Laboratorija doktora Mikroa opasno je mesto za glavnog junaka igre, koji sa slušalicama na ušima pokušava da se izbori sa osvedočenim zloćom. Na meniju se nalaze tri nivoa, čijim završavanjem se napredak resetuje i sve počinjete ispočetka, uz povećanje stepena težine.

Na prvom nivou, koji je i najzanimljiviji, cilj je doći do desnog dela ekrana na kojem se nalazi platforma koja vodi prema sledećoj prostoriji. Krećete se preko improvizovanih liftova i oni se pomeraju po laboratorijskim cevima gore-dole. Doktorovi minioni vole da boksuju, pa čak i da zafrljače rukavice ka vama, a treba se paziti i pipeta punih kiseline koje na vas padaju sa vrha ekrana. Bojazni od pada sa velike visine nema, čak i kada promašite platformu – na dnu je gumeni čamac koji vas prati i omogućava tri besplatna restarta. Drugi nivo je potpuno drugačiji i na njemu nema platformi. Nakon što „zajašete” balon, polako plutate ka vrhu ekrana i trebite doktorove karakondžule koje nervozno lete tamo-amo. Eliminišite pet njih i otvoriće se prolaz ka sledećem nivou. Tamo vas čekaju pokretne trake i platforme koje neodoljivo podsećaju na layout Donkey Konga i sličnih igara.

Dr. Micro je svetlost dana ugledao 1983. godine, a izašao je iz kuhinje, malo poznate, softverske kuće Sanritsu. U pitanju je klasična platformska igra koja odiše retro aromama, kako na polju grafičkih, tako i zvučnih elemenata. Mogu je igrati dva igrača, nažalost ne u co-op režimu.

Vladimir PISODOROV