Ručno pravljena, nezavisna, vintage i verovatno blago ironična igra britanskog hipstera Džordža Bečlora, Daleko od buke, ostvarenje je koje nije lako okarakterisati kao dobru igru. Ako mislite da ćemo sad da protraćimo stranu osporavajući napore autora, sledi plot twist, pošto je Far From Noise po našoj oceni veoma dobro iskustvo, koje nas je prijatno iznenadilo. Termin „igra” je blago sporan, pošto se gameplay u Far From Noise svodi na izbor između nekoliko ponuđenih opcija tokom dijaloga (ili često monologa) koje usmeravaju tok priče. Moramo priznati da su izbori veoma lepo urađeni i savršeno balansiraju želju igrača za kontrolom i interaktivnošću sa namerom autora da nam podari efektno i lepo iskustvo kojim god putem u igri krenuli.

Priča je maestralno napisana, sa odličnim „pejsingom”, što bi rekli naši stari (englezi ili hipsteri, izaberite sami), te zaista ostavlja intenzivan emotivni efekat na igrača. Premisa je da se naša junakinja našla u automobilu (koji liči na dotrajali citroen) koji balansira na ivici litice, u fazonu kraja filma „The Italian Job”. Međutim, kako je tačno tamo završila, ostaje misterija. U prvom delu igre igrač određuje kako će se junakinja odnositi prema situaciji u kojoj se našla i na koji način će pokušati da se izvuče. Njene pokušaje prati stalno ljuljanje automobila koje na momente dodaje dimenziju trilera, pošto je nemoguće ostati ravnodušan kada odaberete neku ponuđenu opciju i to dovede do ozbiljnog naginjanja. Do glavnog dela dolazimo kada se automobilu približava gigantski jelen koji, na iznenađenje junakinje, govori. Potom junakinja i jelen stupaju u razgovor prošaran pozadinskim događajima koji vas vodi do epiloga igre. Kao i u situaciji sa automobilom, čudo raspričanog jelena je otvoreno za interpretaciju, stoga na tok radnje možete gledati iz veoma različitih uglova, što opet ne umanjuje meditativnu i emocionalnu stranu osnovne niti ove priče. Razgovor likova često skače sa teme na temu, ali ostaje prirodan i poseduje dovoljno šmeka da vas podseti na one odlične razgovore u kojima ste i sami imali prilike da učestvujete, a imaju kvalitet „dubokog, ali opuštenog” dijaloga.

Autor igre navodi da je inspiraciju pronašao u delima Emersona, Toroa i Mjura, čija je misao pripadala filozofskim pravcima transcendentalizma i naturalizma, te ne čudi što se kroz igru provlače koncepti kao što su zapanjenost time koliko je priroda veličanstvena i neprolazna. Setna atmosfera koja prožima igru kada junakinja sa jelenom deli slike iz svoje prošlosti podseća na brilijantni To The Moon, dok tematika bekstva od sveta kako bi se stvari slegle i sagledale iz drugog ugla evocira još jedan indie biser, Firewatch. Iako vaši izbori utiču na njeno ponašanje i učestvuju u stvaranju prošlosti protagonistkinje igre, ona i pored toga ostaje jasno definisan lik, ali to uopšte ne ometa igrača da se saoseća i poistoveti sa njom. Blag i povremen humor organski je uklopljen u širi tok razgovora i zaista blista. Kad smo kod pisanja, treba istaći oštar kontrast koji izaziva opušteni mladalački način na koji priča junakinja igre, urbana osoba sa anglosaksonskog govornog područja, nasuprot sofisticiranog, književnog engleskog kojim se služi jelen, što je takođe izvedeno odlično i sa ukusom. Autori igre vešto izbegavaju neprestano prisutnu zamku upadanja u domen pretencioznosti ili patetike. Na zidove ovih domena se ozbiljno naslanjaju poetske deonice igre, kada razgovor prestaje da bi na ekranu bilo ispisano nekoliko redova poezije (ne znamo da li je autorova). Iako smo zadovoljni kvalitetom poezije i njenim efektom na tok igre, svesni smo da se nekome neće svideti ovakav pesnički intermeco. Jedino nam je zasmetalo što, kada padne noć, junakinja igre upali svetla na autu. Šta će joj svetla prilikom ostvarivanja dodira sa prirodom, ne znamo. Iako nismo iz „Vrelih guma”, znamo da bi zbog toga trebalo da joj eventualno „crkne” akumulator.

Vizuelni stil igre je bogato nadahnut slikarstvom ranog impresionizma, što je posebno izraženo u domenu kolorita, dok će grafički stil nekoga blago podsetiti na već pomenuti Firewatch. Bogatstvo neprestanih animacija upotpunjuje atmosferu, što, ukomponovano sa čestim događajima i smenjivanjem dana i noći, stvara utisak konstantne dinamičnosti. Odličan celokupni grafički dizajn ogleda se i u uklapanju oblačića sa izborima sa ostatkom slike. Muzika je prikladna i veoma kvalitetna, što se može reći i za zvučne efekte, dok je prava šteta što nema glasovne glume (zamislite Morgana Frimena u ulozi jelena).

Pošto sve vezano za ovu igru navodi na filozofsko razmišljanje, našli smo se u dilemi da li da Far From Noise ocenimo kao iskustvo ili po nekim tradicionalnim igračkim parametrima. Indie developeri se često pribojavaju igrača koji naginju ka drugoj opciji, te ubacuju neke zagonetke koje je neretko sramota tako nazvati ili igru pretvaraju u walking simulator, što je ovde zbog premise igre nemoguće. Da li bi Far From Noise bila bolja igra da ima više gameplaya? Iako zvuči kontradiktorno, naš zaključak je odričan, mada ne sumnjamo da postoje igrači kojima bi baš legao side quest u kome protagonistkinja i jelen tamane zombije. Far From Noise je umetnička vizija jednog čoveka (koji je igru napravio gotovo potpuno samostalno) i zbog toga zaslužuje naše pohvale, kao i preporuku, jer kao izvanredno i emotivno igračko iskustvo (ili više njih, zbog svoje replayabilnosti) apsolutno zaslužuje da ga odigrate. Far From Noise je posebno dobra igra za ovo doba godine, kada se praznično raspoloženje kombinuje sa introspekcijom koju kraj svake godine neumitno donosi. Na kraju krajeva, nisu li emotivni doživljaj i podstrek na razmišljanje sve što se može tražiti od umetničkog dela, bez obzira na medij?

Srđan BRDAR