Ako ste videli jednu tower defense igru, videli ste ih sve. Ovo mišljenje uopšte nije daleko od istine. Nažalost, retka su ostvarenja koja u žanr donose nešto novo, a još ređa ona koja podrazumevanu šablonizaciju u praksi sprovode kako valja. Anomaly Defenders može da se svrsta u red dobro urađenih igara u ovoj klasi i da nije nekoliko tikova ovo bi bio pravi mali letnji hit.

Zapravo, pred nama je naslov sa pravom anomalijom! Umesto da priča govori o epskoj borbi čovečanstva protiv ratobornih vanzemaljaca ugnjetavača, stvar je okrenuta naglavačke. Alieni su ti koji su ovde ugroženi, a humani predstavljaju okupatora koji će uništiti sve pred sobom ne bi li ostvario svoje devijantne planove. Siroti mehanički oblik života se nalazi pod opsadom na svom matičnom svetu (čitaj: planeti) i shvata da je đavo odneo šalu. Ljudi su postali nepodnošljivi i došlo je vreme za evakuaciju. Kako bi sa launchpada uzleteo brod sa izbeglicama, potrebno je zadržati okupatore određeno vreme (izraženo brojem napadačkih talasa). Kada to uspete, prelazite na sledeću oblast i misiju spasavanja ponavljate 24 puta. Lansiranjem poslednje svemirske letelice u orbitu se završava i Anomaly saga, pošto autori kažu da je ovo poslednje poglavlje u serijalu...

Pogled na bojno polje izveden je iz ptičje perspektive, pri čemu igrač ima mogućnost zumiranja (praktično do nivoa površine), skrolovanja u svim pravcima, ali ne i rotiranja kamere. Neprijatelj se kreće unapred definisanim rutama na koje donekle možete da utičete. Naime, osnovno rudno bogatstvo planete je Carusaurum koji koristite za izgradnju odbrambenih kula i njihovo nadograđivanje. On se iz zemlje vadi uz pomoć naročitih, stacionarnih harvestera koji svojom aktivnošću privlače jedinice neprijatelja i tako ih skreću sa osnovnog cilja – marša najkraćom linijom ka launchpadu sa koga se lansiraju brodovi sa izbeglicama. Kule se postavljaju pored puta i to na mestima koja su unapred označena (iz čega automatski sledi i to da im je broj ograničen). Neprijatelj ne napada u stilu kamikaza, kao što je to slučaj u većini tower defense igara, već po izgrađenom odbrambenom sistemu redovno otvara vatru i tako oštećuje njegove elemente. Kule mogu da se opravljaju, a čak možete i da im aktivirate energetski štit za šta se koristi specijalna materija koja ostaje iza pokošenih jedinica okupatora i skuplja se ručno (klikom miša). Jedan eliminisan neprijatelj donosi jednu kuglicu energije, a na lageru možete da ih imate maksimalno 16, pa su opravke i aktiviranje štitova stvar koju obavljate sa puno pažnje i planiranja.

Jedan od glavnih featuresa igre je sistem za izučavanje poboljšanja koji je izveden u famoznom maniru „drveta”. Odavde bukvalno usmeravate tehnološki razvoj ka određenoj grani i imate priliku da birate da li ćete poći putem upgradeovanja napadačkih ili odbrambenih karakteristika korišćenih objekata. Kulama može da se nadogradi vatrena moć, proširi opseg delovanja, a podržano je i nadograđivanje osnovnih štitova, povećanje apanaže za prodate objekte (veštim razvojem možete vratiti i do 100 procenata uloženog novca po prodaji), a tu je i nekoliko naprednih opcija. Kulama se može „prišiti” do šest specijalnih osobina koje se u većini slučajeva mogu da se koriste simultano. Primera radi, na kratko može da se boostuje firerate i načinjeni damage, umesto da je prodate, kulu možete da raznesete i tako u večna lovišta povedete i neprijatelje koji su se zatekli u blizini. Na meniju su i pomenuti štitovi, pa emitovanje EMP-a koji će usporavati napredovanje neprijatelja i tako dalje. Tek pošto ih izučite na ovom mestu, poboljšanja postaju dostupna tokom samih bitaka i tada ih kupujete trošeći mukotrpno stečeni Carusaurum ili crpeći energiju kuglica koje ostaju iza obezglavljenih neprijatelja. „Drvo tehnologije” u svrhu upgradea koristi naročite tehnološke poene koje zavređujete uspešnim savladavanjem nivoa. Njihov broj zavisi od setovane težine, ali i podatka da li ste launchpad sačuvali u netaknutom ili protivničkim laserima izbušenom obliku. U bilo kom momentu tehnološki napredak može da se resetuje, raspoređeni poeni vrate u „novčanik” i tada možete da izvršite preispitivanje prioriteta i preraspodelu bodova.

Podatak da na raspolaganju imate samo osam tipova kula (i to ne od samog starta) može da deluje demotivišuće. U najmanju ruku, čini se da igra ne daje dovoljno prostora za eksperimentisanje sa različitim tipovima naoružanja. To je donekle tačno, ali Anomaly Defenders se najpre igra kao klasična strateška igra, pa tek onda kao tower defense derivat. Naglasak je na usmeravanju neprijateljskih trupa gradnjom harvestera i pametnom korišćenju tačaka na kojima je gradnja moguća. Tu je, naravno, i upotreba pomenutih „specijalnih moći” koje u mnogim slučajevima mnogo više znače od implementacije čiste sile. Nama se nisu preterano svidela grafička rešenja u igri. Da se razumemo, sve je odlično upakovano u crtano-stripsko okruženje koje odlično dočarava naročite delove planete i jedan potpuno novi, ET univerzum. Do te mere je sve detaljno i razrađeno da teško uočavate objekte na mapi, snalazite se u sinergiji atmosferskih uslova i masnih eksplozija, te u šumi nadirućih jedinica ljudske armade. Druga stvar je evidentna predvidivost koju igra servira iz nivoa u nivo. Zadatak je uvek isti, a slično može da se kaže i za protagoniste. Ako na to uspete da zažmurite, 10 evra koje ste izdvojili za kupovinu igre ne čine se kao loša investicija.

Vladimir PISODOROV