W10Privacy 3.0

Pisali smo već o tome kako je Microsoft u Windows 10 ugradio mnoštvo diskutabilnih opcija koje privatnost korisnika ozbiljno dovode u pitanje. Iako većina te špijunske infrastrukture ne barata sa osetljivim podacima, ipak nije prijatan osećaj kada znamo da neko znatiželjno promatra svaki naš korak i na osnovu našeg ponašanja pokušava da zaradi milione dolara. Kao odgovor na takvo ponašanje iz Redmonda je usledila pojava većeg broja alatki čija je osnovna namena da smanje obim informacija koje računar mimo naše saglasnosti šalje proizvođaču operativnog sistema. Jedan od najboljih programa te vrste nam dolazi iz Nemačke i nosi naziv W10Privacy.

On dolazi u portabilnom obliku, ali nakon prvog startovanja kreira desetak propratnih fajlova koje potom koristi u radu. Proces startovanja zna da potraje prilično dugo, pošto se proveravaju trenutna podešavanja sistema, sa posebnim akcentom na stanje firewall portova. Korisnički interfejs je krajnje jednostavan i sastoji se od jedne tab kontrole sa mnoštvom podešavanja podeljenih na 16 tematskih grupa. Autor očigledno nije mnogo mario za estetiku, već mu je prvenstveni interes bio da se nađe mesta za što veći broj podešavanja.

Sve stavke su prikazane u jednoj od tri boje. Zelena boja korisniku sugeriše da se radi o podešavanju koje je bezbedno za upotrebu i koje ne ostavlja neželjene efekte. Žuta boja je znak da je podešavanja moguće primeniti u cilju povećanja privatnosti, mada njihova upotreba može ostaviti određene posledice na funkcionalnost sistema. Na kraju, stavke označene crvenom bojom ostavljaju ozbiljne posledice na funkcionisanje sistema, ali se i one mogu aktivirati ukoliko korisnik poseduje dovoljno znanja o radu Windowsa. Opcije na kojima se nalaze uzvičnici mogu se promeniti samo ukoliko se program koristi sa dodeljenim pravima administratora.

Pomenuli smo 16 tematskih kategorija. Svaka od njih sadrži određeni broj stavki koje utiču na privatnost korišćenja računara. Istina, jedan deo podešavanja nema direktnu vezu sa zaštitom privatnosti, ali su njihovi efekti svakako dobrodošli. Ispred svake stavke se nalaze dve checkbox kontrole, koje nam pokazuju trenutno stanje podešavanja i stanje kakvo je bilo do pokretanja programa. Zadržavanjem kursora miša nad stavkama dobijamo kratak opis njihovog delovanja.

Priroda ovakvih aplikacija je takva da ih antivirusni softver često tretira kao maliciozne. Osim toga, za autora teksta je posebno bilo problematično traženje dozvole za pristupanje editoru sistemskog registra, pošto je ovo praktično jedina aplikacija koja takvu stvar zahteva od korisnika. Naravno, teoretski rizik uvek postoji, ali se ovde ipak radi o programu koji postoji već nekoliko godina i o kojem je veliki broj korisnika govorio veoma pohvalno. Kreiranje tačke za oporavak sistema je svakako prvi korak u radu sa ovom vrstom programa, tako da u slučaju neispravnosti u radu uvek možemo da vratimo stvari na prethodno stanje.

Igor S. RUŽIĆ