SHARE

SHARE fondacija napravila je tim stručnjaka koji se bori za slobodni internet i digitalna prava

Dok su u nekim zemljama piraterija i ono što moćne kompanije i vlade rade s našim podacima glavne kontroverzne teme na internetu, kod nas se dešavaju i stvari poput sudskog procesa i gašenja sajta koji je imao Google oglase, od kojih nije pravio zaradu, ali je morao da bude upisan u APR.

I pomenutim krupnim, ali i ovakvim individualnim problemima, bavi se SHARE fondacija, najpoznatija po istoimenoj konferenciji koja okuplja „netizene”, web aktiviste i blogere širom sveta, kroz SHARE Defense inicijativu. Da naučimo više o novim aktivnostima fondacije popričali smo s njenim direktorom Vladanom Jolerom i Legal & policy direktorom Đorđem Krivokapićem.

SK: šta je SHARE Defense?

SHARE: To je tim advokata, novinara, istraživača, umetnika i aktivista, koji imaju zajedničku viziju: borbu za dobijanje održivog, slobodnog i decentralizovanog interneta i primenu standarda ljudskih prava u digitalnom okruženju. Analizom važećih i predloženih propisa, kao i sudske i administrativne prakse, Share Defense kritički prati i nadgleda aktivnosti države s ciljem da pruži podršku svim društvenim, tehnološkim i regulatornim promenama koje bi mogle pozitivno da utiču na naša digitalna prava i slobode.

SK: U kakvim sudskim procesima učestvujete?

SHARE: Tim pravnika vodi strateške parnice, koje identifikuje kao one koje poboljšavaju položaj građana interneta, onlajn medija i preduzetnika. Većina usluga koje SHARE Defense pruža građanima interneta, onlajn medijima, organizacijama civilnog društva i drugim partnerima je besplatna.

SK: Kada je sledeća konferencija?

SHARE: Fondacija je donekle promenila strategiju delovanja, tako da je Konferencija samo jedan od segmenata našeg rada. Na međunarodnoj sceni, nakon konferencije u Bejrutu, koja je održana u oktobru prošle godine, nastavljamo da gradimo partnerstva sa međunarodnim organizacijama kao što su Electronic Frontiers Foundation, Global Voices, Privacy International, pa planiramo da priredimo još jedan događaj na Bliskom istoku sledeće godine.

Učestvujemo u više međunarodnih inicijativa koje se takođe bore za slobodan internet, poput Thirteen Principles Against Unchecked Surveillance – koji su lansirani u Ujedinjenim nacijama ili Marco Civil inicijative u Brazilu. Na regionalnom nivou smo u julu, na kultnom ali ruiniranom Titovom brodu Galeb u Rijeci napravili Share Cyberpunk Academy koji je okupio uticajne internet aktiviste i organizacije koje se bave pitanjima digitalnog nadgledanja, zaštite uzbunjivača i pitanjem privatnosti na internetu u kombinaciji s rodonačelnicima cyberpunka, net arta i geek kulture u bivšoj Jugoslaviji.

S druge strane, pokušavamo da stvorimo regionalnu mrežu pravnika, novinara i internet aktivista koji se bave razvojem i regulacijom digitalnog okruženja, tako da smo u oktobru napravili regionalne konsultacije sa 30 eksperata iz regiona u Kotoru s kojima smo raspravljali o pitanjima samoregulacije medija i slobode izražavanja na internetu. Za sledeću godinu u Srbiji pripremamo jednu prilično neobičnu konferenciju, ali za sada još nije momenat da otkrijemo o čemu se radi.

SK: Koji su najdrastičniji primeri kršenja ljudskih prava ili cenzure na netu kod nas? Koji su pozitivni primeri i inicijative?

SHARE: U ovom trenutku nemamo precizne i naučno zasnovane podatke o kršenjima ljudskih prava u digitalnom okruženju u Srbiji. Bavimo se ovim problemom, ali mnogi podaci potrebni za analizu i dalje nam nisu raspoloživi. Od nedavno pokrenute inicijative Poverenika o nadzoru nad operatorima elektronskih komunikacija očekujemo mnogo, jer je to prvi pokušaj prikupljanja egzaktnih podataka koji će nam dati uvid u sigurnost naše privatnosti na mreži. Nadamo se da će Poverenik sve prikupljene podatke javno objaviti .

SK: Kakav je položaj blogova i onlajn medija u Srbiji?

SHARE: Defense učestvuje u procesu reforme medijskog zakonodavstva u Srbiji, tako što se zalažemo za što veću slobodu izražavanja na internetu. Smatramo da digitalni/građanski mediji, poput blogova, Facebook stranica ili Tviter naloga ne bi trebalo da budu obavezno obuhvaćeni medijskom regulativom, kao i da državni organi ne treba da kontrolišu sadržaj onlajn medija kao što su ovlašćeni da kontrolišu program televizija. Tim povodom, učestvovali smo u javnim raspravama i pripremili komentare i predloge amandmana na Nacrt zakona o medijima i javnom informisanju i Nacrt zakona o elektronskim medijima. Koliko smo obavešteni, naši komentari biće prihvaćeni, a vlasnici onlajn medija moći će da izaberu da li će želeti da se registruju i zvanično postanu mediji ili će jednostavno ostati izvan medijske regulative u okviru opšteg pravnog režima.

Ipak, pojedinci često zloupotrebljavaju slobodu izražavanja na internetu. Tako smo imali slučaj portala „Teleprompter”, koji nije registrovan kao javno glasilo. Na tom sajtu je o članovima organizacije „Culture Exchange” iz Novog Sada objavljen tekst koji navodno ima za cilj da bolje informiše građane i služi javnom interesu. Podneli smo žalbu Savetu za štampu, pa čekamo njihovu odluku o mogućoj opomeni, čime bi tekst bio označen kao nekvalitetan sadržaj na koji javnost ne treba da se oslanja. Svako ima pravo na slobodu izražavanja na internetu, pa sajber prostor treba pretežno da bude regulisan kroz samoregulatorne mehanizme, kako država ne bi imala široka ovlašćenja nad sadržajem na internetu, koji bi mogla da filtrira i blokira.

SK: U kojoj meri je internet danas u opasnosti da preraste u nešto zatvoreno, ograničeno, s centralnom kontrolom?

SHARE: Internet je na prekretnici. Svi učestvujemo u procesu centralizacije usluga koje se pružaju putem interneta – sve više korisnika oslanja se na usluge malog broja kompanija i koristi jednu mejl adresu, jedan servis za pretraživanje ili jednu društvenu mrežu. Na taj način sami doprinosimo zatvorenosti sistema. Takođe, povećana opasnost od „sajber rata” dovodi do militarizacije interneta. Dodatni problemi su masovno sakupljanje i izvoz podataka, što dovodi do smanjenja privatnosti i gubitka poverenja korisnika u internet kompanije, države i druge relevantne aktere.

SK: Da li se danas preteralo kada je privatnost u pitanju – ko je tu kriv, kompanije poput Google/Facebook ili sami korisnici?

SHARE: Teško je kao isključivog „krivca” za gubitak privatnosti označiti samo jednu vrstu aktera. Činjenica je da kompanije, kao što su Google i Facebook, sakupljaju obimne količine podataka o svojim korisnicima i da na osnovu toga grade biznis model. Ipak, korisnici treba da shvate koliko informacija o sebi i „digitalnih tragova” zapravo ostavljaju na internetu i da vode više računa o tome kako koriste usluge. Nedavno smo sa Beogradskim centrom za ljudska prava organizovali diskusiju o tome kako poslovni sektor u Srbiji koristi lične podatke korisnika. Interesantno zapažanje sa događaja je u vezi sa „monetizacijom” ličnih podataka, odnosno o balansu koji je neophodno postići između komfora koji pružaju besplatne usluge na internetu i rizika koje sa sobom nosi ostavljanje ličnih podataka širokom krugu pružalaca usluga.

SK: Ako neko želi da bude aktivista SHARE Defensea, šta treba da uradi, šta može da očekuje?

SHARE: Postoji mnogo načina na koji zainteresovani mogu da učestvuju u radu SHARE Defensea, od studenata, blogera, novinara, pravnika, stručnjaka za tehnologiju, umetnika i aktivista, do partnerskih organizacija. Takođe, posebno pozivamo pojedince čija su prava na internetu ugrožena, da nam se obrate za savet ili zatraže besplatnu pravnu pomoć. Potrudili smo se da sve ove informacije budu dostupne na našem sajtu www.shareconference.net/en/defense, ali svi nam se mogu javiti i putem mejla na info@sharedefense.org.

Ivan VESIĆ