Daleke 2011. godine izdavač igara Trion Worlds i TV kanal SyFy najavili su projekat Defiance, multimedijalni eksperiment koji obuhvata istoimenu igru i TV seriju, obe smeštene u isto futurističko okruženje i sa nitima radnje koje bi se neprestano prelivale iz jednog medija u drugi. Dve godine kasnije, ovaj fantastični koncept realizovan je delimično uspešno. Sa TV strane, seriju su mučile ekstremne oscilacije kvaliteta, od odlične naučne fantastike do toliko loših epizoda da su bile efektivno negledljive. Na igračkom polju, Defiance je bio daleko od idealnog, ali je bio prilično zabavan u nekim manjim okvirima. Ova kombinacija nerafinisanog looter-shootera sa rudimentarnim MMORPG-om najbolje je funkcionisala kada su se, tokom svake od tri emitovane sezone TV serije, u igri pojavljivali novi kvestovi i sadržaj inspirisan „aktuelnim događajima” sa malog ekrana. Sa druge strane, najveći problem igre bio je diskutabilni sistem monetizacije, koji je od klasičnog buy to play modela prerastao u neki freemium deformitet sa mnogo DLC sadržaja zaključanog iza paywalla. Dodatan veliki propust bilo je odsustvo najavljene sinergije između igre i TV serijala. Kada je serija otkazana, krajem leta 2015. godine, jedini razlozi za dalje vraćanje u igru ostali su navika ili inercija, kao i ograničena zabava koju su nudili PvP okršaji.

Zbog svega navedenog, krajem prošle godine ovu i dalje aktivnu igru je na svetskom nivou dnevno igralo manje od hiljadu ljudi (oko 300 na Steamu i oko 600 preko Trionovog Glyph launchera) i sve je ukazivalo na to da se radi o naslovu koji će se u najskorijoj budućnosti potpuno ugasiti. U tom trenutku iz Triona je stigla vest da razvojni tim igre sprema zvanični nastavak, novo poglavlje pod nazivom Defiance 2050, koje će se pojaviti pre kraja leta 2018. godine. Nova igra trebalo bi da konačno nastavi pripovedanje u fascinantnom svetu futurističke Zemlje, čiji je ekosistem transformisan tokom rata između ljudi i grupacije vanzemaljskih rasa zvane Votanci, koji su na našu planetu došli tražeći utočište nakon što je njihov sistem uništen. U tom negostoljubivom svetu punom novih opasnosti, igrači su stavljeni u ulogu ark-huntera, avanturista koji u potrazi za blagom jure za krhotinama vanzemaljskih brodova koji iz orbite padaju na površinu planete.

Samo pominjanje ideje da ćemo uskoro dobiti novi, bolji i lepši Defiance bilo je dovoljno da zatreperi srce u grudima penzionisanog ark-huntera, koji je uz originalnu igru proveo na stotine sati. Krajem aprila, tokom dva vikenda Trion Worlds je obavio zatvoreno beta testiranje svog novog čeda. Nakon učestvovanja u tom beta testu, ono isto napaćeno srce bilo je pred izdahom jer je Defiance 2050, u svom trenutnom obliku, razočarenje interplanetarnih razmera, koje podiže nivo bespotrebnosti postojanja neke igre na nivo konceptualne umetnosti. Krenimo redom.

Defiance 2050, jednostavno rečeno, nije nova igra, nego bezobrazni pokušaj da se sadržaj koji bi svako pošten nazvao prosečnim patchem poturi publici kao nov naslov. Potencijalne žrtve ove prevare su, u manjoj meri, novi igrači koji nisu igrali originalni Defiance, a neće da ga probaju jer se radi o nečemu što je, zaboga, staro pet godina i f2p. Defiance 2050 pokušava da namagarči nekoliko hiljada starih igrača, onu šačicu koju je original „pogodio u žicu”, pa su mu ostali verni godinama i verovatno sasuli u njega više stotina zelenih novčanica za DLC-ove i random kozmetiku za svoje likove. Takve naivčine, nada se neko u Trionu, sigurno će ponovo doći na šišanje kada istu igru stavimo u novo pakovanje i uz njega zakačimo nekoliko founders packova sa cenom od dvadesetak dolara.

Glavni „aduti” kojima se hvali Defiance 2050 u odnosu na „prethodnika” su poboljšana grafika, unapređen sistem klasa i razvoja likova, kao i poboljšan sistem za unapređivanja oružja i opreme koje sakupljate tokom avantura u okolini San Franciska. Sve ovo je u najboljem slučaju polovično tačno. Što se grafike tiče, neke od tekstura u igri (ali ne sve) jesu unapređene, a modeli nisu ni pipnuti. Zbog toga većina animacija u igri, koje su pre pet godina delovale grubo, ali nekako OK i balansirano, sada deluju upadljivo loše. Sistem klasa jeste prerađen, ali nije unapređen. Klase su preimenovane i svakoj od njih je dat ograničen pristup perkovima i pasivnim veštinama, koje su ranije slobodno otključavane na jedinstvenom polju sa veštinama, a sada su rascepkane na četiri odvojena skupa sa gotovo linearnom progresijom. Od svih „novotarija” najbolje je prošao novi sistem za unapređivanje oružja, koji se ne razlikuje preterano od onog iz originalne igre, već su minimalno izmenjeni interfejs i resursi koji se koriste. Mada, i ovde je neki „genije” morao da zabrlja solidnu stvar jer sada svaka klasa oružja koristi sopstvenu podvrstu „scrapsa” umesto jednu, univerzalnu, a nije najpametnija odluka ni to da se taj materijal ne skuplja automatski sa bojnog polja, kao municija, nego morate da to radite ručno.

U beti je upadljivo bilo odsutno nekoliko bitnih stavki, gde je na prvom mestu svakako endgame. Bile su dostupne samo prve dve podzone (Monut Tam i Madera) tako da nije bilo šanse da se nasluti da li uopšte postoji neki novi, originalni sadržaj koji nije recikliran iz prve igre. Iz bete je bio isključen i sistem achievemenata (koji je bio integralni deo napredovanja kroz originalnu igru i veoma bitan za otključavanje brojnih nagrada). Nije bilo ni mrskog ingame shopa, a upravo će ono što se krije u prodavnici najviše pokazati da li se Defiance 2050 isplati ili ne. Ovaj naslov trenutno ostavlja utisak jedva patchovanog Defiancea, a nikako nečega što zaslužuje da se zove novom igrom. Pošto 2050 treba da se pojavi tokom leta, iskreno sumnjamo da će razvojni tim ove igre moći da uradi dovoljno da odagna kaustični oblak negativnih utisaka koji njihovo delo ostavlja za sobom. Da stvari budu još gore po Trion, fanovi ovog žanra mogli su tokom poslednjih pet godina da vide mnogo bolje igre, kao što su Destiny i Warframe, u poređenju sa kojima je Defiance 2050 pre svega tužan.

Dragan KOSOVAC