Umesto da radiš nešto korisno, šunjaš se po selima i ubijaš iz zasede... Pokojni preci mi govore iste stvari kao pre dvadeset godina ili je u pitanju moj bivši komandir voda, mada, zašto bi mi on zamerao recce in force? Možda mi se ovoga puta strogi glasovi samo pričinjavaju – teško je reći nakon sedam sati prikradanja i snajperisanja u jednom cugu.

Da, snajperisanja. Aktivnost koju inače prezirem u igrama postala je moja druga priroda zahvaljujući nezdravom hobiju koji se odaziva na ime PLAYERUNKNOWN’S BATTLEGROUNDS. Early access igra o kojoj sam pisao pre nekoliko meseci uvukla mi se ispod epitela i postala mikroopsesija za kakve sam mislio da sam ih prerastao još pre nekoliko stotina godina. Trnz aut, nemoguće je vakcinisati se protiv dobrih igara i heroina jer mozak koji ih jednom proba više ne može da ih zaboravi, ma koliko se znojio i vrpoljio.

Ako niste čitali nezaboravni tekst iz rubrike „Prvi utisci” iz SK 5/2017, evo kraćeg sinopsisa. U pitanju je battle royale pucačina u kojoj se padobranom spuštate na ostrvo sa ciljem da ubijete druge igrače koji su iskočili zajedno s vama i da ostanete poslednji preživeli. „Battle Royale” romani i igre vuku ime od japanskog filma (zasnovanog na istoimenom romanu) koji odavno ima kultni status inspiratora drugih dela, recimo književno-filmskog serijala „Hunger Games”. U PUBG-u ima samo prikradanja, potrage za oružjem i njegove upotrebe: sve drugo što ne predstavlja izvornu esenciju oružanog preživljavanja stavljeno je u osmi plan, što je osnovni razlog za neverovatnu, ali sasvim zasluženu popularnost igre.

PLAYERUNKNOWN’S BATTLEGROUNDS je fenomen na više nivoa. Kao prvo, u pitanju je daleko najpopularnija igra na Steamu koja je nedavno prestigla Dotu 2 po broju igrača u jednom trenutku. Ej, bre, prestigla je BESPLATNU Dotu 2 čiji je vlasnik (Valve) indiskriminitli promoviše na sopstvenoj platformi (Steamu). Kao drugo, PUBG je najuspešnija early access igra od začetka early access programa. Kao treće, druga je najuspešnija indie igra svih vremena jer brojeve koje je postigao Minecraft ne može da prestigne niko, bar za sada.

Poslednja igra kojoj sam se intenzivno vraćao nakon završetka posla bio je FTL, ali PUBG pasija je kudikamo intenzivnija, verovatno zbog igranja protiv živih ljudi. Trik kojim se igra uvlači pod kožu jeste guđenje po lovačkim strunama koje ima svaki muškarac, pa čak i mekana mladež koja nije omirisala vojsku, niti je u rukama ikada držala pravo oružje. Autori PUBG-a nisu uradili ništa drugo osim pravljenja softverske ljušture oko genetske determinisanosti individualnog atavističkog nagona za preživljavanjem. Ako ne želite da budete ubijeni, moraćete da ubijate, najbolje iz zasede, protivnika koji vas nije primetio. Teoretski gledano, PUBG gađa mnogo opasnije centre u duši nego neka krvava, in your face pucačina kakve dušebrižnici najčešće ističu kao primer igara koje uništavaju nevinu delikatnost dece. Ali, ako je neko normalan, taj gubitak delikatne krhkosti će shvatiti kao značajan elemenat u procesu vaspitanja. Što se mene tiče, jedva čekam da moja Katarina dovoljno poraste da možemo da igramo u paru. Blizina apokalipse i posledičnih ruševina civilizacije koje će se pušiti od kordita i anarhije zahtevaju da deca s kojom ćete ići u potragu za hranom znaju da vam pokrivaju leđa, da po upadu u prostoriju prvo osmotre sve uglove, da znaju koji kalibar metka pasuje u koju pušku, da se ne ustručavaju da povuku obarač ako mutant zaskoči tatu u polumračnoj šumi...

Gde će da se zaustavi rast popularnosti ove sjajne igre? Ako autori ostanu smireni pod svetlostima reflektora i ne počnu nepotrebno da usložnjavaju stvari, igra će se izdići iznad oblaka svih aktuelnih rekorda. Doduše, mnoge dobre i jednostavne stvari potonule su zato što su developeri krenuli da analno komplikuju život sebi i drugima. Najbolji primer za to je ACDsee, nekada esencijalni pregledač slika, danas rastroćkani, dežmekasti trut od kojeg se svi sklanjaju.

Iskreno sumnjam da će se tako nešto desiti u skorije vreme jer je mnogo realnija posledica za PUBG, to jest za njegovu okolinu, globalna promena paradigme, drugim rečima, revolucija u svetu pucačina kakva se dešava jednom u generaciji. Najviše razloga za brigu imaju developeri i izdavači klasičnih šutera koji će ove godine morati da se rvu s protivnikom koji im je neprimetno došao zguza i izvršio bolnu insertaciju. Da vam je neko pre dve godine rekao da nove iteracije igara Call of Duty i Star Wars: Battlefront, najvećih hitova Activisiona i Electronic Artsa, KOMBINOVANO nemaju šanse da dostignu brojke i popularnost indie igre koja je još uvek u beta verziji, mislili biste da razgovarate sa žrtvom mentalnog nasilja.

Zamoliću vas da kad sledeći put budete držali palčeve, odvojite i koji minut za PUBG, kojem treba poželeti da napreduje, da ostane dosledan sebi i da njegovi autori ne polude od slave i ne počnu da se drogiraju.

Miodrag KUZMANOVIĆ