Borilačke igre su od pamtiveka bile okružene specifičnom atmosferom. Igrači su krili jedni od drugih kako se tačno izvode komboi, a uz laganje i mazanje u fliperanama i igraonicama išao je i snobizam kada neko osvoji turnir. Nikada nije bilo lako naučiti kako se igraju neke tabačine, a ni proizvođači se nisu naročito trudili da olakšaju ulaz svima koji kada pogledaju na šarene kutije pomisle da ih očekuje zabava. Ukratko, elitističke tendencije ljudi koji su pravili te igre uticali su na dinamiku unutar igračke zajednice.

Dragon Ball FighterZ je uspeo u onome u čemu mnoge borilačke igre nisu uspevale godinama – da privuče veliku publiku koja za ovaj žanr inače ne haje i da ih pritom zadrži. Istina, pomaže tu poznata franšiza „Dragon Ball”, koja je decenijama ikona pop kulture, ali je činjenica da baš svako može da nauči da igra FighterZ na sasvim pristojnom nivou. Komboi se izvode jednim tasterom, apsolutno svaki specijalni potez sa dva (dole-napred i dole-nazad), približavate se protivniku isto jednim tasterom... Sve to je tim Arc System Works pametno inkorporirao u ovu tabačinu, znajući da za preživljavanje igre na sve zatrpanijem tržištu nije dovoljno samo pokupiti krem fanatika i turnirsku publiku. Ima tu više nego dovoljno dubine da oni koji žele ozbiljno da igraju pronađu gomilu alternativa automatici. Kao u svakoj dobroj multiplayer igri, igrač koji pametnije igra i bolje koristi dostupne alatke uvek će izaći kao pobednik.

Količina sadržaja u igri postavlja domaći zadatak konkurenciji. Da, gospodo, nije dovoljno staviti trening, online i smandrljati nekakav story mod u 2018. godini (verovatno je neko u Capcomu upravo pao u nesvest). Veliki broj igrača neće uopšte ni omirisati multiplayer, nego želi da se za svojih pedesetak evropskih novčanica dovoljno izigra solo, pre nego što online igrači „obrišu patos” njima. Tako ćete se sa igrom upoznati kroz poprilično dugu kampanju, mlatiti sa AI protivnikom ili prijateljima u klasičnom versus i turnirskom modu, dok je za one žilavije prisutan i veliki arkadni mod. Arcade je odlično rešen, iako nema specijalnu nagradu, osim Z novčića na kraju balade. Birate jednu od tri putanje različite dužine i onda vam igra servira protivnike, koji mogu biti jači ili slabiji, u zavisnosti od toga koliko ste vi dobri. Ako pređete sve borbe sa ocenom S (bez gubljenja ijednog borca), na kraju ćete naleteti na toliko nezgodne „kraljice” da ćete počupati kosu. Zato je konačni prelazak prava satisfakcija i osećaćete se kao da ste zaslužili taj achievement.

Pozadinska pričica, kao i način na koji je rešen story mod, ostavlja poprilično blag utisak. Gokuu se desilo... nešto... i momak je em ostao mutav, em izgubio svoje moći, a nešto slično se desilo i ostalim borcima iz serije. Svet „Zmajeve kugle” napadaju klonovi, a poznata ekipa se ponovo okuplja kako bi otkrila šta je po sredi. Limunadu od priče ćete pratiti kroz sijaset međuanimacija, koje iz nekog razloga staju posle svake linije dijaloga (morate ručno da kliknete ’Next’), a dizajneri su čak uglavili svojevrsnu društvenu igru u ovaj mod, pa ćete do ključnih scena/borbi morati da idete po tabli u zadatom broju poteza. Ovde je takođe uglavljen čitav tutorial, pa je prvih nekoliko poglavlja priče poprilično dosadno ukoliko ste već upoznati sa svim mehanikama igre. S druge strane, kampanja poprilično traje i nudi više nego dovoljno momenata koji će oduševiti ljubitelje „Zmajeve kugle”.

O suvoparno-mehaničkom delu smo pisali prošlog meseca kada smo sabirali utiske iz velikog beta testa igre, tako da dalje nećemo trošiti reči. Igra funkcioniše sjajno, responzivna je, brza, luda i nezaboravna. Goruće pitanje od kako je Dragon Ball FighterZ najavljen je – koliko je ovo blisko animeu? Za tako nešto autor ovih redova je napravio lakmus test, poturivši igru grupi totalnih fanatika koji znaju lore univerzuma „Dragon Ball” od A do Z (pun intended prim. aut.), mešanom društvu hardcore gamera i kežualaca koje je već na uvodnu animaciju reagovalo skupljanjem vilice sa poda. FighterZ je toliko kliknuo sa ljudima da je gotovo mogao da se čuje taj klik, kao u reklamama za Nintendo Switch! Hajp koji igra generiše, kamioni referenci i kilometri dijaloga su, posle Wii verzije DBZ-a, najkompletnije „Dragon Ball” iskustvo, bilo na PC-u, bilo na konzoli.

U „Prvim utiscima” (SK 2/2018) pohvalili smo prezentaciju igre, ali još jednom moramo da istaknemo da je ovo najbolji cel-shading koji smo ikada videli u igrama. Jedino što zaista smeta jesu međuanimacije u priči i introi za likove koji se vrte u 30 fps, dok je sve ostalo savršeno glatko i zakucano na 60 sličica u sekundi.

Na naše veliko razočarenje, problemi iz bete su pomolili svoju ružnu njušku i u punom izdanju igre, a tu mislimo na nestabilnost servera. Igra zahteva internet konekciju jer se sve zasniva na sistemu lobija kroz koje dalje birate šta ćete igrati, a promena modova znači i dosta čekanja dok se sve sinhronizuje u pozadini. Imali smo i nekoliko neprijatnih pucanja mečeva, mada je već najavljen patch sa ispravkama. Još jedna neizbežna stavka su loot boxovi, ali, srećom, bez iznuđivanja keša od igrača. Sav kozmetički sadržaj otključavate valutom Zeni, kupujući kapsulice u kojima su razne nasumične drangulije. Ako ništa, igra vas zasipa novčićima i već posle prelaska kampanje možete da pokupujete tonu stvari.

Dragon Ball FighterZ treba gledati kao jedan veliki trijumf, kako za slavnu anime franšizu koja je dobila adaptaciju dostojnu svog imena, tako i za svet borilačkih igara. Ovaj naslov uspeo je da se uglavi na top 10 liste na Steamu i da okupi ogromnu publiku koja će se još dugo zabavljati. Ovo je igra uz koju vam kosa postaje špicasta dok, iz čista mira, vičete na japanskom. Dragon Ball FighterZ ima mana, kao i svaka druga igra, ali kada je ostatak paketa ovako dobar, to su mane na koje je lako zažmuriti.

Bojan JOVANOVIĆ