Dosadašnje iskustvo ukazuje na to da ako u epruvetu stavimo survival igru i Steamov Early Access program, reakcija dva elementa biće veoma spora, a krajni ishod posve neizvestan, čak i u prisustvu veće količine novca kao univerzalnog katalizatora. I pored toga, skoro svakog meseca nas neki indie developer obraduje svojom vizijom borbe za opstanak u okruženju nuklearnog rata, elementarne nepogode ili zombi apokalipse.

U želji da se distancira od mora sličnih naslova, mali studio Atomicom je svoju prvu igru smestio nekih 55 miliona kilometara od Zemlje, tačnije, na četvrtu planetu Sunčevog sistema.

Po njihovim rečima, inspiracija za JCB Pioneer: Mars je veliki filmski hit Ridlija Skota iz 2015. godine, ali, osim činjenice da ste sami na Marsu, igra nema nikakvih dodirnih tačaka sa popularnim „Marsovcem”. Nakon nimalo prijatnog ateriranja, vaš zadatak je da maksimalno iskoristite ono malo resursa na raspolaganju, izgradite funkcionalnu bazu u stanju da primi nove članove ekspedicije i tako započnete kolonizaciju Crvene planete.

Bazni logor se sastoji iz habitacionog modula kao centralnog haba čitave operacije, garaže, par solarnih panela i nekoliko razbacanih sanduka opreme. Za razliku od većine survival igara u kojima obezbeđivanje resursa neophodnih za preživljavanje (u ovom slučaju kiseonika, vode i hrane) čini okosnicu gejmpleja, ovde je to gurnuto u neki deseti plan, dok je akcenat stavljen na izgradnju baze. Kao što se može naslutiti iz naslova, sponzor igre je britanski proizvođač građevinskih mašina JCB. Ljudi iz JCB-a su dizajnirali marsovski rover, vaše osnovno prevozno sredstvo, koje liči na nekakvo hipstersko električno all terrain vozilo opremljeno kašikom rovokopača.

Prosečan dan na Marsu izgleda ovako: nakon što iz glavnog kompjutera odredite lokaciju novog objekta u bazi, roverom ćete se odvesti do najbližeg rudnog depozita, iskopati rudu, ubaciti potrebne resurse u ogromni 3D štampač i zatim prikopčati „odštampani” objekat na električnu mrežu. Ovaj ritual ponavljaćete kroz svaku od petnaestak misija, uz sitne komplikacije – naprednije građevine zahtevaju prethodnu obradu sirovih resursa u rafineriji. Zbog ovako siromašnog gejmpleja, JCB Pioneer: Mars više liči na niskobudžetne simulatore grejdera, viljuškara ili mešalice za beton, nego na pravu survival igru. Ovo je zapravo simulator svemirskog rovokopača.

Ako planirate da zanemarite kolonizaciju i samo se bacite na istraživanje površine Marsa, i tu će vas sačekati brojni problemi, pre svega oko mape i navigacije. Verujemo da je Kolumbo imao kvalitetnije mape kada se otisnuo u potragu za Indijom od ovog akvarela sivih tonova, na kome se greben jedva može razlikovati od doline, a pronalazak prohodnog prevoja se graniči sa nemogućim. Igri nedostaje stalno prisutna mini-mapa na ekranu, jer pozivanje mape momentalno zaustavlja vozilo. HUD rovera poseduje kompas na kome su uredno obeležene lokacije baznog logora i resursa koje ste prethodno skenirali, međutim, dodavanje waypointa na mapi nema nikakvog smisla jer se ne pojavljuju na kompasu. Jednostavno, spisak stvari koje igri nedostaju ili ih treba ispraviti je duži nego lista uslova za ulazak Srbije u Evropsku uniju.

Sa druge strane, da biste opremili vozilo za uspešno hvatanje u koštac sa negostoljubivim predelima Marsa, potrebni su vam research poeni, koje dobijate kroz misije. Karakteristike vozila unapređujete kroz svojevrsno tehnološko drvce, čije su grane međusobno isključive. Stiče se utisak da su unapređena nasumično razbacana, te da uske specijalizacije vozila nisu jasno izdiferencirane, ali nećete pogrešiti ako poene uložite u povećanje kapaciteta baterije, spremnika kiseonika i u anti-korozivnu zaštitu. Za razliku od research poena koje dobijate i kopanjem rude, JCB poeni se stiču isključivo kompletiranjem misija i predstavljaju pandan parama kojima kupujete prethodno otključani upgrade vozila, skafandera i građevina.

Mars je pravi mali raj za lovce na sekundarne sirovine jer je površina planete načičkana pokvarenim satelitima i sondama. U habitacionom modulu se nalazi mini-verzija 3D štampača koji služi kao krafting stanica za pravljenje paketa prve pomoći, praznih kanistera za kiseonik, hranu i piće od materijala kanibalizovanih sa odbačenog hardvera. Ovaj segment igre je još uvek u povoju jer napravljeni predmeti nemaju preveliku upotrebnu vrednost.

Iako igra za sada nudi samo hardcore mod, preživljavanje na Marsu više liči na posetu supermarketu, jer su boce sa kiseonikom uvek dostupne ispred modula, a inicijalne zalihe hrane i vode su dovoljne za višesatno igranje. Dovoljno je reći da smo uspeli da preživimo desetak marsovskih dana i izgradimo gotovo sve što igra u ovom trenutku ima da ponudi. Jedini način da poginete je da se bacite sa litice ili da rover namerno parkirate usred oblaka korozivnog gasa, dok meteorske kiše, elektromagnetne oluje i gejzeri metana više predstavljaju šminku nego realnu opasnost.

Možda nije u redu osuti drvlje i kamenje na igru u ranoj alfa fazi razvoja, ali JCB Pioneer: Mars je udžbenički primer loše Early Access igre prepune bagova, sa klimavom osnovom koja teško može da izdrži planiranu nadgradnju. Nadu u svetliju budućnost ulivaju dve poveće zakrpe u prvih dvadesetak dana, no igra za sada predstavlja samo dosadnu interaktivnu reklamu za JCB koju još morate i da platite. Ako baš želite survival u svemiru, sedam godina stari i uz to potpuno besplatni Moonbase Alpha je daleko bolja opcija.

Darko MIHOKOVIĆ