Podela na digitalni i realni život odavno je postala besmislena jer je procenat preplitanja toliki da fuzioniše svačiji sajberluk i telesnost u mutanta kakav je do pre nekoliko decenija bio nezamisliv. Probajte da se stavite u ulogu dede, babe ili bilo koje osobe koja je bila živa, recimo, 1972. godine i da joj objasnite poentu deljenja sopstvenog života na Instagramu i anksioznost zbog mišljenja prijatelja koje nikada niste videli uživo. Rekli bi da pristojni ljudi gledaju svoja posla i nemaju vremena za budalaštine, opsenarstvo i odnose koji nisu opipljivi i supstancijalni. Ovo poslednje je ključno jer je naša veština zadovoljavanja emocionalnih apetita virtuelnim stimulansima dosegla prilično opasne granice. Ispunjenost mrežnim prijateljstvima nešto je na šta nema smisla kukati jer je duh vremena neumoljiv i nezaustavljiv – problem je tehnička pozadina koja obezbeđuje život na koji ste navikli.

U slučaju zabrinjavajuće velikog procenta ljudi, koren svega što se tiče gledanja u ekran i zajednički sadržalac svih digitalnih odnosa jeste njihova Gmail adresa. Krucijalni kruks identiteta njihove preklopljene analogno-digitalne ličnosti jeste usluga koju obezbeđuje američka gigakorporacija koja ne odgovara nikome. Jeste li bili u prilici, nekog toplog letnjeg predvečerja u kom jasika treperi, da razmislite o tome šta bi bilo kad bi vam provajder te usluge uskratio pristup toj adresi? U mom slučaju desio bi se kaskadni failure jer Gmail funkcioniše kao čvorište na koje je povezano sve ostalo – od glupih društvenih mreža bez kojih bih mogao da živim, do Steama, PSN-a i e-bankinga bez kojih bi život bio malo teži. Arhiva komunikacije sa ko zna koliko ljudi, njihove adrese i brojevi telefona pohranjeni su u Googleovim servisima i nigde drugde, jer ko želi da pravi bekap kad ima udoban servis koji rešava sve probleme. Bekap svih značajnih fotografija nalazi mi se na Gdrajvu, uključujući i skenove slika iz detinjstva čije sam originale izgubio u poslednjoj selidbi. Godine lenjosti i konformizma uticale su na to da progresivno batalim korišćenje svih alternativa, od mail.ru do Lycos servisa, stavljajući sva jaja u Googleovu korpicu. Pomisao da neko ima moć da mi beznadežno zakomplikuje isprepletani život jednim klikom miša, bez realne mogućnosti da spor prenesem na drugostepenu instancu, zastrašujuća je. Verovatno se tako osećaju i nesrećnici u Avganistanu dok škilje u nebo tražeći nagoveštaj američkog drona nakrcanog helfajerima. Njihova neizvesnost je tvrda i šibana oštrim peskom, moja je lenja i ušuškana, ali realna nemoć je ista.

Poenta ovog mutnog toka misli jeste nesreća koja je zadesila jednog drugog mutanta, globalnog konspirologa Aleksa Džounsa. Taj antipatični kiklop je globalni ideološki otac svih antivaksera, teoretičara zavere, domaćih sajtova specijalizovanih za naslove tipa „Amerika priznala” i negirače klimatskih promena. Čitati ili slušati šta taj lik priča zabavno je kao brisanje prkna šmirgl papirom, ali milioni ljudi su se tome dobrovoljno izlagali, isto kao što se drugi milioni izlažu gledanju CNN-a, najgoreg lažno obaveštajnog tumora modernog sveta. Ako su „novinari” CNN-a novinari, onda je i Aleks Džouns novinar, a za sve novinare bi trebalo da važe isti kriterijumi, right?

Google (Youtube), Facebook, Spotify, LinkedIN i bukvalno sve digitalne platforme koje su Aleks Džouns i njegov nesrećni Infowars koristili u istom trenutku su im uskratile gostoprimstvo. Jedan konferencijski Skype poziv, jedno zajedničko smejanje kao ventilacija beskonačne moći, jedna zajednička odluka o kliku smrti i digitalni potpis Infowarsa se smanjio za četiri petine. Ako se zbog ovoga niste makar malo oznojili, to je zato što niste razmislili o precedentnom značaju ove akcije. Amerikanci, gospodari interneta i svega digitalnog u našim životima, obožavaju precedente. Njihov pravni sistem je, uostalom, baziran na precedentima. Ako je informativni kabal iz silicijumske doline bez problema ugasio jednog novinara, sledeći put će lako ugasiti bilo koga, možda i jednu državu. Tvrd stav oko Kosova, Srbi se koprcaju, šta je bilo, miševi, evo vam jedan blagi digitalni embargo koji će vam pomoći da revidirate stav, rečeno golootočkim rečnikom. Amerikanci su takođe eksperti za slojevite sankcije – recimo, prva tura digitalnih mogla bi da se svede na zabranu američkim provajderima da pružaju usluge korisnicima u srpskom IP opsegu. Nema Gmaila, nema Youtubea, nema vaših arhiva, nema Steam igara, nemate kome da se žalite...

U narednim mesecima treba pažljivo gledati šta se po ovom pitanju dešava s Iranom, jer će digitalni teror koji primene nad njima biti vežbica za neposlušni ostatak planete. Brace for impact, štono kažu preko.

Miodrag KUZMANOVIĆ