TEST PLAY<>
012018<><>

Persona V

Serijal Persona, pored FF-a, spada u moje prve susrete sa japanskim igrama i jedan je od naslova koji su mi obeležili školske dane. Nije to nimalo slučajno jer je i sâm ovaj serijal uvek bio vezan za školu, mlade, heroje i antiheroje s kojima je bilo lako poistovetiti se. S druge strane, tripozna i stilizovana naracija i svet s više nivoa realnosti vezivali su za priču i donosili jedan svež pogled na svet.

Peti deo serijala Persona je kulminacija svega što smo imali prilike da vidimo do sada.

Prva Persona pojavila se 1996. godine kao spin-off Atlusove franšize Megami Tensei i brzo stekla popularnost, pa onda i nastavke, a svaki od njih karakterisalo je prepoznatljivo srednjoškolsko okruženje, međutim, za razliku od većine dela koja danas svrstavamo u tzv. young adult kategoriju, Persona je zalazila mnogo dublje od površinskog avanturističkog zapleta. Naime, autori su uvek mnogo pažnje poklanjali složenom narativu, sa krajnje jungovskom osnovom, počevši od ispitivanja dubina ljudske psihe, pa do oslanjanja na arhetipsko. Nije ni čudo što je serijal posle nekog vremena nadmašio popularnost originalne franšize i proslavio se i van Azije.

Glavna odlika koja karakteriše sve nastavke igre jeste upravo termin iz naslova igre: persona kao manifestacija ljudske psihe, a u njenom dočaravanju u različitim nastavcima korišćeni su razni arhetipi: grčka i rimska mitologija, japanska božanstva ili je, pak, inspiracija tražena u raznim fiktivnim i istorijskim likovima.

Najjača strana ove igre nije borba, pa ni gameplay u celini, već, očekivano – priča.

Na prvi susret s najnovijom, petom Personom morali smo malo da sačekamo, budući da je lokalizacija dosta kaskala za japanskim izdanjem, međutim, već na prvi pogled jasno je da se radi o kulminaciji svega što smo dosad videli. Od samog starta smo bačeni u akciju i odmah srećemo dobro poznat, složeni borbeni sistem, potezan, ali izazovan, koji objedinjuje sve ono najbolje iz prethodnih nastavaka. Međutim, ubrzo postaje jasno da najjača strana ove igre nije borba, pa ni gameplay u celini, već, očekivano – priča.

Opet se nalazimo u manje-više klasičnom srednjoškolskom okruženju: preko dana smo u koži mladog učenika na razmeni, koji je zapravo pod uslovnom kaznom jer je odbranio jednu devojku od napasnika, pa mora da se dokaže kao dobar i uzoran učenik. Te dnevne aktivnosti prilično su široke, pa tako možete ići u teretanu, na pecanje, u bioskop ili čitati knjigu. Veoma je važno i stvaranje i jačanje veza s drugim učenicima. Zapravo, upravljanje slobodnim vremenom maltene je kao zasebna igra unutar igre ako želite da maksimalno iskoristite dato vreme. Međutim, posle svega toga, uveče, ulazimo u jedan potpuno drugačiji svet. Da ne spojlujem previše, glavni lik praktično ulazi u umove pokvarenih ili zlih odraslih osoba i bori se s njihovim psihološkim demonima ne bi li ih preobratio. U umu svake mete formira se neka vrsta „zamka”, tj. lokacije na kojoj je ona neprikosnoveni vladar, a svi izopačeni snovi i ideje postaju stvarnost. Svaki od tih zamkova je jedinstven, i po estetici, i po vrsti zamki i neprijatelja koji vas tu čekaju. Nema ponavljanja, neprijatelji i puzzleovi su drugačiji i preokreti i razvoj priče uvek odišu svežinom.

Sve komponente estetike ove igre su fenomenalno stilizovane i atmosferične.

Koliko tvorci igre daju značaja priči pokazuje i njihova odluka da već posle desetak minuta igre nije moguće snimati sadržaj i praviti screenshotove da se sadržaj ne bi spoilovao za druge igrače. Iako je taj sadržaj u osnovi namenjen mladima, Persona ne beži od teških tema – naprotiv. Tu su priče o nastavnicima koji zlostavljaju učenike, samoubistvu, drogama i obilju drugih tema, a pojedinosti umeju da budu zaista dirljive, pogotovo kad se zađe u pozadinske priče i motivaciju nekih od glavnih likova.

Sâm sistem igre zasnovan je na prikupljanju persona koje koristite u borbi i od kojih svaka ima svoje sposobnosti. Vi, kao glavni lik, imate više persona, pa na taj način možete da menjate i prilagođavate svoj način igre. Prateći likovi imaju fiksne persone. Sve ostalo se svodi na poteznu borbu sa običnim i daljinskim napadima i magijama. Neprijatelji često imaju i slabosti koje treba eksploatisati, a tu je i malo komplikovaniji sistem vezivanja napada: na primer, možete preskočiti svoj potez i prepustiti ga članu družine kako biste onda iskoristili oslabljenost protivnika i vezali više napada koji opet koriste njegove slabosti. Tako se uz pravilnu kombinatoriku napadi mogu lančano nizati, a uz sve veću težinu protivnika kako odmičete kroz igru, ta mogućnost je mnogo više od puke kozmetike i zaista ćete morati da ovladate njome.

Kad završite pojedinačni „zamak”, u njega više nema povratka, ali zato postoje posebne oblasti koje se zovu Mementos. To je zapravo veliki zaseban dungeon s nizom hodnika (pomalo podseća na neke ranije nastavke Persone), gde postepeno otključavate sve dublje nivoe. U tim hodnicima čekaju vas samo protivnici, bez puzzleova, priče i lutanja, tako da ih možete koristiti za grind do viših nivoa, ali i ako želite da regrutujete persone koje ste propustili. Ima tu i nekih mini-misija koje su vrlo kratke i ne deluju bogzna kako značajno, ali imaju vrlo lepe, često dirljive priče.

Već smo pomenuli da je od velike važnosti kako upravljate slobodnim vremenom i upravo ta vremenska ograničenost svakoj odluci daje veoma veliku težinu, jer svaka stvar koju odlučite da uradite ide na štetu neke druge. Baš kao i u realnom životu, morate balansirati vreme i odlučivati šta vam je važno, a šta eventualno može i da se preskoči. Sve je to smešteno u zaista ogroman, živopisni svet Tokija.

I tu stižemo do još jedne stvari koju je Persona dovela do savršenstva: dizajna. Kompletna estetika igre: grafika, prelazi, cut scene, likovi, gomile detalja, stripovski natpisi i ekrani u menijima, tripozna muzika, usporavanje i ubrzavanje tempa u zavisnosti od dešavanja i okruženja, pokreti i izrazi lica likova... sve je fenomenalno stilizovano i atmosferično. U kombinaciji sa više od 100 sati gameplaya, možemo samo da zaključimo da je ovo jedna od onih igara koje vrede svakog centa... pa i mnogo više...

Jovana KUZMANOVIĆ

 
PlayerUnknown’s Battlegrounds
World of Final Fantasy
Spellforce III
Seven: The Days Long Gone
Ode
Nine Parchments
Black Mirror
Shadowhand
Battle Chef Brigade
Space Pirates and Zombies 2
Persona V
Šta mislite o ovom tekstu?
Okami HD
Hello Neighbor
Far From Noise
Battlerite
Life Is Feudal
Destiny 2: The Curse of Osiris
Rumu
Cattails – Become a Cat
The Surge: A Walk in the Park
Horizon Zero Dawn: The Frozen Wilds
Total War: Rome II – Empire Divided

Platforma:
PlayStation 4
Adresa:
https://atlus .com /persona5

90
Home / Novi brojArhiva  •  Opisi igaraKorak po korakŠta dalje?NetgamesOpšte teme  •  Svet kompjutera
Svet kompjutera Copyright © 1984-2018. Politika a.d. • RedakcijaKontakt | Saradnja | Oglasi | Pretplata • Help • English
SKWeb 3.22
Opisi igara
Netgames
Opšte teme
Test Fun
Korak po korak
Šta dalje
Svet kompjutera



Naslovna stranaPrethodni brojeviOpšte informacijeKontaktOglašavanjePomoćInfo in English

Svet kompjutera