U rubrici „Prvi utisci” obično pišemo o tome šta da očekujete od igara koje stižu za nekoliko meseci. U slučaju Radical Heightsa, poslednje igre studija Boss Key Productions, ovaj tekst je istovremeno i poslednji pozdrav. Naime, četrnaestog maja Klif Blezinski je objavio da Boss Key više ne postoji. Slavni CliffyB, tvorac serijala Unreal i Gears of War, nije uspeo da postavi svoj novi studio na noge. Neuspeh multiplayer hero-shootera LawBreakers bio je pretežak udarac za ovaj studio, a Radical Heights, battle royale naslov koji je trebalo da bude spas za Boss Key stigao je prekasno. Ipak, tokom sledećih nekoliko meseci serveri će nastaviti da rade tako da ko god želi da proba ovaj besplatni battle royale može da ga preuzme putem Steama i nasluti šta je moglo da bude da se sve odigralo malo drugačije. Sem toga, usput ćete se verovatno fino zabaviti jer se radi o solidno kvalitetnom predstavniku ovog trenutno ultrapopularnog žanra.

Radical Heights je zamišljen kao mešavina raznih uticaja kako iz okvira samog žanra, tako i iz pop kulture. Narativni okvir ove igre snažno je inspirisan filmom „Running Man” jer je smešten u alternativne osamdesete godine prošlog veka, gde je sve otišlo dođavola jer je najpopularnija TV emisija upravo naslovni „Radical Heights” – direktni prenos u kome se sto ljudi bori do smrti (bilo pojedinačno, bilo u timovima). Negde na jugu Kalifornije podignuta je ogromna kupola unutar koje se nalazi splet tematskih celina, uglavnom inspirisanih američkim predgrađem osamdesetih – kuće, moteli, stambene zgrade, škole, benzinske stanice, restorani i slično. Svi takmičari bivaju bačeni iznad borbene zone i, iako nemate padobran ili neko drugo sredstvo za meko prizemljavanje, nagibom tela možete da utičete na pravac svog ateriranja. Iako se čini da ćete biti spljeskani pri udarcu o patos, uvek ćete sleteti bez ogrebotine.

Nakon što sletite, tradicionalno, morate da pronađete što više opreme i oružja kako biste preživeli susrete sa drugim igračima. Na početku vam je otključan samo po jedan slot za oružje i pomagala, a kapacitet proširujete do tri pronalaženjem futrola i ranaca. Tokom muvanja po raznim građevinama primetićete da njihov dizajn nije realan (nedostatak prozorskih okvira, nameštaja i slično). To može da deluje kao dizajnerski propust, ali može da se objasni činjenicom da je sve oko vas zapravo kulisa u TV šou-programu. Kao što očekujete, arsenal čini klasičan skup pištolja, pušaka, sačmara i snajpera, dok u opremu spadaju zavoji, hrana i korisne stvarčice kao trampolin za visoko skakanje, lutka na naduvavanje, koju će neko nepažljivo napasti i otkriti svoj položaj, ili radio koji pravi buku i privlači protivnike, odnosno maskira zvuk vašeg kretanja. Kao u većini naslova ovog žanra, zvuk je ekstremno bitna stavka jer predstavlja najbitniji način za otkrivanje potencijalne opasnosti.

Druga bitna stvar je praćenje zona, odnosno kvadranata na koje je podeljeno bojno polje. Umesto koncentričnog kruga koji postepeno smanjuje aktivnu borbenu zonu, dizajneri Radical Heightsa odlučili su se na varijantu sličnu sistemu viđenom u igri Darwin Project, gde se nasumično izabrani kvadranti postepeno „gase”, a kada neki kvadrant pocrveni, boravak u njemu znači garantovanu smrt za dvadesetak sekundi (ili malo duže ako koristite health packove). Kako biste bili sigurni da ćete uspeti da stignete na vreme u sledeću interesnu zonu, ekstremno je bitno da znate gde se nalazi najbliži BMX bicikl, jer su oni jedino prevozno sredstvo u igri koje može da se koristi.

Iako sve vreme skupljate oružje, opremu i obraćate pažnju na okolinu koja može da se okrene protiv vas za nekoliko minuta, osnovna ideja je da nije najbitnija borba, nego lova. Pošto ste takmičar u TV emisiji gde se dele nagrade, na vama je da pronađete što više nepotrebnih drangulija koje donose novac – vokmeni, foto-aparati, igračke konzole ili lokacije koje donose direktno keš ili kozmetičke dodatke koje ćete zadržati i nakon aktuelne partije. Na ovaj način su stvorene logične interesne zone jer, ako farmujete za specifičnu havajsku košulju, drečave patike ili novu frizuru, svakako ćete želeti da zaradite što više keša po partiji, bez obzira na to koliko rano ispadnete ili pak pobedite. Značajne lokacije su i ATM aparati, gde možete da direktno prebacite skupljen novac na svoj račun, ili aparati iz kojih možete da kupite nasumično izabrano oružje ili pomagalo.

Radical Heights je odlično zamišljena i solidno izvedena igra, ali nešto joj ipak nedostaje. Vizuelni identitet igre je veoma čudan jer pokušava da kombinuje neki kvazirealizam sa drečavom modom osamdesetih i ugođajem gledanja TV emisije na CRT ekranu. Naravno, nećete previše obraćati pažnju na detalje izgleda dok osluškujete da li vas iza sledećeg ugla čeka sledeći protivnik, ali činjenica je da u gargantuanskoj ponudi battle royale igara (koja i dalje raste) postoji mnogo igara koje jednostavno izgledaju bolje. Situacija se svakako ne poboljšava kada se tome doda prilično visoka hardverska zahtevnost. Game-show mehanika sa pronalaženjem nagrada i specijalnih aparata sa različitim namenama nije loša novotarija, ali nije ni presudna. Glasni komentari „voditelja” koji prenosi TV emisiju u kojoj učestvujete doprinosi atmosferi, ali i smeta kada osluškujete da li je neko u blizini na trenutak izašao iz čučnja.

Radical Heights ima dovoljno šarma i akcije, a i potpuno je besplatan, tako da svaki fan battle royale igara može slobodno da ga isproba i zabavi se nekoliko meseci. Nakon toga, serveri će biti ugašeni i ostaće samo tužno sećanje na nezavisni studio i slavnog dizajnera koji su stvorili dve neuspešne igre. Jedna je bila vrlo dobra, druga tek okej, ali je u oba slučaja konkurencija imala mnogo bolji tajming i osećaj za ukus publike. Boss Key je zatvorio svoja vrata i CliffyB je po drugi put otišao u penziju. Šteta.

Dragan KOSOVAC