Srknite jutarnju kafu i ponovite sa mnom: niko ozbiljan ne koristi društvene mreže za ozbiljne diskusije. Ponavljam tu mantru već duže vreme, s polovičnim do nikakvim rezultatima, pecajući se kao moron samo zato što imam tendenciju da mi krv lako jurne u glavu kad me pogodi omiljena teška tema. U kontekstu mračnog XXI veka, raskalašna javna otvorenost je opasna kao seks bez zaštite u komuni narkomana 1983. Kad jednom zapatite socijalni AIDS mrzitelja dominantnog diskursa, onoga ko se otvoreno ruga crno obojenim fanovima Šarlija Ebdoa, te stigme ćete se teže osloboditi nego pravog HIV-a.

Globalni, sve više i domaći trend jeste da ljudi gube posao i bivaju hapšeni zbog toga što im je jezik brži od pameti i što žele da koriste javni forum da kažu ono što zaista misle. Po tom parametru nimalo ne kasnimo za svetom, naprotiv. Ne znam da li se sećate afere o seksualnom uznemiravanju u čijem je centru bio pokojni general/političar Vuk Obradović. Te 2001. svima je bilo nekako drago što se i u zaostaloj Srbiji pojavio novi, fensi tip skandala, tako drugačiji od otimačina i pronevera vulgaris. Ej, seks skandal u Srbiji, budućnost je počela, hover automobili, kolonizacija Meseca! U međuvremenu smo prigrlili apsolutno svaki najgori trend koji je mogao da se pokupi, ali pseudokultura društvenih mreža u nas se primila s posebno velikim intenzitetom i mutirala u kancerogenu klopku za medvede.

Rezultat opasniji od neposredne posledice nalik na otpuštanje ili haps jeste formiranje definitivnog stava o nekome na osnovu Facebook postova. Svaki drugi način sticanja mišljenja je teži i neudobniji, tako da se zbog puke lenjosti poseže isključivo za nečijim online potpisom. Ubrzana eskalacija horora koja nas na dnevnoj bazi ubija u pojam pušta pipke u svaku žilicu egzistencije, pa i u virtuelni društveni život. Da vam je 2007. neko rekao da ćete biti ocenjivani, kvalifikovani i kvantifikovani na osnovu digitalnog otiska na Facebooku, da vam odnos sa svetom zavisi od percepcije drugih koju imaju na osnovu vaših postova, vaš odgovor bi verovatno bio „bič, pliz, ne preteruj”. Ko vam garantuje da 2025. nećete biti ubijeni iz drona zbog svojih Facebook stavova iz 2015. godine? To se sada dešava u Pakistanu i Jemenu, a dolazak bespilotnih gostiju u naše dvorište biće beskrajno lak... „Kosovo je Srbija, kažeš? Debeli mladiću, najedi se rakete, FOX ONE!” Rupa na stambenoj zgradi na Karaburmi biće relativno mala jer će se za Srbiju koristiti ekološki prihvatljiv, evropski model „hellfirea”, koji pravi lokalizovani demidž i ne ostavlja garež na fasadi.

Ako je neprijatelj svuda oko vas, uzmite pušku pa bežite u šumu... U svetu wareza, recimo, nikada nisam bio deo nekog otvorenog sistema. U pradavnim danima ranog XXI veka, igre, programe, serije i filmove krao sam kao član komune satelitskog provajdera, koristeći kombinaciju nebesa i FTP servera kojem su pristup imali samo disajplsi wareza sa plaštovima. Kad je to puklo, napravio sam bezbolnu tranziciju u zatvorenu bittorent komunu koja je primala samo onoga koji je znao nekoga. Zašto da ne pokušam da primenim isti recept i na moj bogati društveni život?

Na šta bi se svelo zatvoreno društveno online rešenje? Na povratak na IRC? Setapovanje sopstvene ozidane komune koju niko živi neće da koristi? Ulazak u zatvorenu diskusionu zajednicu tipa www.emergentor.org gde možete da upoznate samo ljude slične sebi, a nikako slobodne žene s kojima biste se upoznali i slušali ploče? Pravog odgovora nema, ali primećujem da nekoliko mojih najpametnijih prijatelja sve više diže ruke od bilo kakvog oblika online zajednica, shvatajući da nisu vredne truda. U najboljem slučaju, na Facebooku možete da ispadnete simpatični, ali dovoljno ste simpatični svojoj ženi i deci, šta vas boli guzica za bilo koga drugog? U najgorem, možete da budete sve najgore što neko može da zamisli i napiše na etiketi koju će vam pljuvačkom zalepiti za čelepenku. Ako već morate da koristite Facebook, Twitter i druge male prodavnice horora, koristite ih za slike mačaka, linkovanje ruskih dash-cam videa, praćenje Dena Bilmezijana, traženje spolnih partnera i komentarisanje slika s dečjih rođendana. Svaka ozbiljna tema, svaki stav koji štrči može i biće iskorišćen protiv vas, najčešće kad se tome najmanje budete nadali.

Moram da priznam da mi se kontrolni mehanizam u poslednje vreme popravlja: nisam ni beknuo povodom poslednjeg napada u Parizu i zbog toga sam tiho zadovoljan. Još samo kad bih prestao da pišem kako sam u mladosti krao softver i falsifikovao pa prodavao uplatnice za izlazak iz zemlje, gde bi mi bio kraj?

Miodrag KUZMANOVIĆ