Asus GeForce Dual GTX 1060 O3G i Sapphire Radeon RX 470 Nitro 8 GB

Raspoloživa količina memorije grafičkih kartica oduvek je bila predmet sporenja. U zavisnosti od trenutno aktuelne generacije, rasprave tog tipa dobijale su ili gubile na značaju, ali nikada nisu prestale. Tako je i sa ovom generacijom. U vreme kada se četiri gigabajta GDDR5 VRAM čipova smatra standardom, postavlja se pitanje koliko uopšte ima smisla razmatrati modele kartica sa količinom memorije koja je manja od navedene. Opet, razmišljanje na tu temu može da odvede u drugu krajnost i potpuni overkill. Gde je zapravo granica između realnih potreba i čistog bacanja para radi postizanja subjektivnog osećaja sigurnosti? To smo pokušali da utvrdimo testom koji smo upriličili ovoga puta, ali najpre ćemo se osvrnuti na konkretne modele.

Dual GTX 1060 O3G

Iz oznake koju je naveo proizvođač može se zaključiti da se radi o modelu kartice koji raspolaže sa duplo manje radne memorije od ranije viđenih. Ipak, oslabljena verzija GTX 1060 kartice ostala je uskraćena i za još poneki detalj. Naime, čip sa oznakom GP106-300-A1 koji čini srce ove kartice predstavlja osiromašenu verziju standardnog GP106-400-A1 čipa. Tako umesto 1280, raspolaže sa 1152 CUDA jezgra, a umesto 80 teksturnih jedinca, u ovom slučaju aktivno je 72. Ove cifre dobijene su isključivanjem jednog SM klastera, pa ih umesto deset, u ovoj verziji GP106 čipa ima devet. Broj rasterskih jedinica ostao je nepromenjen, a isto važi i za širinu 192-bitne magistrale. Takođe, sve raspoložive tehnologije i noviteti koje je Pascal arhitektura donela, prisutni su i kod ovog modela. O detaljima smo pisali u prethodnim brojevima (SK 7/2016 i SK 9/2016), tako da se nećemo ponavljati. Po navodima same Nvidije, razlika u performansama između modela sa tri i šest gigabajta memorije trebalo bi da je manja od 10 odsto, mada nije precizirano da li se to odnosi na sve rezolucije i nivoe detalja u igrama.

Sama kartica duga je 24 santimetra i široka 13, što su već primerenije dimenzije za tu klasu, zbog čega ovaj model deluje skladno i pristupačno vlasnicima klasičnih Mid Tower kućišta. Što se hardverskih detalja tiče, sve deluje kvalitetno. Naponska sekcija izvedena je u 5+1 faza, od kojih pet faza napaja GPU, a jedna memoriju. Dodatno napajanje obezbeđeno je putem samo jednog šestopinskog konektora, što uz PCI-E konektor na ploči obezbeđuje maksimalno 150 vati koje kartica može da dobije. Imajući u vidu TDP koji je deklarisan na svega 120 vati, ovakva konfiguracija ne ostavlja mnogo potencijalnog prostora za značajniji overklok.

Inicijalni takt ovog modela iznosi 1569 megaherca, dok u Boost režimu dostiže 1974. Kuler je dorastao zadatku i temperaturu grafičkog čipa uglavnom održava na pristojnih 70 stepeni, a ni u jednom trenutku nije dozvolio da ona pređe 73 stepena. Pri tom je brzina ventilatora ostala na nivou koji se može okarakterisati kao vrlo tih. Shodno trendovima, u režimu niskog opterećenja, odnosno dok temperatura grafičkog čipa ne pređe 60 stepeni, kartica se hladi potpuno pasivno, uz zaustavljene ventilatore. Backplate je izostao, jer je na kartici ovih dimenzija apsolutno bespotreban, a primetno je i nepostojanje bilo kakve vrste „LED šarenila” koje se kao korov ukorenilo na gotovo svakom današnjem parčetu hardvera. Ovakve poteze Asusa zdušno pozdravljamo i radujemo se jednostavnom i skladnom proizvodu, lišenom bespotrebnih estetskih tričarija.

RX 470 Nitro 8 GB

Sapphire je odavno postao gotovo pravi sinonim za Radeon kartice. Uvek makar za nijansu bolji od konkurencije, a pri tom u rangu jeftinijih modela. Takvom praksom verovatno stavlja na muke druge proizvođače, ali je zato omiljen među krajnjim korisnicima. Ni ovoga puta nije podbacio, tako da je i RX 470 Nitro zaista sjajna kartica, u svakom pogledu. Naponska sekcija sastavljena je od 6+1 konfiguracije, koja se uz osmopinski naponski konektor stara da svakome kome je do overkloka pruži maksimum. Kod ovog modela potrošnja je deklarisana na 175 vati, ali on ima većeg „lufta” za overklok zahvaljujući osmopinskom naponskom konektoru i teoretskom granicom koja je za 50 vati viša od deklarisane potrošnje. Jedinu primedbu imamo na položaj ovog konektora koji je smešten na zadnjoj ivici kartice, što može da oteža instalaciju u kućišta skromnijih dimenzija.

Radni takt grafičkog procesora deklarisan je na 1260 megaherca, a memorije na čitavih 8000. Nitro „fura modu” i snabdeven je naprednim LED osvetljenjem sa posebnim tasterom uz pomoć kog se vrši odabir režima rada – konstantno ili pulsirajuće osvetljenje. Fina podešavanja i odabir nijanse osvetljenja Sapphire logotipa obavljaju se iz pratećeg softvera, a pored estetske, LED osvetljenje može da ima i praktičnu primenu. Naime, u zavisnosti od trenutne temperature grafičkog procesora, boja osvetljenja se kroz razne nijanse menja od plave ka crvenoj, a pri tom se menja i brzina kojom pulsira. Ovo je već koristan vid primene i dopada nam se upotreba „LED šareniša” u dijagnostičke svrhe.

Backplate kod ovog modela nije izostao, a pored estetske, ipak ima i ulogu hladnjaka jednog dela naponske sekcije. Kuler je tih i efikasan, pa ne dozvoljava da temperatura grafičkog čipa dostigne 75 stepeni. Kao kuriozitet za ovu klasu kartica, valja pomenuti i prekidač za izbor BIOS-a. Jedan položaj podrazumeva upotrebu klasičnih podešavanja, dok u drugom položaju prekidača na scenu stupa OC BIOS kod koga su radne frekvencije agresivnije, a power limit postavljen na znatno višu vrednost od deklarisanih 120 vati. Ukratko – sve što će kućnom overklokeru moći da zatreba.

Manje je više je manje

Dolazimo i do dela u kome sumiramo rezultate koje su naši takmičari ostvarili tokom testa. Već je poznato da je GTX 1060 superiornija kartica i u većini testova nadmašuje čak i jači, RX 480 model. Pošto je ovde reč o „zakinutoj” verziji GP106 čipa, razlika je nešto manja, ali je i dalje na strani zelenog tabora. Za ovu verziju kartice planirano je da bude direktan konkurent jačem, RX 480 modelu. Ipak, ovde pomenuti modeli su cenovno gotovo izjednačeni, pa ih taj kriterijum svodi na ravnopravne takmace. Obe kartice projektovane su tako da svoj maksimum pruže u 1080p rezoluciji, sa mogućnošću da vlasniku pruže određenu dozu zabave i u 1440p rezoluciji, uz snižene nivoe grafičkih detalja. Tako je barem u teoriji.

Praksa pokazuje donekle drukčije rezultate. Slabiji GTX 1060 odlično se snalazi i gotovo da ni malo ne zaostaje za svojim tehnološkim srodnicima sa punom verzijom GP106 čipa, sve dok ga teksture u igrama, podešene na ’Ultra’, ne ostave bez ijednog megabajta slobodne memorije. Tada već počinje ozbiljno da posustaje i to nikakav overklok i visok radni takt ne mogu da nadomeste. Srećom, malo je igara koje u 1080p rezoluciji imaju toliko velik apetit za memorijom, ali nam se čini da se njihov broj iz meseca u mesec povećava. Novi član naše baterije testova, nedavno objavljeni Deus Ex: Mankind Divided, jedan je od takvih naslova. Pri maksimalnom nivou podešavanja, lako proguta i više od četiri gigabajta memorije i tako bukvalno uništava performanse koje su sa nešto skromnijim podešavanjima zaista impresivne.

S druge strane, teoretski i (u većini slučajeva) praktično slabiji RX 470 se baškari sa osam gigabajta memorije. On nema baš nikakvih problema sa zahtevnim teksturama, jer šta god radili, nismo uspeli da mu „napunimo” više od nekih 4,5 gigabajta. Međutim, njemu nedostaje sirove snage koja bi pratila toliku količinu memorije, naročito u 1440p rezoluciji, gde je kod većine igara potrebno „smanjiti (grafički) doživljaj” kako bi broj frejmova u sekundi ostao na pristojnom nivou. Jasno je da u takvim situacijama količina neiskorišćene memorije ostaje još veća, tako da se s pravom postavlja pitanje „čemu osam gigabajta na kartici ove klase?”. Možda će ljudi koji grafičke kartice koriste za neke druge namene imati koristi od tolike memorije, ali igrači neće. Ili će oni biti nesrazmerni razlici u ceni u odnosu na model sa duplo manje memorije.

• • •

Zaključak svakako nije jednostavan. „Puni” GTX 1060 verovatno nikada neće dočekati da iskoristi svu raspoloživu memoriju, jer je i on, na kraju, samo obična kartica srednje klase. Opet, „mršaviji” model ne deluje preterano ubedljivo sa samo tri gigabajta. Međutim, on na svojoj strani ima jedan vrlo ubedljiv argument – cenu. Na našem tržištu, razlika u ceni između istog modela sa tri i šest gigabajta memorije iznosi čak 70 evra! To je zaista previše velika razlika da bi se budući vlasnici uopšte dvoumili. Činjenica je da ni jači model ne može baš da potera sav postojeći softver zabavnog karaktera pri maksimalnom nivou detalja, a kako vreme bude prolazilo, biće sve više takvih „prevelikih zalogaja”. Skromnija grafička podešavanja svakako će se podrazumevati, ali će zato i količina potrebne memorije biti na nižem stupnju. Tu model sa tri gigabajta može da dobije svoju šansu, jer će u 1080p rezoluciji dugo moći da pruža pristojne performanse, iako je sasvim jasno da će mu uvek nedostajati taj jedan gigabajt memorije kako bi bio dobro izbalansiran.

Kada je reč o Radeonima, situacija je nešto jasnija. Osam gigabajta nema šta da traži na RX 470 modelima, barem ne dok im je cena istovetna ceni slabijeg GeForcea. S druge strane, Nitro model sa četiri gigabajta je za četrdesetak evra jeftiniji i gotovo da nema situacije u kojoj je sporiji. Time je izbor znatno olakšan. Kakav će odnos snaga ovih kartica biti u budućnosti, možemo samo da nagađamo. Da li će RX 470 uvek imati snage da isprati četiri gigabajta i da li će GTX 1060 uvek moći da se snađe sa svoja tri, vreme će pokazati. U ovako kontradiktornoj situaciji blagu prednost dali bismo nekom custom RX 480 modelu sa četiri gigabajta, koji je desetak evra jeftiniji od zakinutog GTX 1060, ali ga po našem mišljenju taj jedan gigabajt ipak čini za nijansu bolje odmerenim proizvodom.

Vladimir TRAJKOVIĆ