Korisnički interfejs

Mini-vodič za sprovođenje istraživanja o upotrebljivosti interfejsa uz pomoć thinking aloud metode

Kako ni jedan web sajt nije savršen, testiranje upotrebljivosti ima za cilj da utvrdi što više mesta na kojima korisnici imaju poteškoća sa rukovanjem. Naravno, nakon identifikovanja svih grešaka tokom testiranja, rezultat evaluacije upotrebljivosti treba da bude i predlaganje načina za ispravljanje spornih delova sistema. Svako testiranje upotrebljivosti za krajnji cilj ima ispitivanje koliko je određeni interfejs prilagođen korisniku. Ovde se često sreće termin user-friendly. Iako na prvi pogled problematika može zvučati dosta jednostavno, to zapravo nije slučaj kada se zagrebe ispod površine. Sajtovi uglavnom nisu namenjeni specifičnoj grupi eksperata za tačno određenu namenu, već treba da pokriju širi spektar korisnika. U toj paleti korisnika, neki imaju dosta iskustva u radu na računarima, drugi znaju da koriste računare u određenoj meri, dok pojedini korisnici veoma retko koriste računare i internet i samo su priučeni za određene stvari koje su im potrebne. Web sajtovi pokrivaju veoma široku ciljnu grupu gde je korisniku potreban samo pristup internetu i već je kvalifikovan za korišćenje. To faktički znači da se u toj grupi korisnika nalaze korisnici sa svim nivoima znanja korišćenja računara i interneta. Ta činjenica otežava kreiranje interfejsa koji je dovoljno jednostavan za upotrebu svim korisnicima u ciljnoj grupi. Zbog toga, za web sajtove se po definiciji mogu očekivati problemi sa upotrebljivošću. Cilj praktičnog istraživanja je da te probleme identifikuje, a zatim i predloži načine za njihovo rešavanje.

Metoda istraživanja

U prošlom broju (SK 11/2013) spomenuli smo metodu „Pojednostavljeno razmišljanje naglas”. Ovaj put ćemo predstaviti tradicionalnu thinking aloud metodu evaluacije upotrebljivosti. I ovde je glavna zamisao verbalizacija misli. Korisnikovo razmišljanje naglas omogućava istraživaču da iz prve ruke uvidi gotovo sve veće probleme upotrebljivosti i dokumentuje ih. Prednosti ove metode su njena jednostavnost i jeftinost. Ona ne zahteva mnogo test korisnika, već pet do šest učesnika sasvim je dovoljno kako bi se izvukli valjani zaključci. Oprema za ovu vrstu testiranja, takođe, nije zahtevna niti skupa. Minimum je potrebno obezbediti jedan računar, jednu kameru (koja čak može biti izostavljena u pojedinim slučajevima) i neko sredstvo „hvatanja” beleški. Naravno, kao i sve ostale raspoložive metode, i ova ima svoje negativne strane koje treba uzeti u obzir. Ona nije prirodna za test korisnike pa je teško postići verbalizaciju svega što se dešava u toku testiranja. Takođe, postoji nekoliko zamki u koje sam sprovodilac istraživanja može da upadne. Negativni aspekti metode razmišljanja naglas se ne mogu iskoreniti, ali se mogu svesti na minimum sve dok istraživač ima u vidu da oni postoje. Ono što je veoma bitno je da pozitivne strane ovakvog načina sprovođenja istraživanja u velikoj meri nadjačavaju njegove mane.

Faze sprovođenja istraživanja

Kreiranje plana istraživanja – istraživač mora da ima tačno definisan plan unapred, pre samog početka istraživanja. Veoma je bitno da postoji konzistentnost u testiranju to jest da se svim korisnicima daju ista objašnjenja, zadaci, upitnici i tako dalje. Stoga, kada je plan jednom osmišljen ne sme se menjati u toku testiranja. Plan obuhvata sastavljenu listu zadataka koje će korisnik u toku testa raditi, upitnik subjektivnog zadovoljstva koji će korisnik popuniti na kraju testiranja, raspored sedenja, raspored kamera i sve ostale tehničke detalje, na primer gde će se čuvati snimljeni video-materijali i slično.

Sastavljanje zadataka i upitnika – zadaci koje istraživač osmisli moraju da budu krajnji cilj za korisnika. Oni su tako koncipirani da u samom zadatku ne postoji uputstvo, već cilj do koga korisnik treba sam da nađe put. Istraživač mora da osmisli minimum jedan upitnik koji će test korisnik popuniti – upitnik subjektivnog zadovoljstva sistemom na kraju testiranja.

Postavka usability laboratorije – zahtevi za laboratoriju nisu veliki. Potreban je minimum jedan računar, jedna video-kamera, nekoliko test korisnika, istraživač i sredstvo za evidentiranje komentara o spornim delovima sistema. Testiranje se može sprovesti i sa veoma malo opreme, čak i bez video-snimanja, ali je u tom slučaju mnogo teže obaviti analizu rezultata. Što je više opreme prisutno, na primer, nekoliko kamera i softver koji beleži sve akcije korisnika, to je udobnija naknadna analiza.

Brifovanje test korisnika – priprema korisnika pre početka samog testiranja je veoma bitan deo sprovođenja istraživanja. Pre nego što testiranje počne, istraživač objašnjava test korisniku metodologiju koja se koristi tokom testiranja. Dobra je praksa da istraživač primerom objasni šta očekuje od korisnika kada mu kaže da razmišlja naglas. Istraživač naglašava test korisniku da je mnogo bitnije da priča o tome šta u datom trenutku misli nego o tome šta u datom trenutku radi, pošto se njegove akcije ionako snimaju. Naravno, napominje se da se ceo postupak testiranja snima kako bi se kasnije lakše sprovela faza analiziranja rezultata. Pojedini test korisnici drugačije da se ponašaju kada ih neko snima, pa i to treba uzeti u obzir. Test-korisnik u svakom trenutku testiranja mora biti svestan da on nije subjekat testiranja, već da pomaže da se testira sistem. Ako test korisniku ta činjenica nije dovoljno jasna, vrlo lako može doći do frustracije zbog nemogućnosti savladavanja određenih prepreka što umesto pozitivnog rezultata nalaženja problema upotrebljivosti može dovesti do negativnog rezultata korisnikovog odustajanja od testiranja. Test-korisnici su često skloni da u toku testiranja prokomentarišu da su nedovoljno stručni, nedovoljno inteligentni, nedovoljno informisani i slično. U ovakvim slučajevima istraživač ohrabruje korisnika i podseća ga da on nije predmet testiranja i da svaka greška koju napravi, zapravo, nije njegova greška već je sajt u spornom delu nedovoljno dobro dizajniran te to treba ispraviti – zbog toga se i radi testiranje.

Proces testiranja sistema – test-korisnik radi zadatke i razmišlja naglas, dok istraživač posmatra. Ukoliko test korisnik ne razmišlja naglas, a očigledno je da bi imao nešto da kaže, istraživač ga podseća na to. Ukoliko se test korisnik zaglavi na određenom zadatku i krene da postavlja pitanja i traži pomoć, prva reakcija istraživača nikada ne bi trebalo da bude pružanje pomoći. Najbolje rešenje u tom slučaju bilo bi da istraživač odgovori pitanjem „Šta vi mislite?”. Ovakvo pitanje će osim podsećanja korisnika da nastavi razmišljanje naglas u nekim slučajevima imati za efekat konstruktivan predlog ili nalaženje izlaza iz navedene situacije.

Debrifovanje test korisnika – nakon završetka testiranja, korisniku treba dati da popuni upitnik subjektivnog zadovoljstva, dok su utisci još sveži. Upitnik proverava koliko je test korisnik zadovoljan datim sistemom. Iako subjektivan, on može biti objektivno merilo kada se uproseče odgovori dobijeni od svih učesnika. Nakon upitnika sa korisnikom se može prodiskutovati o web sajtu i eventualno odgovoriti na korisnikova dodatna pitanja u vezi s interfejsom bez bojazni da se naruši konzistentnost rezultata testiranja.

Analiza rezultata testiranja – nakon prikupljenih podataka u procesu testiranja, istraživač se upušta u analizu koja obuhvata pregledanje i upoređivanje materijala iz svih sesija. Istraživač ponovo pregleda sve video-materijale, akcije korisnika, poredi komentare i zapažanja i izvlači zaključke. Ako je u toku testiranja koristio neki softver za beleženje korisnikovih akcija, onda se u ovoj fazi kreiraju grafici o prosečnoj dužini potrebnoj za izradu svakog zadatka, prosečnom broju klikova po zadatku i tako dalje. Takođe, računa se prosečna ocena za sve odgovore koje su test korisnici davali u upitnicima. Na osnovu sakupljenih rezultata istraživač ima jasan uvid u delove sistema gde korisnici nemaju poteškoća, gde imaju manje poteškoće, a sa kojim delovima imaju najviše poteškoća.

Predlaganje izmena sistema – na osnovu rezultata dobijenih iz faze analize, istraživač treba da osmisli najbolje načine za unapređenje upotrebljivosti interfejsa. Najveći izazov za istraživača je da predlozi moraju biti prilagođeni svim relevantnim korisnicima. Uz predloge za izmene, istraživač dostavlja i obrazloženje zbog čega je ta izmena dobra za sistem i način na koji ona unapređuje to jest poboljšava upotrebljivost tog dela interfejsa.

Softver za pomoć u istraživanju

Kao pomoć pri sprovođenju istraživanja preporučuje se korišćenje softvera za snimanje. Svaki softver koji pomaže u evaluaciji upotrebljivosti bazira se na snimanju akcija test-korisnika i samim tim smanjuje se broj potrebnih kamera u laboratoriji. Morae (www.techsmith.com/morae) je program specijalizovan upravo za istraživanja ove vrste. Veoma je fleksibilan i konfigurabilan, stoga se može koristiti za gotovo svako ispitivanje upotrebljivosti sistema bilo da se radi testiranje interfejsa na računaru ili, recimo, testiranje papirnog prototipa. Ovaj program omogućava mnogo dublji stepen razumevanja akcija test korisnika zbog toga što se svaka akcija beleži na više načina. Morae broji svaki klik, promenu prozora i pritisnuto dugme na tastaturi. Okosnica softvera je snimanje ekrana i samog test-korisnika u toku testiranja web interfejsa. Morae nije jedan program već je podeljen na tri modula: Recorder, Observer i Manager.

Morae Recorder

Morae Recorder obavlja dve veoma važne funkcije: konfigurisanje studije i snimanje testiranja. Za Recorder studija je grupa različitih test sesija u kojoj korisnici obavljaju iste zadatke. Recorder kreira konfiguracioni fajl studije (.mrcfg) u kome se definišu sve specifičnosti testiranja. Tu spadaju scenario, zadaci, markeri i upitnici. Kasnije se, kroz Morae Manager, kao deo jednog projekta mogu analizirati isključivo snimci koji su napravljeni u okviru jedne studije. Recorder sadrži predefinisana podešavanja, odnosno templejte za različite vrste studija. Nakon odabira templejta, potrebno je konfigurisati detalje studije. Uputstvo za studiju se prikazuje test korisniku na početku sesije i ono ne treba da bude dugačko, kako je istraživač pre početka sesije objasnio korisniku gotovo sve što treba da zna. Definisanje zadataka veoma je bitna stvar za test-korisnika i okosnica njegovog učešća u testiranju. Zadaci bi trebalo da budu definisani i sročeni na način koji ima direktnu vezu sa realnim životnim situacijama u kojima bi korisnik zapravo koristio web sajt. Za svaki zadatak unosi se naziv, opis i dodatno uputstvo. Nakon definisanja zadataka, kreiraju se markeri. Oni omogućavaju istraživaču da kroz Observer označi specifične bitne delove snimka baš u trenutku kada se desila relevantna akcija test korisnika. Važno je unapred razmisliti o akcijama koje korisnik može da učini, pa na osnovu toga kreirati markere. Istraživač uz svaki marker može dodavati belešku koja dodatno objašnjava markirani deo snimka. Svi markeri i beleške se sinhronizuju i čuvaju video-snimkom nakon svake sesije. Poslednji korak u konfigurisanju studije je definisanje upitnika. Morae može da isporuči više upitnika u toku jedne sesije. Na primer, upitnici mogu da se prikazuju pre testa, nakon svakog zadatka i posle testa. Svi odgovori na pitanja se kasnije mogu analizirati, detaljno upoređivati i pretvarati u grafike.

Morae Observer

Kroz Morae Observer, istraživač vrši posmatranje toka snimanja jedne sesije. Observer se preko mreže konektuje na Recorder i prikazuje korisnikovo iskustvo u potpunosti, uključujući snimak ekrana, audio-snimak i video-snimak sa web kamere. Morae pruža mogućnost konektovanja više računara sa Observerom na jedan Recorder. Svaki od posmatrača može imati sopstvene markere i beleške. Ako je u Recorderu konfigurisano da se snimanjem može upravljati iz Observera, onda istraživač može startovati snimanje sa svog računara.

Morae Manager

Svi snimci se uvoze i analiziraju u Manageru. Da bi se snimci uvezli, kreira se projekat koji će sadržati sve snimke i studije. Kada se snimak uvozi u projekat, original ostaje nepromenjen, stvara se kopija koja se koristi u samom projektu. Sve promene koje nastanu nakon uvoženja snimka u projekat neće imati efekta na originalni snimak. Manager prihvata nekoliko različitih vrsta snimaka: Morae snimke (.rdg), UserVue snimke (.rdg) i standardne formate video-snimaka (.avi, .wmv, .asf). Kada je u pitanju obrada podataka, kroz Manager se mogu naknadno dodavati zadaci, markeri, beleške, grafici i upitnici. Postoji nekoliko predefinisanih tipova grafika koji se često koriste – prosečan broj grešaka po zadatku, prosečno vreme po zadatku i uspešnost završenih zadataka. Ostali grafici se mogu praviti ručno ukrštanjem različitih prikupljenih informacija iz testiranja.

• • •

Nakon kratkog pregleda mogućnosti koje nosi Morae i njegove celine, vrlo je jasno zašto ga koriste mnogi renomirani profesionalci iz polja upotrebljivosti. U pitanju je softver koji pruža visok stepen fleksibilnosti u pripremi, sprovođenju i analizi istraživanja. Stiče se utisak da je ovaj program zgodan čak i za pojedince koji nemaju mnogo iskustva u sprovođenju istraživanja o sistemima zbog toga što su čak i predefinisane studije koje nosi sa sobom od velike pomoći.

Uroš ZORIĆ