MSI GeForce GT 1030 Aero ITX 2G OC, MSI Radeon RX 550 Aero ITX 2G OC, Asus Radeon RX 550 – 4G

Već nekoliko godina unazad Intel se trudi da kroz mejnstrim procesore ponovo popularizuje integrisana grafička rešenja, koja su postala sastavni deo svih (sem najjačih) Core modela. AMD prati drugu logiku, pa grafička jezgra dodaje u procesore niže kategorije i označava ih kao APU čipove, umesto kao klasične CPU klasifikacije. Zajedničko im je to što se obe strane svojski trude ne bi li omražene „integruše” postale kudikamo sposobnije za nešto više od uobičajenog zadatka da „daju sliku na monitoru”. Naravno, „davanje slike” se po pravilu odnosilo na poslovno okruženje, sa 3D mogućnostima koje su postojale tek u tragovima. Situacija se poprilično popravila, pa se danas nemali broj igrača sasvim solidno zabavlja u manje zahtevnim igrama, uz integrisana grafička rešenja, naročito ona u AMD izvedbi, koja su gotovo dostigla performanse slabijih grafičkih kartica.

Ipak, performanse koje većina igrača smatra zadovoljavajućim u velikom broju savremenih igara još uvek su nedostižne integrisanim grafičkim procesorima, čak i pri rezolucijama nižim od 1080p i sa najnižim nivoima grafičkih detalja. Šta onda da rade igrači kojima budžet ne dozvoljava da sebi priušte grafičku karticu koja košta koliko i polovina njihove konfiguracije? Izbora, nažalost, nema mnogo, jer su kartice niže klase odavno nezanimljive proizvođačima, pa tako više gotovo i da nema modela koji koštaju do 100 evra, a koji su do pre nekoliko godina činili dobar deo ponude.

Ovoga puta rešili smo da sučelimo dva rivala u perolakoj kategoriji, kartice koje predstavljaju najslabije modele u svojim generacijama i čija je cena u dvocifrenom opsegu. O modelu Radeon RX 550 pisali smo još sredinom prošle godine (SK 6/2017), a sada smo rešili da testove ponovimo i direktno ga uporedimo sa glavnim konkurentom – karticom GeForce GT 1030. Tu je i Radeon sa četiri gigabajta radne memorije da bismo se uverili u to koliko je duplo veća količina VRAM-a uopšte opravdana na karticama ove klase. Počnimo od tehničkih detalja.

GeForce GT 1030, suprotno očekivanjima, nije „osakaćena” verzija nekog od jačih čipova Pascal generacije, već je potpuno funkcionalan čip. Isključivanje delova nekog od postojećih modela ne bi baš naročito povoljno delovalo na ukupnu potrošnju kartice, a to je stavka kojom se ovaj model najviše ponosi. Dakle, novi čip dobio je oznaku GP108, a njegova potrošnja deklarisana je na maksimalno 30 vati. Tako malih potrošača gotovo da nije bilo još od vremena AGP grafičkih kartica, pa se Nvidia opravdano hvali ovim podatkom. Naravno, jasno je da iza ovako skromne potrošnje mogu da se nađu samo isto tako skromne karakteristike.

GP108 čine tri klastera, od kojih svaki raspolaže sa 128 CUDA jezgara, što ukupno čini 384 jezgra. Svaki od tri klastera raspolaže sa po osam teksturnih jedinica, pa ih je ukupno 24, a tu je i 16 rasterskih jedinica. Dva 32-bitna memorijska kontrolera komuniciraju sa dva gigabajta radne memorije, tako da je ukupna širina magistrale tek 64 bita. Ovako skromne brojke ne obećavaju mnogo, ali Nvidia se uzda u adute same arhitekture i visok radni takt za karticu najniže klase. Evo kako jedna takva izgleda u praksi.

Kartica minijaturnih dimenzija sa oznakom GT 1030 Aero ITX 2G OC izgledom podseća na mnoge druge Aero modele koje proizvodi MSI, pa tako i na glavnog konkurenta – model RX 550 Aero ITX 2G OC. Naravno, ovi modeli, sem kulera, nemaju gotovo ništa zajedničko, pa tako GeForce raspolaže sa svega dve naponske faze, od kojih je jedna zadužena za napajanje grafičkog procesora, a druga za video-memoriju. Ovakva konfiguracija je goli minimum, ali uspeva da obavi svoj zadatak bez problema, jer je GP108 vrlo skroman po pitanju potrošnje.

Kartica je već fabrički overklokovana i u Boost režimu dostiže radni takt od 1518 megaherca, koji na momente ume da se popne i na preko 1700 megaherca, što je sjajan rezultat. Pritom, maksimalna temperatura nikada ne prelazi vrlo skromnih 50 stepeni, što je i očekivano od velikog i tihog ventilatora, jer se ovaj model kartice proizvodi i u verziji sa potpuno pasivnim hlađenjem. Kuriozitet je to što je GeForce GT 1030 kartica izrađena u skladu sa PCI-E 3.0 x4 specifikacijom i što će svoj maksimum pružiti u bilo kom slotu na ploči u koji fizički može da stane, jer odgovara samo slotovima pune dužine.

Njen „blizanac” Radeon razlikuje se u hardverskim detaljima. Naponska sekcija izvedena je u 3+1 konfiguraciji, jer RX 550 kartica ima deklarisanu potrošnju od 50 vati, što je skoro duplo više u odnosu na GT 1030. Ipak, ovo je daleko od savremenih aždaja, pa čak i od limita samog PEG slota na ploči, tako da ni ovde nije prisutan dodatni naponski konektor. Zbog veće potrošnje, rashladni sistem ima donekle teži zadatak, ali ga i u ovom slučaju besprekorno obavlja i GPU održava na temperaturi ispod 60 stepeni uz minimalno viši stepen buke. Poput prethodnog modela, ni ovaj ne zahteva svih 16 PCI-E linija da bi se razmahnuo, već mu je dovoljna polovina tog broja. Za pohvalu je i to što, pored DVI i HDMI konektora, raspolaže i DisplayPortom, koji je kod GT 1030, nažalost, izostao.

Kartica koja je Asusovo delo nosi jednostavnu oznaku Radeon RX 550 – 4G. Iz sufiksa je sasvim jasno da se radi o kartici sa duplo većom količinom radne memorije u odnosu na većinu drugih modela. O svrsishodnosti takve odluke pisaćemo u nastavku, nakon kratkog osvrta na hardverske detalje. Po tom pitanju, Asusov model deluje vrlo ubedljivo sa 4+1 konfiguracijom naponske sekcije. Zbog nje overklok margina neće biti veća u odnosu na Aero model, ali će se makar komponente naponske sekcije manje zagrevati, jer je njihovo opterećenje umerenije. Kuler je pomalo neobičnog izgleda i konstrukcije, barem kada su grafičke kartice u pitanju, jer izgledom podseća na Intelove Box kulere, namenjene centralnim, a ne grafičkim procesorima. 50 vati, na koliko je deklarisan RX 550, za njega ne predstavlja nikakav problem, pa temperatura uglavnom ne prelazi šezdesetak stepeni.

Kada je o performansama reč, jasno je da se od kartica najniže klase ne može očekivati mnogo. Ipak, potencijalne kupce najviše zanima koliko je tačno to „ne mnogo” i da li im se isplati kupovina jedne ovakve kartice ili je takav potez neopravdan pored postojećih integrisanih rešenja. Pre svega, trebalo bi uzeti u obzir da ove kartice, barem kada je igranje u pitanju, muku muče sa 1080p rezolucijom, u kojoj čak ni pri minimalnom nivou detalja često nisu sposobne da pruže iole prihvatljiv framerate u najzahtevnijim igrama današnjice. U 720p rezoluciji se već bolje snalaze i tu su kompromisi sa nivoima grafičkih detalja manji, ali u mnogim situacijama i dalje neophodni. Oni koji se amaterski bave obradom video-snimaka i fotografija mogu da računaju na bolje performanse u odnosu na integrisana rešenja, ali amaterima će i ona biti dovoljna, dok će zahtevnijim korisnicima i profesionalcima svakako biti neophodan znatno jači hardver.

Kome su onda namenjene kartice najniže klase? Po rečima marketinških magova dvaju proizvođača, ljubitelji online igara i e-sports takmičenja biće prezadovoljni ovim modelima. Nakon ličnog testiranja, teško nam je da u to poverujemo, ali činjenica je da se navedene kartice solidno snalaze u manje zahtevnim igrama. Kako su ujedno i jedini modeli u cenovnom rangu do 100 evra, a ipak su bolji od integrisanih rešenja, ljubiteljima elektronske zabave sa skromnim budžetom ne preostaje mnogo izbora.

GT 1030 košta oko 80 evra, dok je Radeon tik ispod stotke. Naravno, to se odnosi na model sa dva gigabajta, jer je Asusov sa duplo više radne memorije skuplji koju hiljadu dinara. Razlika u ceni između GeForce i Radeon modela donekle je opravdana, jer je RX 550 ipak brža kartica. Nema smisla kupovati model sa duplo više memorije, jer će i dva gigabajta biti više nego dovoljno za rezolucije i teksture sa kojima će slabašni GPU moći da se izbori.

Vladimir TRAJKOVIĆ