilu Darta Vejdera. Control očekujemo 2019. godine.

Ponuda kompanije Kalypso Media nije bila preterano plodna, ali za oko su nam zapali Rise of Industry, Shadows: Awakening, Warhammer 40,000: Mechanicus i, naravno, njihov dragulj u kruni, Tropico 6. Prva igra će se svideti ljubiteljima klasičnih izometrijskih tycoon igara, kakvih u Nemačkoj ima na desetine miliona (da nije Nemaca, ovakve igre niko ne bi pravio ili bi bile prava retkost). Shadows: Awakening, koji nakon nekoliko godina turbulentnog razvoja i bankrota prethodnog izdavača konačno (u septembru) izlazi na tržište, jeste akcioni izometrijski RPG sa twistom – u ulozi ste demona koji ne može da hoda normalnim svetom, već mora da zaposeda ratnike koji će za njegov račun da intereaguju s protivnicima i NPC-jevima u našoj dimenziji. Ova igra podseća na nekakav nesveti hibrid Diabla III i Trinea i, ako sve bude u redu, imaćemo opis u sledećem broju. Warhammer 40,000: Mechanicus vas premijerno stavlja u ulogu lidera Techpriestova sa Marsa, tehnomanske sekte koja održava ratnu mašineriju Imperije. Igra je potezna strategija u kojoj drugari pristovi pokušavaju da proniknu u tajne uspavanih Necrona, slučajno ih budeći i provocirajući šibanje. Za Tropico 6 konačno se zna kad izlazi – u januaru 2019 – a demo verzija koja nam je prikazana donela je nekoliko zanimljivosti u odnosu na poslednji build koji smo videli. To je, pre svega, mogućnost da organizujete državno gusarenje okolnim morima i da piratskim prihodima dopunjujete ekonomiju. Zanimljiva je mogućnost da u kontaktu s velikim silama izdejstvujete da postanete njihova kažnjenička kolonija – em će vam odnosi rasti kao kvasac, em ćete imati besplatnu ratnu snagu, uz, naravno, mogućnost da vas pobuna robova ekspresno skine s vlasti. Jedva čekamo januar.

Veseli momci iz nezavisnog studija CrazyBunch rade na point and click avanturi Leisure Suit Larry: Wet Dreams Don’t Dry. U pitanju je duhovni nastavak slavnog serijala, a mladi autori novog naslova pre svega su ljubitelji originalne igre. Premisa nove Larijeve avanture jeste da mu se nešto čudno desilo krajem osamdesetih i da je nekako transportovan u današnjicu. Umesto da ga čudi to što je putovao kroz vreme i da pokuša da otkrije kako se to desilo, Lari rešava da nastavi s onim što mu je najbitnije u životu – da (bezuspešno) muva ženske. Naš protagonista ponovo sreće plejadu otkačenih likova i upada u brojne nevolje. Sve je praćeno specifičnim humorom koji će ljubitelji serijala umeti da cene.

QC Games predstavio je na Gamescomu svoj novi akcioni RPG Breach čiji je fokus na kooperativnim mečevima za četvoro igrača. Igra je zasnovana na ideji da je pre 70.000 godina čovečanstvo bilo na rubu istrebljenja jer nije moglo da se nosi s brojnim mističnim stvorenjima. Besmrtni čarobnjak je spasao ljude napravivši dva paralelna sveta podeljena neprobojnim velom. U bliskoj budućnosti, čarobnjak odlučuje da čovečanstvo ipak ne zaslužuje njegovu zaštitu i veo počinje da se gubi, a svetovi ljudi i mističnih stvorenja ponovo se sklapaju u jedan. Igrači vode specijalne borce koji ratuju protiv napadača s druge strane vela, pre svega utvara koje ojačavaju druge protivnike i postavljaju vam zamke. U igri je skoro trideset klasa, svaka sa četiri osnovne veštine i dve vrste napada, a moguće je i kombinovanje veština između srodnih klasa, kao i pojačavanje napada putem dodatnih predmeta i dragulja. Mečevi u igri su veoma dinamični jer neprestano ispunjavate sve teže ciljeve dok talasi protivnika postaju sve opasniji.

Izdavač 1C Company je na Gamescom došao s velikim brojem nezavisnih igara iz manjih studija, među kojima su cyberpunk kombinacija RTS-a i RPG-a Re-Legion, kao i nordijski RPG Eternity – The Last Unicorn. Stygian: Reign of the Old Ones je takođe RPG, ali sa taktičkom borbom i mračnim, lavkraftovskim okruženjem. Ipak, borba je manje bitna od istraživanja sveta i borbe sa ludilom koje preti svima. Jedini način da očuvate zdrav razum jeste da se uvek ponašate u skladu s vrednostima koje čine jezgro ličnosti vašeg lika. Devil’s Hunt je akciona igra s borbom prsa u prsa koja je rađena po romanu „Equilibrium” Pavela Lešniaka. Priča prati Dezmonda, čoveka s demonskim moćima, koji mora da izabere na kojoj strani će se boriti u večnom okršaju između raja i pakla. Fell Seal: Arbiters Mark je još jedan RPG, sa kompleksnim sistemom za razvoj likova i njihovih veština, ali je od potezne borbe mnogo bitnije pripovedanje (iako je priča kliše o spasavanju fantastičnog sveta od sila mraka).

Na štandu Devolver Digitala predstavljena nam je igra Gris (španski za sivu boju). Protagonista igre je devojka koja nakon lične tragedije pokušava da ponovo pronađe kolorit i pobegne od sivila. Njena avantura smeštena je u fantastičan svet. Dok igra pre svega predstavlja platformu, bitni elementi su istraživanje i otkrivanje novih mogućnosti. Verovatno najupečatljiviji aspekt ove igre jeste vizuelni dizajn: sve izgleda kao animirana umetnička slika koja pozajmljuje elemente iz tehnika grafike i akvarela. Poigravanje s perspektivom čini gledanje ove igre jednako prijatnim kao dok je igrate. Sušta suprotnost Griesu, a na istom štandu, bila je igra My Friend Pedro. Rad na ovom jednostavnom ali ekstremno zabavnom naslovu traje više od tri godine jer je studio DeadToast Entertainment jedan jedini čovek. Igra vas stavlja u ulogu maskiranog osvetnika kom se obraća banana Pedro i šalje ga u misiju obračunavanja s kriminalcima širom grada. To obračunavanje jeste ono što privlači igri, jer se radi o akrobatskom kretanju praćenom neprestanim pucanjem i kreativnim korišćenjem okolnih predmeta. Smeh od srca u trenucima kad shvatite kakvi su potezi mogući nije retkost tokom igranja My Friend Pedro.

The Sinking City iz Frogwaresa izgleda veoma mračno, ali šta drugo očekivati od još jedne igre s lavkraftovskim motivima. Kao detektiv u priobalnom gradu pogođenom natprirodnim problemima pokušavate da otkrijete šta se dešava, a „velika priča” je samo delić užasa koji se kriju ispod površine. Detektivski rad se svodi na otkrivanje informacija i njihovo ispravno povezivanje u smislene celine.

Kod Bethesde smo probali Rage 2 koji izgleda zaista impresivno, a kad ovladate kontrolama nad moćima i arsenalom, počinje zaista furiozna akcija. Specijalne veštine vašeg like, koje mu omogućuju nano-roboti u krvi, obuhvataju ofanzivne, defanzivne i one koje ubrzavaju kretanje. Tu je i overcharge, veština koja se polako puni, ali kad se aktivira, istovremeno leči i pojačava sve napade. Mobilna igra Elder Scrolls Blades ima prelepu grafiku, ali mehanika borbe kao da nije potpuno ispolirana jer se svodi na otpuštanje prsta s ekrana u pravom trenutku (kad zlatni disk tačno ispuni prsten koji ga okružuje) što više puta zaredom kako biste nizali bonuse. Ironično, napad štitom ima više smisla od napada oružjem (mnogo je jači, a i usput blokirate protivničke napade).

Gledali ste češku seriju „Bolnica na kraju grada”, voleli ste ER i Grey’s Anatomy i ne možete da se pomirite sa činjenicom da nakon Theme Hospital nije bilo dobre upravljačke simulacije opšte bolnice? Vaše multidecenijsko strpljenje ovog septembra će se konačno isplatiti jer na tržište dolazi Two Point Hospital, neodoljiva bolnička tycoon igra sa čije demo stanice su morali da nas skidaju kombinacijom skalpela i forcepsa. Izometrijska, stilizovana i u realnom vremenu urađena, igra vas stavlja u ulogu menadžera bolnice koji mora da je konstruiše od nule i učini profitabilnom, balansirajući mali milion faktora, od zaraznih bolesti, preko angažovanja sestara i lekara, do projektovanja cenovnika koji neće oterati mušterije. Imali smo priliku da popričamo s osnivačima Two Point Studiosa i tvorcima Two Point Hospitala – Markom Veblijem i Gerijem Karom – koji su uživali u Gamescomu jer je njihova igra već izašla u trenutku kad čitate ove redove. Sada ih čeka osluškivanje reakcija igračke zajednice kako bi nastavili da unapređuju igračko iskustvo. Ipak, kako se radi o dizajnerima stare škole, Two Point Hospital je osmišljen kao kompletan naslov, bez DLC-ova, patcheva i dodataka, gde je u igru implementirano sve što su naumili.

U gostima kod THQ-a probali smo nekoliko naslova od kojih smo se ponajviše radovali sveže najavljenom Jagged Alliance: Rage! Entuzijazam nam je promptno splasnuo kad nam je developer rekao da se ne ložimo bez potrebe jer ovo nije reboot niti remake serijala, već mikro spin off s linearnim misijama. Igra je, inače, smeštena u period 20 godina nakon dešavanja iz Jagged Alliancea 2. Naši junaci, ostareli plaćenici, više nikome nisu potrebni jer su njihov posao preuzeli veliki vojni kontraktori poput bivšeg Blackwatera. Sticajem izuzetnih okolnosti, okupiće se još jednom u maniru koji slučajno ili namerno podseća na Staloneove „Expendables”.

Druga krupna igra koju su premijerno predstavili bila je Desperados 3. Sa gejmplejem koji je očuvan u odnosu na prethodne nastavke, ali obogaćen ogromnim mapama koje imaju i „civilne” sektore u kojima ne morate da se krijete i šunjate i grafikom koja je stvarno fantastična, igri predviđamo lepu budućnost.

Ostali naslovi u ponudi THQ-a bili su kombinacija novih igara i nastavaka proverenih franšiza. Townsmen VR je svojevrsna kombinacija Black & Whitea i Settlersa, pa još u VR izvođenju. Biomutant je akciona avantura u specifičnom postapokaliptičnom okruženju naseljenom likovima koji su čovekolike životinje sa brojnim kibernetskim dodacima. Prikazani su novi dodaci za simulaciju karambol trka Wreckfest, kao što je staza sa dve skakaonice za automobile koji dolaze iz suprotnih smerova. Ako volite da se patite po snegu i ledu bez prijatelja i članova familije, Fade to Silence je igra za vas. Ovaj naslov je, tehnički gledano, timski survival s pričom. Protagonista Ash pokušava da spase otetu kćerku, ali da bi to uradio, mora da okupi preživele u ledenoj pustari i podigne na noge malo naselje kako bi se eventualno s dobro opremljenom družinom upustio u borbu za spas deteta. Neizbežni Darksiders III bio je jedna od igara oko čijeg štanda je bio ogroman red ljudi željnih da je probaju. Junakinja igre je Fury, treći jahač apokalipse, koja se bori protiv sedam smrtnih grehova i njihovih slugu. Borba ima naglašeniju taktičku komponentu nego što je bio slučaj u prethodnim Darksidersima, a tu je i veći broj sposobnosti koje možete da koristite tokom bitaka.

Ako već dugo tražite igru sličnu FTL-u koja ima glavu i rep, možda čekate baš Shortest Trip to Earth. Autor se kune da je razvoj započeo pre više od šest godina (znači, pre FTL-a) i naglasio je da mu je primarna inspiracija bio Star Control 2. U igri vas očekuje zdrava količina warp skokova iz sistema u sistem, borbi i trgovine s alienima, sletanja na planete, opremanja brodova i drugih seGsi svemirskih stvari.

Kad smo već kod indie igara koje su nam zapale za oko, izdvojili bismo Big Day, postapokaliptičnu retro twin stick pucačinu koja podseća na Death Road to Canada, kao i Blazing Chrome, pucačinu u stilu Contre koju radi indie tim iz Brazila. Igra The Sojourn delo je nezavisnog studija Shifting Tides. Dok istražujete nestvarni svet Sojourna i razmišljate o razdobljima i ciklusima života svakog čoveka, moraćete da rešavate sve izazovnije logičke zagonetke kako biste dalje napredovali.

Francuski Eugen Systems predstavio je Steel Division 2, WWII strategiju koja ima znatno veće ambicije od prethodnog nastavka, kako po bici koju obrađuje tako i po dodatnom strateškom sloju koji donosi. Nakon iskrcavanja zapadnih saveznika u Normandiji, relativno beznačajnoj epizodi (sa čisto vojne strane) u strašnoj istoriji Drugog svetskog rata, SD2 se seli na Istočni front gde obrađuje operaciju „Bagration”, sovjetsku ofanzivu iz 1944. godine koja je uništila nemačku grupu armija „Centar” i Hitlerovoj soldateski zadala udarac od kog se ova nikada nije oporavila. Igra ovoga puta ima i stratešku metamapu koja stopostotno sledi istorijski OOB (order of battle). Taktičkim bitkama bavićete se kad se umorite od grand strategije i zaželite bliskog zuma na šturmovike i kaćuše. Kampanju možete da igrate iz perspektive Vermahta i Crvene armije, a igru očekujemo na proleće.

Bandai Namco na sajam je doneo pravi tovar novih igara, među kojima su Twin Mirror, Soulcalibur VI, Ace Combat 7: Skies Unknown, Jump Force, The Dark Pictures: Man of Medan, One Piece World Seeker... Ako izuzmemo manga naslove koje smo gledali kao hipnotisani, ne kontajući apsolutno ništa (redakcijski manga eksperti su, nažalost, ostali u Beogradu da čuvaju redakciju), možemo da kažemo da nam se ponajviše svideo Ace Combat 7. U pitanju je luda i brza avio pseudosimulacija u stilu „Top Gana” za novi vek, sa licenciranim avionima i spektakularnom grafikom. Vrlo interesantan je i Twin Mirror, narativna, račvajuća avantura koja liči na ono što kompanija Quantic Dream radi u igrama kao što su Heavy Rain i Detroit: Become Human. Soulcalibur VI je prva igra u slavnom tabačkom serijalu koja nije konstruisana kao serija borbenih mapa, već kao akciona avantura s nelinearnom kampanjom. Klasične borbe su i dalje tu, a među borcima primećujemo i uplive iz drugih fantasy svetova, od kojih najviše štrči Geralt od Rivije.

Turski studio Tale Worlds Interactive privodi kraju rad na Mount & Blade II: Bannerlordu. Ovoga puta mogla je da se proba i kampanja, to jest slobodni mod u kom lutate krajolikom, borite se sa banditima i radite za velmože dok i sami ne postanete jedan od njih... Igra izgleda zapanjujuće dobro, a posebne hvale vredna je borbena inercija koja okršaje na konjima čini najrealnijim ikada u nekoj igri. Pola sata, koliko su iznosile demo sesije, prošlo nam je najbrže od svih igara na sajmu. Datum izlaska se još uvek ne zna, ali kontamo da je proleće sledeće godine savršeno realan termin.

InXile Entertainment je na sajam doneo gotovo završenu verziju Bard’s Tale 4: Barrows Deepa (opis u sledećem broju, ako nam nebo ne padne na glavu). Od prethodnog nastavka prošlo je trideset godina, ali developer tvrdi da je to samo doprinelo cementiranju statusa igračke legende za sva vremena. Elem, novi Bard’s Tale je ponovo smešten u dungeone ispod grada Skara Brae u fantasy verziji Škotske. Vodićete šestočlanu grupu avanturista u sve dublje i dublje prepade u dubinu zemlje, makljati se sa raznovrsnim natprirodnim zverima, tražiti skrivene prolaze i provaljivati tajne puzzle weaponsa, drevnog elfškog oružja čije forice morate dešifrovati da biste otključali njihov puni potencijal.

Najbolje smo ostavili za sam kraj... Daleko, ali stvarno freakin’ daleko najimpresivnija igra na sajmu bio je Cyberpunk 2077 poljskog studija CD Projekt RED. Demo koji je trajao gotovo pun sat uspešno je razvejao sve nedoumice koje smo imali nakon trejlera koji je debitovao na E3. Prikazana nam je početna faza igre u kojoj u ulozi plaćenika (ili plaćenice) odrađujete nekoliko poslova u podzemlju Night Cityja, glavnog grada Slobodne Države Severne Kalifornije (jer SAD su se, naravno, raspale). Vizuelna oprema igre ostavila nas je bez sposobnosti koherentnog govora, ali najveći utisak ipak su ostavili superuverljiva karakterizacija likova i kvalitet naracije. CD Projekt RED je serijalom The Witcher zaradio sumanute milione, a stiče se utisak da je bukvalno sve upumpao u igru koja će, kad se jednog dana pojavi, biti igra godine ili duže vremenske odrednice. Dešavanja u demou bila su apsolutno utegnuta i režirana, a demonstraciju sandbox komponente developer izgleda čuva za neku drugu priliku, verovatno Gamescom 2019.

Pošto fizički nije bilo moguće da dva čoveka tokom tri dana vide više igara od ovih pomenutih na ovih šest strana, sigurno smo vam ostali dužni nekoliko reči o više desetina (ili čak stotina) naslova. Srećom, o većini ćemo pisati tokom narednih meseci.

Dragan KOSOVAC, Miodrag KUZMANOVIĆ