Gigabyte Radeon RX 460 Windforce OC 2G/4G, Asus Radeon RX 460 Dual O2G, Asus ROG Radeon Strix RX 460 Gaming 4GB, XFX Radeon RX 460 2/4GB Double Dissipation, Sapphire Nitro Radeon RX 460 OC 4GB

Kao što je to uglavnom slučaj, najslabiji modeli neke generacije grafičkih kartica obično bivaju predstavljeni na kraju. Tradicija se nastavlja i ovoga puta, te je red došao i na najslabijeg predstavnika Polaris generacije. Za potrebe testiranja, obezbedili smo čak sedam različitih modela kartica. U nastavku ćemo se pozabaviti rezultatima i konkretnim modelima, kao i njihovim međusobnim razlikama, ali najpre da se osvrnemo na arhitekturu čipa koji čini srce svake kartice sa oznakom RX 460.

Polaris 11

Ova verzija čipa se u suštini ne razlikuje od jačih verzija koje su označene sufiksom „10”, ali, ipak, novi čip nije nastao „sakaćenjem” jačih verzija kao što to obično biva. Ne, Polaris 11 je kompletan grafički procesor, bez isključenih delova. Sastoji se od tri milijarde tranzistora koji zauzimaju površinu od 123 kvadratna milimetra i raspolaže snagom od 2,2 teraflopsa, što je više nego duplo manje u odnosu na jače modele ove generacije.

U tehničkim specifikacijama navedeno je da se novi GPU, kodnog naziva Baffin, sastoji od 14 Computing Units, od kojih svaka raspolaže sa 64 shader procesora, što ukupno čini 896 šejderskih procesora. Pored šejderskih jedinica, novi GPU čini i 56 teksturnih i 16 rasterskih jedinica, dok se komunikacija sa memorijom obavlja uz pomoć 128-bitne magistrale.

Predviđeno je da kartice budu opremljene sa dva ili četiri gigabajta video memorije. Radni takt procesora propisan je na okruglo 1200 megaherca, dok memorija radi na sedam gigaherca, bez obzira na to kojom je količinom kartica opremljena. Potrošnja je deklarisana na 75 vati i referentni model ne zahteva nikakvo dodatno napajanje, sem onog koje obezbeđuje matična ploča putem PCI-E konektora. Interesantno je i to da RX 460 funkcioniše u PCI-E 3.0 x8 režimu, iako je sâm konektor pune dužine.

Navedene karakteristike nedvosmisleno ukazuju na to da se radi o hardveru skromnih mogućnosti kada je igranje u pitanju. Brzinom i cenom, RX 460 našao je mesto između konkurentskih modela GeForce GTX 750Ti i GTX 950. AMD ga reklamira i kao „najbržu karticu koja ne zahteva napajanje uz pomoć dodatnog konektora”. Ipak, referentni model je tzv. paper launch, što znači da ćemo na tržištu viđati varijante koje mogu da odstupaju od propisanih parametara. Da se upoznamo sa testiranim modelima pre nego što pređemo na priču o performansama.

Gigabyte Radeon RX 460 Windforce OC 2G/4G

Počinjemo od Gigabytea i dva modela koja su po specifikacijama najbliža referentnom dizajnu. Jedina razlika između ovih kartica je količina raspoložive video memorije, dok je sve ostalo identično. Važan detalj predstavlja odluka da na kartice ne bude ugrađen dodatni naponski konektor. Time je donekle olakšana instalacija korisnicima slabijih konfiguracija, sa napajanjima male snage koja ne raspolažu PCI-E naponskim konektorima. Pored toga, Gigabyte je bukvalno shvatio specifikaciju koja se odnosi na PCI-E x8 standard i kartice izradio sa samo polovinom električnih vodova na konektoru štampane ploče. Dakle, ovi modeli fizički popunjavaju čitav x16 slot, ali je polovina konektora prazna (što se može videti na fotografijama). Ovo svakako nije nikakav hendikep, jer je propusna moć PCI-E 3.0 slota osmostruke brzine svakako daleko veća od potreba ovako slabe kartice.

Radni takt grafičkog čipa je za samo 12 megaherca viši u odnosu na propisani, tek toliko da bi „OC” sufiks iz naziva bio opravdan. Toliko mala razlika u radnom taktu ne bi bila primetna ni kod znatno moćnijih grafičkih čipova, tako da je priča o fabričkom overkloku čist marketing. Isto važi i za ostale modele, tako da ovaj detalj ne uzimamo za zlo.

Rashladni sistem korektno obavlja svoju funkciju. Aluminijumski hladnjak ima relativno veliku površinu koja prevazilazi gabarite štampane ploče kartice. Primetan je nedostatak toplotnih cevi, ali je hladnjak dovoljan da temperaturu grafičkog čipa održava na 45 stepeni pri malom opterećenju i to bez pomoći ventilatora. Situacija se menja kada se zavrti neka igra, jer temperatura tada pređe i 70 stepeni, ali zato ventilatori ostaju izuzetno tihi i nikada ne prelaze brzinu od 1300 obr/min.

Asus Radeon RX 460 Dual O2G

Prvi Asusov model proizvodi se samo sa dva gigabajta memorije. Postoji u običnoj i OC varijanti. Prva prati specifikaciju i kod nje GPU radi na 1200 megaherca, dok je OC verzija koju smo mi testirali brža za 24 megaherca. Čisto da bi opravdala oznaku, baš kao i kod konkurencije.

Ni ovom modelu nije potrebno dodatno napajanje, a PCI-E konektor fizički raspolaže svim električnim vodovima, iako kartica svakako funkcioniše u x8 režimu. Rashladni sistem čini običan aluminijumski hladnjak, bez toplotnih cevi, u kombinaciji sa dva ventilatora koja su uvek aktivna. Pri niskom opterećenju kartice, okreću se brzinom od 1300 obr/min i temperaturu čipa održavaju na oko 36 stepeni, dok pri „punom gasu” dostižu solidno brzih 2000 obrtaja, pri čemu već postaju čujni, ali u vrlo tolerantnim granicama. Pri tom ne dozvoljavaju da temperatura prevaziđe 70 stepeni.

Asus ROG Radeon Strix RX 460 Gaming 4G

Ovaj model se drži devize aktuelnih trendova po kojoj ako kartica nema „Gaming” u nazivu, onda i nije za igranje i nezanimljiva je igračima. Kako god, Strix važi za popularnu seriju grafičkih kartica među igračima, koja je uglavnom znatno, i pri tom neopravdano, skuplja od konkurencije. Tako je i ovoga puta, ali o cenama ćemo nešto kasnije.

Posle Gigabyteovih modela, ovaj Strix je po gabaritima najmanja kartica na testu. Radni takt procesora je nešto viši i iznosi 1236 megaherca, a kartica se proizvodi isključivo sa četiri gigabajta memorije. To svakako nije razlog naročito više potrošnje, ali je, svejedno, kartica dobila šestopinski konektor za napajanje. Njegova upotreba je obavezna, jer u suprotnom kartica neće uopšte raditi.

Rashladni sistem ostvario je najbolje rezultate. Veliki aluminijumski hladnjak prožet je sa dve poprilično debele toplotne cevi, zahvaljujući kojima temperatura grafičkog čipa ne prelazi 45 stepeni pri niskom opterećenju i bez pomoći ventilatora. Prilikom igranja, dva ventilatora obezbeđuju da temperatura ne pređe 65 stepeni, dok sopstvenu brzinu održavaju na nekih 1700 obr/min, pri čemu su prilično tihi.

Za dodatni vizuelni utisak zaduženo je AURA LED osvetljenje, koje se svodi na centralni deo plastične maske hladnjaka na kome je smešten ROG logotip, čije je boje moguće menjati po želji.

XFX Radeon RX 460 2/4GB Double Dissipation

Svaki kompjuteraš koji drži do sebe čuo je za XFX, iako su proizvodi ove kompanije kod nas uglavnom retko ili nikako dostupni. Srećom, stvari se popravljaju i poneki Radeoni ovog proizvođača nalaze put i do naših maloprodaja.

Testirali smo dve kartice, koje su, kao i u slučaju Gigabyteovih modela, sem razlike u količini memorije, potpuno identične. Radni takt grafičkog procesora postavljen je na 1220 megaherca, dok je za njegovo hlađenje zadužen masivni kuler koji se sastoji od aluminijumskog hladnjaka sa dve toplotne cevi i dva ventilatora. Interesantno je da je kuler toliko veliki da za čak pet santimetara prevazilazi dužinu štampane ploče kartice. Ipak, to mu ne pomaže baš u dostizanju rekorda, jer je pri mirovanju, u pasivnom režimu hlađenja, temperatura dostizala 47, a pod opterećenjem i prevazilazila 70 stepeni. Uprkos tome, ventilatori su bili izuzetno tihi, gotovo nečujni, sa svojih 1300 obr/min.

Koristan detalj predstavlja mogućnost odvajanja ventilatora od ostatka hladnjaka radi lakšeg čišćenja, a što je moguće obaviti bez upotrebe alata, prostim pritiskom na dve plastične „žabice”. Pored toga, ove kartice nemaju nikakav specifičan detalj, sem što obe zahtevaju upotrebu dodatnog naponskog konektora.

Sapphire Nitro Radeon RX 460 OC 4GB

Poslednji među testiranim modelima ujedno je i najbrži, makar na papiru. Radni takt od 1250 megaherca je već dovoljno viši od referentnog da zaslužuje „OC” sufiks. Naravno, ovaj model je proizvod najvernijeg AMD partnera kada su grafičke kartice u pitanju, kompanije Sapphire. Nitro modeli spadaju među najbolje Radeone, a uz to imaju i poslovično korektne cene.

Ipak, ovaj model nije na nas ostavio utisak koji obično zaslužuju Nitro kartice. Štampana ploča je prilično duga i prilično praznjikava u zadnjem delu. I, kao da to nije dovoljno, dodatni naponski konektor smešten je na desnoj ivici kartice, kao kod profesionalnih grafičkih kartica. To potencijalno može da predstavlja problem vlasnicima kućišta manjih dimenzija, jer i položaj naponskog kabla koji je uslovljen ovakvom pozicijom konektora neminovno dodaje bar još nekoliko santimetara na ukupnu dužinu kartice.

Pored tog detalja, ni rashladni sistem se nije baš proslavio, uprkos tome što je hladnjak solidnih dimenzija i opremljen sa dve toplotne cevi. Tako je GPU u režimu niskog opterećenja i pri pasivnom hlađenju dostizao 47, a pod punim opterećenjem čak 76 stepeni. Ako ništa drugo, makar su ventilatori bili među najtišima i najsporijima, sa brzinom od 1300 obr/min.

Primetan detalj predstavlja odsustvo svih električnih vodova PCI-E konektora, baš kao i kod Gigabyte modela, a tu je i LED osvetljenje koje sa jedne strane svetluca nekom tirkiznom nijansom, dok na zadnjoj strani štampane ploče te iste diode, čija je svetlost propuštena kroz neki filter, osvetljavaju Nitro logotip upadljivo zelenom nijansom. Zna Sapphire da stvori daleko upečatljivije svetlosne efekte, samo kad se malo potrudi, a što, nažalost, ovoga puta nije bio voljan da uradi.

1080p, Ultra preset

Napokon dođosmo i do performansi. Nažalost, uz podešavanja iz međunaslova nećete se baš naigrati. Doduše, AMD ovu karticu reklamira kao idealan izbor za rezoluciju 1680 × 1050, ali će tek igranje u 720p biti pravi užitak pri maksimalnom nivou detalja i to, opet, u ne baš svakoj igri. Testiranje smo ipak obavili u 1080p rezoluciji, kako bi rezultati bili uporedivi sa ranijim testovima. Maleni Polaris 11 može da se nosi sa najslabijim modelima konkurentskog tabora iz prethodne generacije, ali čak ni tada ne briljira. Eventualnu prednost mogao bi da pokaže u DirectX 12 naslovima ili pri direktnom strimovanju sadržaja, naročito kod manje zahtevnih online igara, pošto podržava hardverski enkoding videa 1080p rezolucije pri 120 fps.

Overklok potencijal nije naročito veliki i svodi se na svega nekoliko desetina megaherca u odnosu na referentni takt, u zavisnosti od primerka. Takođe, maksimalni dometi nisu uslovljeni dodatnim naponskim konektorom, jer deklarativno svi modeli troše manje od 75 vati. Ipak, bez obzira na to što će Gigabyte sa lakoćom prestići fabrički takt Nitro modela, dobitak u performansama je jedva merljiv. Kartice sa najnižim i najvišim radnim taktom na testu su ostvarile gotovo u frejm identične rezultate, uz poneko odstupanje koje ni u jednoj igri u proseku nije prevazišlo jedan do dva frejma u sekundi više. Zbog toga smo u tabeli naveli jedan, zbirni rezultat, kartice čiji je takt spušten na referentnih 1200 megaherca i uporedili je sa još nekim, ranije testiranim modelima, kako bi čitaoci stekli okviran utisak o odnosu snaga.

Količina memorije takođe je stavka koju valja pomenuti. Modeli sa četiri gigabajta ne nude ni za promil bolje performanse u odnosu na one sa duplo manje memorije, tako da je njihova kupovina čist promašaj. Šta god ljudi „tupili po internetima”, RX 460 će svakako pre ostati bez sirove snage pri visokom nivou detalja i zahtevnim teksturama, nego što će mu zafaliti bafera, tako da priča o „sigurnijoj budućnosti” momentalno pada u vodu. Kartica se jedva nosi i sa trenutno postojećim igrama, tako da će i dva gigabajta memorije uglavnom biti neiskorišćena.

• • •

Konačan utisak u suštini nije loš. Uz malo truda i izbirljivosti prilikom kupovine, budući vlasnici će za oko 150 evra moći da odigraju sve aktuelne igre. Možda se neće nauživati u detaljima kao vlasnici višestruko skupljih kartica, ali to je već posledica dobro poznatog „muzičkog pravila”.

Od testiranih modela, naš glas svakako ide Gigabyteu sa dva gigabajta memorije. Spada među najjeftinije modele dostupne na našem tržištu, tiha je, kompaktnih dimenzija i ne zahteva dodatno napajanje. Asusovi modeli su tradicionalno skuplji, a suštinski ni po čemu različiti. Strix čak košta više od nekih GTX 950 modela, tako da je suludo uopšte razmišljati o njemu. Sapphire nas nije oduševio pomenutim detaljima, ali ako bude cenovno konkurentan, nema razloga da ga zaobiđete. Cena XFX modela nam nije poznata, ali ako pozamašne dimenzije kartice i potreba za dodatnim konektorom nisu prepreka, uz odgovarajuću cenu mogao bi da bude pristojan izbor.

Vladimir TRAJKOVIĆ