LINQPad 5.28

Naziv programa jasno sugeriše da ima snažnu vezu sa tehnologijom LINQ (Language Integrated Query), koju je Microsoft osmislio sa ciljem da se omogući izvođenje programskih upita nad raznoraznim kolekcijama podataka, što je donekle slično načinu na koji je to realizovano u jeziku SQL. Zanimljivo je da je tvorac programa Džozef Albahari poznati autor mnoštva knjiga na temu C# i .NET programiranja i da je projekat pokrenut sa ciljem da se olakša izučavanje primera koji dolaze uz njegove knjige.

U odnosu na verziju 4, LINQPad 5 implementira programski jezik F# i donosi punu podršku za C# 7.0 i VB.NET 15. Omogućena je pozadinska provera sintakse i postoji mogućnost vizuelizacije stabla programa nakon propuštanja kroz Roslyn kompajler. Komercijalna verzija dodatno omogućava bazični refactoring (promenu naziva varijabli i objekata) i podržava inteligentno kompletiranje teksta u editoru. Postoje tri režima izvršavanja C# i VB.NET koda: Expression, Statement i Program. Drugim rečima, LINQPad može da „prožvaće” veliki deo fragmenata koda preuzetog iz primera knjiga ili sa web stranica, bez potrebe da bude integrisan u projekte, kao što traže Visual Studio ili SharpDevelop.

Jedna od glavnih namena programa jeste kreiranje LINQ upita, koji se ovde izvode na način sličan onome kod menadžera baza podataka. Međutim, ništa nam ne stoji na putu da primenimo i neke druge tehnologije, kao što su LINQ2XML, LINQ2SQL, PLINQ, Entity Framework ili stari dobri SQL. Ovde je važno pomenuti da se praktično sve što upišemo u editor naziva upitom (query), tako da se i banalni „Hello world” kod ovde terminološki smatra upitom.

Iako je program prvenstveno orijentisan prema radu sa MS SQL Serverom, zahvaljujući ekstenzijama koje se mogu preuzeti sa sajta proizvođača, omogućeno je i korišćenje brojnih drugih tipova baza podataka, kao što su MySQL, Oracle, SQL Azure i SQLite. Osim toga, postoji mogućnost konektovanja na servise podataka, kao što su SharePoint i Windows DataMarker, kao i ORM (Object Relational Mapping) tehnologija, kao što su LinqConnect, Persistent Objects ili LightSpeed.

Rezultate je standardno moguće ispisivati uz pomoć metoda Console.WriteLine() ili Debug.WriteLine(), ali nam ovde na raspolaganju stoji i izuzetno praktični metod Dump(), koji prikazuje sadržaj željenih objekta i varijabli, a opciono ispisuje i proizvoljni prateći tekst. Ukoliko obrađeni podaci spadaju u kategoriju kolekcija, bivaju prikazani u okviru posebnih tabela koje mogu imati više ugneždenih nivoa. Osim standardne mogućnosti ispisivanja rezultata u Rich Text formatu, postoji i mogućnost prikazivanja u okviru Data Grid kontrole, što je posebno korisno u radu sa bazama podataka. Rezultate rada možemo da sačuvamo u više različitih formata, uključujući Word, Excel i HTML. U slučaju ovog poslednjeg, program sadrži minijaturni CSS editor, koji nam omogućuje da rezultat prilagodimo svojim potrebama.

Iako je ova alatka prvenstveno namenjena korišćenju u tekstualnom režimu, nije nemoguće da u okviru nje pišemo kod za WinForms ili WPF. U tom slučaju je potrebno da u prozor koji dobijamo pritiskanjem tastera ’F4’ unesemo referencu na DLL biblioteku sa korišćenim kontrolama. Ipak, funkcionalnost ove opcije je daleko iza onoga što nudi Visual Studio i njena upotrebna vrednost je pod velikim znakom pitanja.

LINQPad ima i mogućnost debagovanja programskog koda, koja je dosta slična onome što postoji kod paketa Visual Studio, s tim da ovde u paleti alatki na vrhu editora imamo mogućnost da kreiramo prekid u slučaju da izuzetak nije obrađen ili onda kada je izuzetak aktiviran.

Iako od LINQPada najviše benefita imaju oni koji izučavaju programiranje na .NET platformi (posebno u konzolnom režimu), on i te kako može biti od koristi i iskusnim profesionalnim programerima. Recimo, umesto da testiramo neki algoritam koji je deo velikog projekta za čiju kompilaciju je potrebno mnogo vremena, možemo lepo da izolujemo taj kod i izvršimo ga u okviru ovog programa. Programeri aplikaciju najviše koriste za prototipsko kreiranje koda, odnosno za brzo testiranje novih ideja. Isto tako, mogućnost povezivanja sa serverom baze podataka nam omogućava da lako i brzo izvršavamo upite koji su pisani u nekoj od ovde pominjanih tehnologija, a za čije izvršavanje ne postoji podrška u drugim aplikacijama za upravljanje bazama podataka. Inače, program odlično može da posluži i kao baza za čuvanje segmenata .NET koda, biblioteka algoritama i funkcija (popularni „snipeti”), koje po potrebi možemo ubaciti u programe.

Uz LINQPad dolaze korisni primeri koda koji su deo tutorijala za LINQ i F#, ali je tu i mnoštvo primera iz odlične knjige Windows C# 7.0 in a Nutshell. Preko opcije Samples možemo besplatno preuzeti još mnogo sadržaja iz drugih knjiga vezanih za pomenute tehnologije. U okviru instalacije sa programom dolazi i mala baza podataka u formatu MS SQL Server, koja se automatski inicijalizuje prilikom prvog pozivanja (naravno, server prethodno mora biti instaliran). Pomenućemo i podršku za korišćenje NuGet paketa, koji uveliko proširuju mogućnosti bazne platforme, slično radnom okruženju Visual Studija.

Teško je zamisliti bolju alatku za učenje principa objektno orijentisanog programiranja, pošto pomenuti metod Dump() omogućava da na jednostavan i neobično efektivan način pratimo sadržaj objekata bilo kojeg tipa i lakše razumemo njihovu logiku. Nećemo polemisati o tome koliko je LINQPad jednostavniji za korišćenje od giganta kao što je Visual Studio. Njegov potencijal svežem korisniku na početku može biti nejasan, ali nakon izvesnog vremena stvari dolaze na svoje mesto. Bilo da ste profesionalni programer ili početnik na polju .NET tehnologija, LINQPad bi veoma lako mogao da postane vaš nezaobilazni pomoćnik. On je must have za svakoga ko se bavi .NET programiranjem.

Igor S. RUŽIĆ