IeSF šampionat 2015, Seul, Južna Koreja

Srbija je petog decembra osvojila ekipno prvo mesto na sedmom Internacionalnom amaterskom šampionatu sveta u video igrama (IeSF), koji je održan u Južnoj Koreji. Naša reprezentacija je bila sastavljena od igrača Hearthstonea, Starcrafta II i LoL-a, a tamo su otišli zahvaljujući SESA (Serbian E-Sport Association), uz neposrednu podršku kompanije ComputerLand.

Put do vrha bio je prilično uzbudljiv i neočekivan, a ispričali su nam ga sami reprezentativci. Intervju je održan u prostorijama ComputerLanda, a prisustvovala su četiri LoL igrača (peti je bio opravdano odsutan), Miloš „d00m1n80r” Perović, koji je igrao Hearthstone, i Aleksandar „BeastyQT” Krstić, naš Starcraft II reprezentativac, koji je u razgovoru učestvovao preko Skypea.

Prvo smo se posvetili Milošu Peroviću koji po godinama (32), po izgledu (epska brada!) i obrazovanju (diplomirani ekonomista) odskače od ostatka ekipe.

Magični ekonomista

Miloš: Ja sam na kvalifikacioni turnir (u Srbiji) otišao slučajno. Prvo sam bio eliminisan sa nekoliko Magic The Gathering turnira, za koje sam se puno spremao, a onda me je prijatelj nagovorio da se prijavim za kvalifikacioni turnir u Novom Sadu. Otišao sam tamo bez ikakvih pretenzija, u potpunosti rasterećen i uz pomoć kombinacije znanja, iskustva i pomalo sreće uspeo da budem prvi i osvojim put u Koreju. Na kvalifikacionom turniru sam koristio Warlock, Druid i Priest heroje, a smatram da je mojoj pobedi najviše doprinelo iskustvo sa MGT turnira, koje igram poslednjih 15 godina, pa nisam paničio kada bi mi partija krenula loše. Za turnir u Koreji sam se intenzivno spremao u kratkom vremenskom roku, a u tome mi je pomoglo nekoliko prijatelja, koji su drastično ubrzali proces treninga. Na neki način, oni su i zaslužni za moje pobede, jer su mi dosta pomogli prilikom pravljenja „dekova”.

Najveći problem na takmičenju mi nisu bili protivnici već „jet lag”, odnosno, razlika u vremenskim zonama. Bio sam jako umoran i koristio sam svaku priliku da odremam, pa se čak dešavalo da to radim i između mečeva. Ko je gledao stream, video je da sedim izuzetno ukočeno, a to je zato što bih imao jake vrtoglavice ukoliko bih naglo pomerao glavu. Kada sam ušao u TOP 8, moj prvi ozbiljni protivnik je bio predstavnik Južne Koreje (četvrtfinale), koji je važio za favorita. Zato su nas smestili na glavnu binu, u staklene bokseve, sa kamerom koja se nalazi na 30 centimetara od vašeg lica. Meni je to prijalo, jer me nisu ometali gledaoci dobacivanjem, što se dešavalo na drugim mečevima, ali nisam siguran da se Korejac isto osećao. Nakon eliminacije domaćeg igrača, čekalo me je polufinale sa predstavnikom Rumunije i mogu da kažem da je to bio moj najteži meč na prvenstvu. Obojica smo dobili po jednu partiju, a u trećoj odlučujućoj sam toliko zaostajao za njime da sam bio siguran da ću biti poražen. Inače, kada se takmičite online, takve partije se obično ne igraju do kraja jer se smatraju gubljenjem vremena, ali ja sam rešio da se ne predam bez borbe. Povukao sam nekoliko riskantnih poteza, koji su se na kraju isplatili, opet me je pogledala „fortuna”, i tako sam došao do finala!

Finale je bilo ubedljivo najteže za mene, zbog fizičke iscrpljenosti. Dodatni problem je što se igralo na 3 dobijene partije, a ja sam ceo turnir igrao samo sa dva deka (Druid i Paladin). Pošto sam bio svestan da neću izdržati dugu partiju, rešio sam da kao treći dek izaberem „Casino Mage” umesto „Dragon Priest”, koji je optimalan izbor u ovim situacijama. Jednostavno, želeo sam da što pre završim partiju pošto sam bio užasno umoran, jer sam ustao u tri ujutru, a finalni meč je počeo u 10 sati. Ispostavilo se da je moj izbor bio dobar, te sam u finalu uspeo da pobedim predstavnika Tajlanda i osvojim prvo mesto. Moram da kažem da su mi ostali igrači bili jako velika podrška i da smo jedni druge non-stop bodrili toliko glasno da su nas Korejci gledali često začuđeno!

Apsolutni favorit

Naš drugi predstavnik na turniru bio je Aleksandar „Beastyqt” Krstić, definitivno najjači igrač Starcrafta II na Balkanu i jedan od vrhunskih igrača na starom kontinentu. On je toliko dominantan u Starcraftu II da je kvalifikacioni turnir zamalo otkazan zbog manjka igrača, koji je nastao kada se saznalo da će i on učestvovati. Beastyqt je važio za favorita, iako je Starcraft II nacionalni sport u Južnoj Koreji, ali je IeSF amatersko takmičenja na kome nemaju pravo učešća profesionalni igrači.

Aleksandar: Na IeSF turniru sam očekivao da se plasiram u sâmo finale, jer sam znao ko će sve tamo da igra. Do četvrtfinala nije bilo puno problema, a tada sam se sastao sa igračem iz Kine, koji je primenio strategiju „all in”, tj. potpuni napad bez razvoja tehnologije. U prvoj partiji me je iznenadio i pobedio, u drugoj sam bio spreman i uspeo sam da se savršeno odbranim, ali nažalost, moja strategija u trećoj partiji nije bila dovoljno dobra te sam izgubio i zauzeo peto mesto.

Ja već dugo igram na turnirima, dešava se naravno da izgubim, tužan sam možda sat, dva i nakon toga život ide dalje. To nije bio slučaj sada, osetio sam se jako loše, kao da sam izneverio ne samo saigrače, nego i zemlju koju predstavljamo i bilo mi je jako teško. Očekivao sam mnogo više od sebe, a posebno mi je smetalo to što sam bio siguran da će se moj poraz negativno odraziti na ukupan plasman Srbije. Upravo ću zbog toga uskoro početi pripreme za sledeću godinu, da bih izbegao neugodna iznenađenja.

LOL, naši igraju dobro LoL?

Još jedno iznenađenje na IeSF turniru napravio je LoL tim iz Srbije, za koji niko nije očekivao da će uspeti da osvoji bronzanu medalju. Ovaj tim čine igrači iz Srbije (Top – Atila ’ColamaxGG’ Dudaš; Jungle – Aleksa ’DoubleAiM’ Stanković; Mid Lane – Aljoša ’Milica Todorovic’ Kovandžić; ADC – Luka ’BigFoot’ Miletić, Support – Jovan ’Demented Clown’ Jovanović).

Aleksa Stanković: Mi se svi inače znamo par godina unazad i neki od nas su povremeno igrali zajedno u nekim timovima. Na kraju „Season 5” (januar 2015. godine), nas nekoliko je želelo da napravi srpski tim. Ta prva postava imala je četiri čoveka, a falio nam je peti igrač i ispostavilo se da je to bio Atila, koji je zbog nas promenio i poziciju koju je igrao. Taj tim je osvojio svaki turnir u Srbiji na kome smo se pojavili.

Atila Dudaš: Da, osim onda kada ste me prodali! Ja sam došao iz Subotice, jedan dečko iz Crne Gore, a njih je mrzelo da dođu. Zato smo bili prinuđeni da izmenjamo mesta i dodamo dva nova igrača. Zauzeli smo treće mesto, a nagrada je bila jedna hemijska olovka!

Aleksa Stanković: Da, ali si znao da ekipa koja to organizuje nije pouzdana, što se na kraju ispostavilo i kao tačno. Ali da se vratimo na tim. Ja sam oduvek imao želju da napravim domaći tim, pa sam 2013. godine formirao prvu ekipu koja se zvala Belgrade Five. Iako nismo postigli neke velike uspehe, tokom tih par meseci smo napredovali kao igrači pa smo svi bili u Diamond 1 ranku, što je maltene najveći rank u LoL-u. I tako smo se 2015. godine skupili da napravimo tim za koji smo bili sigurni da može da napravi internacionalni uspeh. U maju 2015. održane su kvalifikacije za LoL profesionalnu ligu, gde nismo uspeli da se plasiramo. To je dovelo do čestih izmena igrača, iako je osnova tima ostala ista. Tek smo ove jeseni rešili da se stabilizujemo i prionemo na vežbanje, ali u tom timu nije bilo Luke. Luka je upao nakon što smo se mi kvalifikovali za Koreju, jer naš originalni AD carry nije stigao da izvadi neophodne papire. Mi smo se pre puta u Koreju vrlo intenzivno spremali i uspevali smo da pobedimo i neke profesionalne ekipa na našem serveru (EU east, prim. aut.). Čisto da imate ideju koliko smo dobri, mi smo kao tim već neko vreme prvi na serveru EU East i to sa rezultatom od 70 pobeda i 9 izgubljenih partija.

Što se tiče Koreje, očekivali smo da ćemo stići bar do četvrtfinala, a znali smo da su favoriti Kina i Koreja. Kineski tim koji je učestvovao na prvenstvu nije formalno profesionalan pošto igra u njihovoj trećoj ligi, ali funkcionišu kao profesionalci, imaju sponzore, pomoćno osoblje, trenera i tako dalje.

Kada smo stigli u Koreju sačekalo nas je izvlačenje grupa i nama je „zapao” Tajvan, koji je važio za favorita i Tajvanci su nam bili prvi protivnici. I pored njihovog statusa, mi smo „obrisali patos njima”. Partije su trajale jako kratko i mi smo sami bili iznenađeni kako smo ih lako pobedili (u petom minutu, Quad kill). To nam je takođe dalo jako veliki moralni podstrek pa smo grupno takmičenje završili bez izgubljene partije.

Luka Miletić: Samo da dodam da nismo potcenili nijednog protivnika u grupi, ali smo bili svesni da smo bolji od njih pa smo „skrivali” strategije i igrali heroje koje ne igramo uobičajeno. Zato ostale timove u grupi nismo tako brzo pobedili, ali nama je odgovaralo da nas protivnici potcene.

Aleksa Stanković: U četvrtfinalu smo se susreli sa Tajlandom koji važi za svetsku velesilu kada je u pitanju LoL pošto je na njihovim kvalifikacijama učestvovalo preko 250 ekipa. Prvi meč smo ih bukvalno uništili sa 17:1, pa smo drugi meč opet imali „čudne izbore” heroja, ne bismo li sakrili svoju taktiku. U polufinalu nam je protivnik bila Južna Koreja, čiji tim uopšte nije briljirao tokom grupne faze. Pošto oni vole da igraju agresivno, mi smo promenili naš stil igre i pokušali da razvučemo partiju što je više moguće.

Luka Miletić: Čak smo i izabrali sve one heroje koje smo želeli, ali nam to nije pomoglo te nas je u prvom meču Koreja bukvalno pregazila. Strategija je bila dobra, ali mi nismo mogli da je iznesemo.

Atila Dudaš: Mi smo gledali kako igraju četvrtfinale i ja sam bio uveren da ćemo ih dobiti, ali kada smo se sukobili, shvatio sam da su i oni na neki način krili svoj nivo igre i šta sve umeju.

Aleksa Stanković: Kao što je Jovan rekao u Koreji, mi smo podigli našu igru za jedan nivo, a oni su je podigli za dva ili čak tri nivoa. Nakon tog poraza, do nas je došao BeastyQT i održao nam neverovatan motivacioni govor, koji nam je podigao raspoloženje. I za drugu partiju smo uspeli da izaberemo heroje koje smo želeli, ali je, nažalost, jedna masovka (borba svih heroja) bila dovoljna da izgubimo meč. Da smo je dobili, zasigurno bismo pobedili, ali se nismo pripremili kako treba za taj okršaj. Nakon toga smo se dobro držali, iako nismo uspeli više da povratimo izgubljenu prednost.

Tada smo shvatili da bi Kina morala da izgubi u oba finala (Starcraft i LoL) i da Miloš Perović osvoji prvo mesto u Hearthstone turniru da bismo ekipno bili prvi kao Srbija.

Miloš Perović: Prilaze oni meni, kažu mi da Srbija može da osvoji prvo mesto u ukupnom plasmanu i onako usput dobace „ali ti moraš da osvojiš prvo mesto na Hearthstone turniru, ali, ono, nemoj da te to preterano optereti.”

Luka Miletić: Jer, ako on pobedi, onda i nije bilo bitno da li smo mi (LoL ekipa) treći ili četvrti, tako da je sve zavisilo od njega. Ali bez pritiska (svi se smeju)! Mi smo znali da će on da pobedi! Bez obzira na njegov plasman, nama je bilo bitno da se plasiramo što bolje zbog velikog broja kombinacija. Kada je on dobio, mi smo znali da smo sigurno drugi u ukupnom plasmanu.

Jovan Jovanović: Sada je trebalo da mi pobedimo Švajcarsku reprezentaciju u LoL-u, i bili smo puni samopouzdanja jer smo već igrali sa njihovim timovima. Pre meča smo rešili da ne eksperimentišemo, već da „igramo našu igru” što se i pokazalo kao pun pogodak. Uspeli smo da ih dobijemo 2:1 i tako obezbedimo treće mesto. Meč koji je odlučivao ukupan poredak je bio između Kine i Južne Koreje u LoL-u. Mi smo navijali za Koreju jače nego njihovi navijači. Čak je i komentator pre meča rekao da mi imamo specifičan stil navijanja.

Nakon Miloševe pobede u Hearthstoneu, prvo mesto u ukupnom plasmanu nije zavisilo od naših reprezentativaca. U finalnim mečevima Starcrafta II i LoL-a, trebalo je oba puta da izgubi Kina, što se protivno svim očekivanjima i desilo, da bi Srbija zauzela prvo mesto.

SK: Kako ste se osećali na podijumu kada ste podigli šampionski pehar?

Luka: Ovo je prvi put da predstavljam Srbiju u bilo kom sportu i nije mi palo ni na kraj pameti da tako nešto može da se desi. Osećaj je bio fantastičan i ne može se opisati rečima

Atila: Bio sam srećan, ali i iscrpljen. Nekako taj meč za treće mesto nije bio onakav kako sam očekivao i žao mi je što nismo pokazali koliko smo stvarno dobri.

Aleksa: Mi nismo igrali na glavnoj bini sve do tog polufinala, pa našu igru niko nije mogao da vidi. Zato nas je demoralisalo što u polufinalu nismo pokazali našu najbolju igru. Takođe, meni lično nije baš najprijatnije da igram dok mi kamera stoji 30 centimetara od lica.

Atila: Ja, s druge strane, volim da igram na glavnoj bini i to me dodatno motiviše i baš zato mi je krivo što nismo imali više mečeva da se neki članovi tima adaptiraju na te uslove.

LoL ekipa se toliko dobro pokazala da su Korejci bili iznenađeni njihovim kvalitetom igre, iako nemaju trenera ili neku veliku organizaciju koja stoji iza njih. Takođe, svi članovi reprezentacije zdušno su bodrili jedni druge pa su se u Srbiju vratili mahom promukli. Tokom razgovora par puta su istakli da ih je upravo ta međusobna podrška dodatno motivisala u teškim momentima. Na kraju intervjua nas je interesovalo kako su reagovali njihovi roditelji na ovaj veliki uspeh.

Luka: Meni je otac govorio pre samog turnira da uopšte ne pričam da idem u Koreju sve dok ne sednem u avion, da se ne bih razočarao ukoliko se to ne desi. Uglavnom, oduševljeni su, iako se ne razumeju puno u LoL.

Aleksa: Moji znaju čime sa ja bavim, ja sam već nekoliko puta pobedio na velikim turnirima, pa su nekako i očekivali da se plasiram visoko. Jako su ponosni, a najviše moja sestra koja je non-stop „gnjavila” Miloša Karaklajića (predstavnik SESA koji je pratio reprezentaciju) za najnovije vesti.

Atila: Moji nisu uopšte bili puni podrške, jer sam pre toga imao jako loša iskustva sa domaćim LoL turnirima. Kada sam krenuo u Koreju, maltene su mi rekli „Idi, zabavi se!”, ali kada smo počeli da pobeđujemo, situacija se drastično izmenila, pa je moj otac krenuo da deli po društvenim mrežama svaku sliku sa prvenstva. Tako da su me pre ovog turnira kudili, a sada je sve u redu i non-stop me hvale. Ja se ne ljutim na njih uopšte zbog toga, a dobra stvar je što sada kada kažem da igram, oni me više ne prekidaju, nego kažu „Vežbaj, sine!”

Jovan: Ja sam već bio reprezentativac Srbije u nekim drugim igrama i donosio sam medalje, tako da ovo nije neko veliko iznenađenje, ali naravno, bili su jako ponosni na mene. Nikada nisam imao problem zbog igranja pošto su ocene u školi, i sada na fakultetu, bile kako treba.

Za kraj moramo reći da je ovo najveći uspeh Srbije u e-sportu. Bilo je svetlih primera u prošlosti, ali nikada ovako velikog uspeha na internacionalnom nivou. Nadajmo se da će i sledeće godine ponoviti ovaj veliki uspeh i pokazati da u Srbiji još majke rađaju (digitalne) Obiliće.

Aleksandar AŠKOVIĆ