Društveni mediji

Pod pritiskom sve popularnije konkurencije, Facebook prelazi u ofanzivu s projektom Internet.org

Za dva meseca napuniće se deset godina od pokretanja Facebooka u svom prvom javnom obliku. U toku te decenije, ova društvena mreža postala je globalni titan sa gotovo 1,2 milijarde aktivnih korisnika. U poslednjih sedam godina Facebook je svake godine beležio porast od bar 40 odsto u odnosu na prethodnu diskalnu godinu. Za 2013. godinu procenjuje se da će biti ostvarno oko 7 milijardi dolara prometa i oko milijardu dolara zarade. Ovi brojevi su svakako impresivni, ali to ne znači da u Facebooku nemaju konkurenciju, već samo da oglašavači imaju više poverenja u njih nego u mlađe, a ponekad i popularnije kompanije.

Još početkom leta istraživanja su pokazivala da mladi korisnici, koji su primarni razlog za uspon Facebooka na trenutnu poziciju, napuštaju ovu mrežu u korist novih, jednostavnijih alternativa. Mark Zakreberg i Dejvid Ebersman u julu su apsolutno odbijali da prihvate rezultate ovih istraživanja kao činjenicu navodeći da njihovi interni podaci pokazuju da je aktivnost tinejdžera na Facebooku konstantna, kao i da ova demografska grupacija ima tradicionalnu nepouzdanost prilikom anketiranja. Tri meseca kasnije, stvari su se osetno promenile. Nova istraživanja pokazuju da još veći broj mladih napušta najveću društvenu mrežu u korist mobilnih aplikacija za slanje poruka. Ovaj put, odgovorni iz Facebooka su, prilikom predstavljanja svog finansijskog uspeha u trećem kvartalu ove godine, priznali da aktivnost tinejdžera ipak opada. To priznanje koštalo ih je pada vrednosti deonica Facebooka od 3 odsto istog tog dana.

Ko je to uspeo da oduzme deo kolača od velikog Facebooka? Dežurni krivci su Twitter i Instagram koji možda (za sada) imaju višestruko manje korisnika i zarade nego veliki Facebook, ali dok FB stagnira, broj korisnika Twitera i Instagrama vrtoglavo raste. Twitter je trenutno na oko 232, a Instagram 180 miliona aktivnih korisnika mesečno. Naravno, vlasnici Facebooka se ne boje Instagramovog uspeha jer su ga kupili na vreme (u aprilu prošle godine) za milijardu dolara. Ono što je mnogo bitnije za procenu stanja na bojnom polju društvenih mreža je demografska struktura korisnika. Tinejdžeri i mladi zaposleni ljudi – grupa koja je najprimamljivija svim oglašivačima koji vrebaju internetom sve više napuštaju korist u korist neke od jednostavnih aplikacija za razmenjivanje grupnih poruka, uglavnom sa mobilnih telefona i tableta. Razlog za ovu migraciju je donekle smešan – Facebook više nije cool! Nakon mladih, na najveću mrežu su došli i stariji, svako u listi prijatelja ima i rođake svih uzrasta koji liberalno dele sa svima svoja mišljenja i linkove na memee koji su izašli iz mode pre nekoliko godina.

Utočište od dosadne rodbine za mlade koji beže od Facebooka su aplikacije sa karakterističnim imenima – SnapChat, WhatsApp, WeChat, KakaoTalk, Kik ili LINE. WhatsApp (www.whatsapp.com) postoji manje od četiri godine, a već je dostigao 350 miliona aktivnih korisnika mesečno. Preko ove aplikacije se u proseku svakog dana razmeni 10 milijardi poruka i 400 miliona fotografija, a trinaestog juna ove godine zabeležen je rekordni promet sa više od 29 milijardi poruka. Koliko dobro ovoj kompaniji ide govori podatak da su u aprilu ove godine odbili Googleovu ponudu da ih kupe za milijardu dolara. Procene analitičara su da je objektivna tržišna vrednost WhatsAppa iznad pet milijardi dolara.

Popularnost i korisnička baza WhatsAppa nastavlja da raste, dok je u nekim zemljama gotovo dostignut maksimum. U Brazilu i Španiji ova aplikacija se nalazi na 90 odnosno 95 odsto mobilnih telefona, respektivno. Ovaj servis je potpuno besplatan tokom prve godine, a nakon toga košta 99 centi godišnje. Brojne telefonske kompanije širom sveta pominju upravo ovu aplikaciju kada govore o pretnji koju mobilni sistemi za razmenu grupnih poruka predstavljaju po zaradu od prometa SMS-ova. Neke procene govore da su mobilni operateri na globalnom nivou tokom prošle godine „izgubili” oko 24 milijarde dolara zbog toga što ljudi napuštaju SMS-ove i prelaze na ovaj tip aplikacija (na stranu objektivniji pogled iz drugog ugla da je čovečanstvo uštedelo te pare koristeći jeftinije usluge).

Ostali pomenuti servisi takođe nisu za zanemarivanje. Neki od njih su upravo ove godine probili granice svog azijskog tržišta. LINE (line.naver.jp/en/) je u toku ove godine zabeležio veliku ekspanziju. Od oko 100 miliona korisnika u Koreji i Japanu LINE je samo tokom prvog talasa globalnog širenja premašio 200 miliona aktivnih korisnika. Korejski KakaoTalk je početkom jeseni zabeležio 57 miliona registrovanih korisnika, sa više od 4,8 milijardi poruka svakog dana. U aprilu su pokrenuli i beta verziju ove aplikacije za PC platforme. Azijski rekorder je (naravno) kineski servis – WeChat (www.wechat.com) koji samo u Kini ima preko 200 miliona aktivnih korisnika svakog dana. Svi ovi servisi prevazilaze samo slanje poruka, već i glasovnu i video-komunikaciju kao i prodaju drugih aplikacija i igara.

Na severnoameričkom kontinentu tu je kanadski Kik (www.kik.com). Pre tri godine, kada je osnovan, Kik je za samo dve nedelje poslovanja dobio više od milion korisnika, danas ovaj servis ima gotovo 60 miliona aktivnih naloga. Američki Tango (www.tango.me) postoji četiri godine i ima više od 130 miliona registrovanih korisnika. Po mnogima najkontroverzniji servis je takođe iz USA. Zbog toga što omogućuje korisnicima da razmenjuju slike ili video-snimke koji mogu da se pogledaju samo jedanput, a zatim se brišu sa mobilnog uređaja korisnika, Snapchat (www.snapchat.com) je meta mnogih konzervativnih grupa u Sjedinjenim Američkim Državama jer ga tamo mnogi koriste za nekontrolisani seksting. S druge strane, Snapchat ima više od 150 miliona aktivnih korisnika koji svakodnevno razmene preko 350 miliona fotografija. Sredinom novembra mladi čelnici Snapchata odbili su ponudu Facebooka da ih kupe za „samo” tri milijarde. Pošto Snapchat (za sada) nema jasan model za monetizaciju ovaj potez je protumačen kao jedan od pokušaja Facebooka da se približi mlađoj populaciji. Mada, moguće je da su jednostavno nanjušili dobru kupovinu pošto se procenjuje da će nakon sledećeg kruga privatnog finansiranja Snapchat imati vrednost između 3,6 i 4 milijarde dolara.

Šta onda može da uradi „siroti” Facebook da se umili mladima koji mu polako okreću leđa? Izgleda da je njihov odgovor na ovo pitanje – ništa, ali to ne znači da dižu ruke od dominacije koju su stekli već će da nađu više starijih korisnika. U to ime, okružen saveznicima iz sveta IT-a, Facebook je pokrenuo veliku akciju pod imenom Internet.org (internet.org) čiji cilj je pronalaženje načina da se nađe povoljan način da se internet dovede do svih ljudi na planeti. Procenjuje se da je trenutno oko 2,7 milijardi ljudi na internetu, što znači da oko 4,5 milijardi nema pristup globalnoj mreži. U grupi kompanija posvećenih ovom cilju su, sem Facebooka, još i Samsung, Qualcomm, Ericsson, Nokia, MediaTek i Opera Software. Kako veliki broj ljudi danas koristi internet preko mobilnih uređaja, cilj ove organizacije jeste da nađe način za pravljenje povoljne infrastrukture koja bi pokrila sva naseljena područja na Zemlji mobilnim signalom, kao i stvaranje mobilnih telefona i tableta koje bi žitelji ovih područja mogli da priušte.

S jedne strane, humanistička priča o tome kako su slobodne informacije i internet pravo svih ljudi veoma je lepa. Zaista, ako od cele priče zaživi akcija koja dovede do toga da mnogi novi ljudi dobiju pristup internetu to će biti impresivan poduhvat vredan hvale. S druge strane, prikriveno je licemerje i suva matematika da u Facebooku računaju na to da će povećanje ukupnog broja ljudi na internetu da dovede i do toga da se broj njihovih korisnika konačno pomeri sa ustaljene vrednosti od 1,2 milijarde naviše, a ne naniže, što može da se desi pod pritiskom mlade konkurencije. U svakom slučaju, bez obzira na to šta je motivacija gospodina Zakerberga i njegovih kolega, treba poželeti uspeh Internet.orgu. Neka što više ljudi dobije net, a način na koji će da razmenjuju poruke, slike i snimke sa svojim krugom prijatelja posle će da se iskristališe sam.

Dragan KOSOVAC